Delimično potopljeni brodovi, nagnuti, izvaljeni u mulju i obrasli travom, s vremenom su postali deo pejzaža i stopili se s prirodom poput land-art instalacija.
Selo Pilismarot u Mađarskoj, na desnoj obali Dunava, krije bogata nalazišta iz praistorijskog doba; u vreme Rimljana nalazilo se na limesu tog velikog carstva, a u gotovo nedavnoj istoriji kralj Matijaš u njemu je provodio dokone letnje dane.
Danas okolinu sela uglavnom posećuju izletnici i planinari, a sve češće i ona moderna kategorija turista koje nazivamo – urbanim istraživačima, piše PunKufer.
"Groblje" brodova na Dunavu
U blizini sela, naime, gde Dunav teče toliko sporo da izgleda kao da stoji, u mirnom zalivu bez vetra i buke, nekako sasvim prirodno, nalazi se – groblje brodova.
Jezero Balaton u Mađarskoj pretvorilo se u prirodno klizalište nakon što je led koji je prekrio površinu vode premašio 10 centimetara, pa su klizači pohrlili da uživaju na ovoj jedinstvenoj ledenoj površini.
Iako nije reč o zvaničnoj turističkoj atrakciji s ulaznicama i brošurama, ovaj industrijski limbo u kojem se rashodovani brodovi opraštaju od vode pre odlaska u rezalište, postao je svojevrsni spomenik (propaloj) industriji i poslednjim plovidbama.
Shutterstock/Kurka Geza Corey
Brodsko groblje nastalo je sredinom 20. veka, kada su stari tegljači, teretni i servisni brodovi povučeni sa svojih linija.
Kao da su bili "predobri" za rezalište, ostavljeni su ovde da decenijama propadaju, rđaju i trunu. Delimično potopljeni, nagnuti, izvaljeni u mulju i obrasli travom, s vremenom su postali deo pejzaža i stopili se s prirodom poput land-art instalacija.
Dok ih priroda malo-pomalo preuzima, metal postaje sve mekši, iz potpalublja rastu stabla, a s komandnih mostova pevaju ptice, otkrili su ih fotografi, urbani istraživači i zaljubljenici u industrijsku baštinu.
Ovo groblje rečne plovidbe posebno je atraktivno u rano jutro ili pred zalazak sunca, kada svetlo naglašava kontrast rđe i vode, prirode i industrije, prolaznog i – života.
Shutterstock/Kurka Geza Corey
Važno je ponovo naglasiti da ovo groblje nije zvanična turistička atrakcija niti uređeno područje. Pristup brodovima može biti opasan zbog nestabilnih konstrukcija, klizavih površina i oštrih metalnih delova.
Posetiocima se preporučuje oprez, zadržavanje na bezbednoj udaljenosti i poštovanje okoline – bez penjanja po olupinama ili ostavljanja otpada.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Čak šest balkanskih zemalja plasiralo se u finale Evrovizije 2026 u Beču. U završnici takmičenja našle su se: Grčka, Srbija, Hrvatska, Albanija, Bugarska i Rumunija, što je izazvalo ogromnu pažnju fanova širom regiona.
Sudije izvode dvoje takmičara – Negicu i Ognjena. Jedno od njih dvoje je napravilo najbolji desert, dok će se drugo pozdraviti sa daljim učešćem u najpopularnijem kulinarskom šouu.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Krpelji mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja značajno smanjuju rizik od infekcije, navodi se u saopštenju "Batuta".
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist saopštila je danas da su svi kontakti osoba koje su bile pozitivne na hantavirus u Francuskoj testirani i imali negativan rezultat "bez izuzetka".
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određeni tipovi bola mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja.
Zdravstvene vlasti potvrdile su izbijanje virusnog gastroenteritisa na kruzeru usidrenom u luci Bordo, uz delimično ukidanje ranije uvedenih mera karantina za deo putnika.
