Gotovo je nezamislivo da neka država nema svoj glavni grad. Ipak, u svetu postoje tačno dve zemlje koje nikada nisu zvanično proglasile prestonicu.
I, zamislite, ipak se ne radi o mikrodržavama poput Vatikana, Monaka ili Singapura, gde se granice grada i države praktično poklapaju.
Reč je, naime, o Nauruu i Švajcarskoj – državama koje su, iz potpuno različitih razloga, ostale bez formalno određenog glavnog grada.
Nauru je mala ostrvska država u Tihom okeanu, čija je ukupna površina manja od Menhetna. Zemlja je podeljena na 14 administrativnih distrikata i ima oko 12.000 stanovnika, koji uglavnom žive duž obale.
U najnovijoj studiji koju je sprovela kompanija European Waterways, Švajcarska je zvanično proglašena najromantičnijom destinacijom u Evropi, prestigavši dugogodišnjeg favorita Francusku.
Razlog zbog kojeg Nauru nema prestonicu leži u činjenici da na ostrvu ne postoje klasični gradovi. Postoje manja naselja i administrativni centri, ali nijedno od njih nikada nije dobilo zvanični status glavnog grada.
Tokom druge polovine 20. veka, Nauru je važio za jednu od najbogatijih zemalja na svetu po glavi stanovnika. Ekonomski procvat bio je zasnovan na eksploataciji ogromnih rezervi fosfata, nastalih višemilenijumskim taloženjem ptičjeg izmeta. Međutim, iscrpljivanje tih resursa dovelo je do naglog ekonomskog sloma.
Danas se zemlja suočava sa ozbiljnim ekonomskim i ekološkim izazovima i u velikoj meri zavisi od finansijske pomoći Australije. Iako distrikt Jaren ima najveći administrativni značaj, jer se u njemu nalaze parlament i većina državnih institucija, on nikada nije formalno proglašen glavnim gradom.
Shutterstock/DaLiu
Drugi primer države bez zvanične prestonice je Švajcarska, što često iznenadi mnoge. Ova zemlja sastoji se od 26 kantona koji su kroz istoriju funkcionisali gotovo kao samostalne političke jedinice. Zbog snažnog naglaska na decentralizaciji i ravnopravnosti kantona, Švajcarska nikada nije donela odluku o proglašenju glavnog grada.
Umesto toga, ključne državne institucije raspoređene su u više gradova širom zemlje.
Bern je sedište savezne vlade i parlamenta i nosi titulu federalnog grada, ali zvanično nema status prestonice. Savezni sud nalazi se u Lozani, dok je Savezni krivični sud smešten u Belinconi.
Ovakva organizacija odražava specifičnu političku kulturu Švajcarske, zasnovanu na kompromisu i pažljivom balansiranju moći između različitih regiona. Zemlja je poznata po snažnom federalizmu, pri čemu kantoni imaju sopstvene ustave, parlamente i sudove.
Upravo zbog toga izbegnuto je stvaranje jednog dominantnog političkog centra, što je u skladu sa dugom tradicijom decentralizovane vlasti i direktne demokratije. Primeri Naurua i Švajcarske jasno pokazuju da postojanje glavnog grada nije univerzalno pravilo, već rezultat istorijskih, političkih i geografskih okolnosti koje se mogu značajno razlikovati od države do države.
Srbija je počela sa izdavanjem novog pasoša koji donosi moderniji dizajn i viši nivo zaštite, u skladu sa najnovijim svetskim standardima za izradu putnih isprava.
Video je izazvao raspravu među korisnicima društvenih mreža o tome da li su evropske porcije premale ili su severnoameričke prevelike. Mnogi su stali u odbranu manjih porcija, tvrdeći da one vode zdravijoj ishrani.
U srcu Belgije nalazi se Gent, grad koji poslednjih godina sve češće privlači putnike koji žele da izbegnu uobičajene turističke rute i otkriju autentična mesta sa karakterom.
Srbija je počela sa izdavanjem novog pasoša koji donosi moderniji dizajn i viši nivo zaštite, u skladu sa najnovijim svetskim standardima za izradu putnih isprava.
Fudbalski navijači imaju neobičnog saveznika u nokaut fazi Svetskog prvenstva. U prihvatilištu za foke u engleskom Kornvolu rezultate utakmica predviđa Ajla – i to zasad sa neverovatnom tačnošću
U stihovima peva o nesigurnosti, njihovom odnosu i braku, dok se Penova kasnija glumačka karijera i Oskarima nagrađeni uspesi navode kao kontekst njihove dugogodišnje veze.
Naučnici su naveli i da rotacija Sunca trenutno pomera aktivne regione zapadno od linije Sunce-Zemlja, što bi do kraja sedmice moglo da dovede do slabljenja njihovog uticaja na našu planetu.
Naučnici su razvili sintetičku ćeliju "SpudCell" koja koristi veštačku DNK da se hrani, raste i razmnožava u laboratoriji, otvarajući novo poglavlje u sintetičkoj biologiji i razvoju veštačkog života.
Velika analiza objavljena u časopisu The Lancet, koja obuhvata milijarde primenjenih doza mRNK vakcina, pokazala je da su one bezbedne i veoma efikasne u sprečavanju teških oblika zaraznih bolesti.
Prvi pacijent registrovan je danas u okviru kliničkog ispitivanja terapije protiv Bundibugjo soja ebole, izjavio je šef Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus.
