Kapadokija, poznata kao jedno od najneobičnijih prirodnih čuda sveta, sa svojim čuvenim vilinskim dimnjacima i vožnjama balonom na vruć vazduh, ponovo je dobila međunarodno priznanje.
Ortahisar, istorijsko selo u srcu regiona, nedavno je uvršteno na Forbsovu listu "50 najlepših sela sveta" za 2025. godinu
Ovo priznanje dodatno potvrđuje status Kapadokije kao destinacije neuporedive lepote i kulturnog značaja koju morate uvrstiti na svoju listu putovanja u mesecima pred nama.
Ortahisar je izuzetna destinacija koja zaslužuje da se nađe na listi želja svakog putnika u ovom regionu. Nalazi se oko šest kilometara od Urgupa, najvećeg naselja u Kapadokiji, i kombinuje prepoznatljivu arhitekturu uklesanu u stenu sa drevnim zamkom i nebom prepunim balona.
Shutterstock/IgorZh
Vanvremenska čarolija i tradicionalna arhitektura
Govoreći o vulkanskom reljefu ovog kraja, Forbs opisuje Ortahisar "kao da izranja iz kapadokijske zemlje poput zaboravljenog monolita ispod bazaltnog neba prošaranog bojama kajsije i pepela". Milionima godina, kiša i vetar oblikovali su slojeve mekog vulkanskog kamena, nastalog erupcijama planina Erdžijes, Hasandag i Guludag, dajući oblik čuvenim vilinskim dimnjacima. Ovaj jedinstveni pejzaž, koji su oblikovali priroda i vreme, postao je zaštitni znak očaravajuće lepote Kapadokije.
U samom srcu sela uzdiže se Ortahisar zamak — "vila dimnjak" prerušena u tvrđavu. Smatra se da je isklesan još u doba Hetita, a sadrži pećine, golubarnike i lavirintske tunele i smatra se jednim od prvih višespratnih naselja na svetu. Danas predstavlja jedan od najviših vidikovaca u regionu i nudi spektakularne panoramske poglede.
Shutterstock/javarman
Ortahisar se takođe može pohvaliti lepim primerima tradicionalne kapadokijske arhitekture koja se nalazi oko njegovog podnožja. Kamenite uličice, sa štandovima s kajsijama i baštama s čajem koji miriše na ruže, krivudaju ka slikovitim dolinama.
Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja pod nazivom "Praćenje raspoloženja za putovanja unutar Evrope", čak 77 odsto Evropljana namerava da putuje u periodu između juna i novembra.
Nakon što je priroda formirala čuvene "vilinske dimnjake" u ovom delu današnje Turske, prste je umešao i čovek, koji je sa puno strpljenja gradio u tim neobičnim formacijama crkve i manastire, ali i podzemne hodnike.
Istorijski gledano, izdubljeni prostori u ovim dolinama služili su kao skladišta za lokalne proizvode poput jabuka, krompira, pomorandži i limuna, koji su dovoženi sa Mediterana. U okolini se takođe nalaze fascinantne crkve i manastiri, kao što su crkva Saridža, crkva Džambazli, crkva Tavšanli, crkve u dolini Balkan Deresi i manastir Halač Deresi, koje svedoče o bogatom verskom i kulturnom nasleđu Kapadokije.
Shutterstock/Olena Tur
Zemlja iz bajke
Atrakcije Kapadokije idu daleko izvan granica ovog sela. Ovaj čarobni region, koji je prošle godine privukao više od 4,37 miliona posetilaca u svoje muzeje i arheološka nalazišta, nudi nezaboravna iskustva — od misterioznih podzemnih gradova i crkava uklesanih u stene, do jedinstvenih hotela u pećinama koji spajaju zadivljujuću arhitekturu sa savremenim komforom. Posetioci ovde mogu uživati u spa tretmanima u luksuznim hotelskim pećinama, jahanju konja među stenskim formacijama, ili učestvovati u radionicama grnčarije i napraviti sopstvena umetnička dela.
Mnoštvo šarenih balona koji u suton lete u nebo i tako stvaraju nestvarne slike. To je prva asocijacija ako nekom u Srbiji pomenete Kapadokiju u Turskoj.
Kapadokija je jedna je od najpoznatijih turističkih destinacija u Turskoj gde se spajaju lepote prirode i istorije, formirajući jedan od najlepših prizora na svetu.
Sve to upotpunjuje kapadokijska kuhinja, koja se oslanja na tursku i anadolsku gastronomsku tradiciju i lokalne sastojke. Tradicionalna jela, često sa sočnim mesom u kombinaciji sa lokalnim voćem pripremana u glinenim loncima, zajedno sa vrhunskim vinima proizvedenim od grožđa uzgajanog na vulkanskom tlu, čine uživanje u hrani u Kapadokiji posebnim doživljajem.
Nedavno je Kapadokija uvrštena i na MICHELIN-ovu gastronomsku mapu Turske, dodatno potvrdivši svoj status svetske destinacije, kako za kulturu, tako i za gurmane.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Mađarski niskobudžetni avioprevoznik Viz Er nastaviće letove do i od aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu počev od 28. maja, saopštio je glavni komercijalni direktor kompanije Ijan Malin.
Planiranje putovanja u Evropsku uniju za državljane van EU postaje složenije kako se približava uvođenje sistema ETIAS, dok istovremeno raste interesovanje za takozvane zlatne vize. Iako se pominju zajedno, reč je o dva različita instrumenta za putovanja.
Iako je za mnoge pravi raj na zemlji, ovu ostrvsku državu godišnje poseti tek nekoliko hiljada ljudi, što je svrstava među najmanje posećene zemlje na svetu.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Vrlika, mali gradić u Dalmatinskoj zagori između planina Dinare i Svilaje, privlači posetioce svojom prirodom, Peručkim jezerom, bogatom istorijom i mirnim ambijentom idealnim za odmor i beg od gužve.
Ova mesta, koja su danas nedostupna javnosti i pod posebnom kontrolom, razlikuju se po svojoj prirodi - neka su nastala kao posledica katastrofa i ratova, druga su strogo čuvane vojne ili naučne zone, a neka su zaštićena zbog izuzetne vrednosti.
Čak šest balkanskih zemalja plasiralo se u finale Evrovizije 2026 u Beču. U završnici takmičenja našle su se: Grčka, Srbija, Hrvatska, Albanija, Bugarska i Rumunija, što je izazvalo ogromnu pažnju fanova širom regiona.
Sudije izvode dvoje takmičara – Negicu i Ognjena. Jedno od njih dvoje je napravilo najbolji desert, dok će se drugo pozdraviti sa daljim učešćem u najpopularnijem kulinarskom šouu.
Novo istraživanje pokazalo je da redovno hodanje može prepoloviti rizik od demencije, a stručnjaci navode da oko 9.800 koraka dnevno značajno poboljšava zdravlje mozga i kognitivne funkcije.
Krpelji mogu preneti različite zarazne bolesti, od kojih su najpoznatije lajmska bolest i krpeljski encefalitis. Pravovremena zaštita, prepoznavanje uboda i pravilno uklanjanje krpelja značajno smanjuju rizik od infekcije, navodi se u saopštenju "Batuta".
Francuska ministarka zdravlja Stefani Rist saopštila je danas da su svi kontakti osoba koje su bile pozitivne na hantavirus u Francuskoj testirani i imali negativan rezultat "bez izuzetka".
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi javljaju lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određeni tipovi bola mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja.
Zdravstvene vlasti potvrdile su izbijanje virusnog gastroenteritisa na kruzeru usidrenom u luci Bordo, uz delimično ukidanje ranije uvedenih mera karantina za deo putnika.
