Ovo otkriće moglo bi zauvek da promeni borbu protiv radioaktivnog zagađenja: Neočekivani saveznik

Međutim, u kontaminiranoj vodi koja je nakon zatvaranja poplavila rudnik, evolucija je možda već prona&scaron;la neočekivano re&scaron;enje.Rudnik je zatvoren 1990. godine, nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, a od tada se sprovode skupi i dugotrajni procesi sanacije zagađenja.Po zatvaranju, podzemni hodnici ispunjeni su vodom, koja i danas mora neprekidno da se preči&scaron;ćava.Poznato je da je uranijum izrazito radioaktivan i da izloženost njemu &ndash; na primer putem kontaminirane vode za piće &ndash; može izazvati ozbiljna o&scaron;tećenja kod ljudi i drugih živih bića.Ipak, pojedini organizmi ne samo da opstaju u takvim uslovima, već u njima uspe&scaron;no žive. U vodi prepunoj uranijuma razvila se čitava zajednica mikroorganizama.Naučnici su sada otkrili da upravo ti mikrobi, pod određenim uslovima, mogu da stabilizuju uranijum i tako smanje njegovu pokretljivost u životnoj sredini.Istraživanje su sproveli mikrobiolozi i stručnjaci za ekologiju prirodnih resursa iz nemačkog Helmholtz-Zentrum Dresden-Rossendorf (HZDR) i Univerziteta u Granadi u &Scaron;paniji, a rezultati su objavljeni u uglednom naučnom časopisu &quot;Nature Communications&quot;.Shutterstock/sruilk&quot;Na&scaron;a prethodna istraživanja pokazala su da bakterije mogu da koriste uranijum rastvoren u vodi kao deo svog metabolizma, ukoliko imaju pristup glicerolu kao izvoru hrane. Sada smo prvi put pokazali da bakterije, kada koriste glicerol kao izvor ugljenika, mogu da pretvore toksični uranijum rastvoren u vodi u stabilno hemijsko jedinjenje&quot;, obja&scaron;njava mikrobiolog Evelin Kravču-Bar&scaron; iz HZDR-a.Tim je započeo eksperimente uzorcima vode prikupljenim na ulazu u postrojenje za preči&scaron;ćavanje vode rudnika Wismut GmbH Schlema-Alberoda.&quot;Želeli smo da &scaron;to vernije reprodukujemo prirodne uslove u kojima žive bakterije iz rudničke vode, jer na dubini od oko 2.000 metara obično ima veoma malo ili nimalo kiseonika&quot;, kaže mikrobiolog Antonio Njuman-Portela iz HZDR-a.&quot;Zaključan&quot; uranijumKada su bakterije inkubirane uz dodatak glicerola, naučnici su uočili da one pretvaraju uranijum u njegov petovalentni oblik, odnosno oksidaciono stanje +5.Ovaj oblik uranijuma izuzetno je redak i menja način na koji se atom vezuje za druge elemente, omogućavajući mu da bude &quot;zaključan&quot; u stabilnim mineralnim jedinjenjima.U prisustvu bakterija, petovalentni uranijum zatim reaguje sa gvožđem i kiseonikom, stvarajući jedinjenje FeU(V)O₄ &ndash; hemijsko jedinjenje koje je nauci bilo poznato, ali jo&scaron; uvek nema uobičajeni naziv.Ono &scaron;to naučnici do sada nisu znali jeste da se ovo jedinjenje može prirodno formirati, niti da bakterije imaju ključnu ulogu u njegovom nastanku.&quot;Posle 130 dana, u uzorcima je ostalo rastvoreno svega oko pet procenata prvobitne količine uranijuma&quot;, kaže Njuman-Portela-Bakterije nisu samo vezale uranijum za svoje ćelijske zidove, već je veliki deo tog uranijuma bio upravo u retkom petovalentnom obliku. To je omogućilo lak&scaron;e stvaranje jedinjenja FeU(V)O₄, naročito nakon su&scaron;enja uzoraka i njihovog izlaganja kiseoniku.Radioaktivno zagađenje uranijumom predstavlja problem &scaron;irom sveta.U Sjedinjenim Američkim Državama, Indiji, Kanadi, Francuskoj, Južnoafričkoj Republici i Australiji zabeleženi su slučajevi u kojima su povr&scaron;inske i podzemne vode sadržale vi&scaron;e od preporučene granice od 0,03 miligrama uranijuma po litru vode.Da li bi upravo bakterije mogle postati deo re&scaron;enja?&quot;Tokom poslednje tri decenije bioremedijacija se intenzivno istražuje kao isplativija alternativa klasičnim fizičko-hemijskim metodama preči&scaron;ćavanja vode. Terenska istraživanja pokazala su da biolo&scaron;ke metode mogu značajno da smanje koncentraciju uranijuma, pri čemu se izbegava stvaranje sekundarnog toksičnog mulja&quot;, navode autori rada.Moguće je da će upravo ove bakterije jednog dana postati važni saveznici u uklanjanju radioaktivnog zagađenja, ne samo u Nemačkoj već i u drugim delovima sveta.&quot;Iako su na&scaron;i rezultati dobijeni u specifičnim geohemijskim uslovima jednog rudnika, otkriveni procesi mogli bi da budu primenljivi i na mnoge druge vrste kontaminiranih voda&quot;, zaključuju autori.Ipak, kako ističe Kravču-Bar&scaron;, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo u kojoj meri bakterije mogu da se koriste za bezbednu i efikasnu sanaciju područja zagađenih uranijumom.

Ovo otkriće moglo bi zauvek da promeni borbu protiv radioaktivnog zagađenja: Neočekivani saveznik

0 Komentari