Raste rizik po zdravlje: Objavljene ključne preporuke za dane ekstremnih vrućina

Ekstremni vremenski uslovi mogu da predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovni&scaron;tva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao &scaron;to su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa i sl ). Takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po na&scaron; organizam su brojni.Visoke temperature mogu da pogor&scaron;aju respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu da imaju negativan uticaj i na dicajne puteve kod male dece.Shutterstock/Studio NutMogu dovesti do bronhospazma (grčenja mi&scaron;ića disajnih puteva), nadražajnog ka&scaron;lja i otežanog disanja.Na vrućini dolazi do &scaron;irenja krvnih sudova, &scaron;to snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.Nagle promene temperature (npr. nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.UV zračenje može da izazove crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isu&scaron;ivanja i slabljenja imuniteta.Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, &scaron;to može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve, a gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubreguBoravak na visokim temperaturama i posledično znojenje može brzo iscrpiti telesne tečnosti, &scaron;to dovodi do dehidracije. Simptomi dehidracije uključuju žeđ, suva usta, slabost, umor, vrtoglavicu i pote&scaron;koće u koncentraciji, a te&scaron;ka dehidracija zahteva medicinsku pomoć.Hipertermija (pregrevanje organizma) je stanje kod koga telesna temperatura raste iznad normalnih vrednosti. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao &scaron;to su toplotna iscrpljenost ili toplotni udar. Toplotni udar je veoma ozbiljno stanje koje se javlja kada se telo ne može efikasno ohladiti. Simptomi uključuju visoku telesnu temperaturu, obilno znojenje, vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i ubrzan puls. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć.GZJZ navodi da kada je vrućina treba izbegavati izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici), a ukoliko građani budu napolju, treba da budu u hladu. Preporuka je takođe da se nosi i lagana, &scaron;iroka odeća od prirodnih materijala, kao i &scaron;e&scaron;ir sa &scaron;irokim obodom ili kapa i naočare za sunce sa UV za&scaron;titom.Shutterstock/LamyaiOni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru) ili kasnije u toku večeri.Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba če&scaron;će da prave pauze za odmor , da ostanu u hladu i da piju 1,5 ča&scaron;e vode na svakih 30 minuta.Preporuka je i da se redovno pije negazirana voda i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i &scaron;ećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju. Takođe, da se jedu če&scaron;ći i manji obroci, lagani. &quot;Poku&scaron;ajte da rashladite prostorije u kojima boravite, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe strarije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni u toku dana, odnosno 24 u toku noći&quot;, dodaje se u saop&scaron;tenju. Ukoliko se koristi klima uređaji, temperatura ne treba da bude niža od 7 stepeni u odnosu na spoljnu.I vozačima se upućuje apel da izbegavaju putovanja u najtoplijem delu dana, a deca i kućni ljubimci nikada ne treba ostavljati same u vozilima, čak ni u hladu.&quot;Malu decu nemojte izvoditi napolje u najtoplije doba dana i nikakao ih nemojte izlagati direktnom sunčevom zračenju. Ukoliko imate ljubimce ne zaboravite da i na njih vrućina veoma nepovoljno deluje. Obezbedite im dovoljno sveže vode, ne &scaron;etajte ih u najtoplije doba dana i nikako po vrelom betonu&quot;, navodi se. Iz GZJZ nagla&scaron;avaju da je važno da se svi pridržavaju preporuka zdravstvenih ustanova sve vreme trajanja vrućina.

Raste rizik po zdravlje: Objavljene ključne preporuke za dane ekstremnih vrućina

0 Komentari