Festival "La Tomatina" održava se svake godine u Španiji, u gradu Bunjol – nekih 38 kilometara zapadno od Valensije.
Postoje brojne legende i priče o njegovim počecima, ali egzaktan povod koji je prouzrokovao borbu paradajzima i slivanje crvenog sosa ulicama ovog mesta nije poznat.
Lokalno stanovništvo odavno je naviklo da poslednje srede avgusta dočekuje ljude iz celog sveta, željne poprilično jedinstvenog iskustva. Ove godine i Srbija je imala svoje predstavnike u "velikom ratu".
Nas troje – Kristina, Nikola i ja – osam godina smo kovali planove. Velika želja se tek ove godine ostvarila–- nekima od nas, barem. Uostalom, pročitaćete.
Kao i svaki drugi naš plan, ni ovaj nije mogao da bude realizovan bez određenih komplikacija. U ovom slučaju, "određene komplikacije" znače da je umalo propao, iako smo put Španije krenuli danima ranije i smestili se dovoljno blizu Bunjola da se miris paradajza gotovo mogao osetiti u vazduhu.
Bitka sa vremenom nas je, uprkos tome, pratila tokom celog puta. Nikola je, pored toga, vodio i sopstvenu bitku sa zdravljem. Ali želja koja tinja već osam godina bila je važnija od zdravlja.
Dok više nije bila...
Jutro uoči "velikog rata"
Opet kasnim i opet, po ko zna koji put, proklinjem sebe i svoje postojanje. Iz Valensije je trebalo da krenemo u devet izjutra kako bismo na vreme stigli u Bunjol i obavili tehnikalije uoči borbe – čekirali ulaznice, presvukli se u "ratnu uniformu" i pripremili se fizički (a i psihički) za ono što će uslediti.
B92.net/JV
Međutim, vreme i ja već 10 godina nismo na istim talasnim dužinama. Nikad se nećemo razumeti, a ja ću uvek ispaštati... Tako je bilo i ovog puta.
Iz Valensije smo vozom krenuli u 11.12. Put do Bunjola traje samo sat vremena, a pošto "La Tomatina" zvanično počinje u podne, iz gorenavedenih informacija matematičkim postupkom može se zaključiti da kasnimo. Kasnimo na događaj koji planiramo već osam godina i zbog kog smo danima već tu, "u komšiluku..."
Panika u vozu
Sedim i ćutim – neobična pojava za mene. Neobičnija za Kristinu i Nikolu. Mislim da je ovo prvi put da njih dvoje prisustvuju mojoj tišini. Nisam imala snage da govorim, a nervoza u želucu je samo rasla. Gledanje fotografija na Instagramu festivala i brojanje sekundi do naše stanice nije pomoglo.
B92.net/JV
Izgubila sam kontrolu i kroz tihi plač se pomirila sa činjenicom – neću dodirnuti nijedan paradajz. Trajalo je to tako svega nekoliko minuta. Kristina i Nikola su me tešili činjenicom da je naše putovanje u Valensiju mnogo više od "paradajzijade". Iako me osećanje razočaranosti u sopstveno postojanje nije napuštalo, morala sam da spakujem svoje emocije i priberem se jer ne plače se nad prosutim mlekom, to jest paradajzom.
Bunjol, železnička – 12.12
Naša "paradajzijada" je odavno počela, a od železničke do mesta događaja trebalo nam je još 30 minuta (plus 10–15 za proveru dokumentacije). Pogledali smo na sat, ubrzali korak, i zahvaljujući lokalnom stanovništvu uspeli da dođemo do štanda gde treba pokazati ulaznicu za festival i identifikacioni dokument.
Već smo se psihički pripremili da će nam i ovo oduzeti još vremena od učešća u velikom crvenom ratu.
Bar smo tako mislili...
Radnice za štandom bile su iskreno iznenađene našim kašnjenjem. (Ne poznaju nas, očigledno). Nisu ni pogledale sva dokumenta, samo su nas poterale u "rat".
"Deco, šta radite to? Borba je počela, a vi kasnite. Ne trebaju nam te vaše ulaznice i pasoši. Da li ste vi normalni? Evo vam majice, dajte nam stvari i trčite što brže možete."
Tri, dva, jedan... SPRINT!
B92.net/JV
Za manje od pet minuta bili smo presvučeni u festivalsku "ratnu uniformu". Šanse da ćemo se malo više gađati paradajzima zavisile su od konačnog ispita kondicije i izdržljivosti. Vreme je za sprint.
Krenuli smo da trčimo. Kunem se da nikada u životu nisam trčala toliko jako kao 30. avgusta 2023. godine u 12.20. Sećam se samo da su me noge nosile i da su nas celom dužinom puta lokalci prskali vodom.
Ne krivim ih, zaslužili smo. Mala je to cena za kašnjenje...
Stigli smo. Tako smo i mislili
Pred očima samo more paradajza i fasade uništene crvenom bojom. Sve leti. Leti na sve strane – i paradajzi, i turisti, i garderoba, i patike, i kroksice, i kofe s vodom... sve što je vredelo da se baci u masu ljudi – bacilo se. Žal sa stvarima utonula je u reku paradajz sosa koja se slivala niz ulice. Doduše, više su se ljudi bacali po ulicama nego paradajzi, a to je bio prizor za pamćenje. Baš kao što je za pamćenje i "miris" u kosi koji ne možete da sperete naredna četiri dana.
B92.net/JV
Ostaci paradajza mešaju se sa suzama radosnicama. Osmogodišni plan konačno je realizovan. Vreme je za zajedničku fotografiju – trajni dokaz ostvarenja naših snova.
Međutim... GDE JE NIKOLA?
Nikola, javi se!
Kreće uzbuna, nema trećeg člana. Kristina i ja se bacamo u reku paradajza, ne bismo li ga pronašli.
B92.net/JV
"Nikola, javi se! Gde si?", vičemo. Od njega ni traga ni glasa. Kristina zove na telefon, ali bezuspešno. Nikola se ne javlja, a mi nismo svesni činjenice u kom trenutku smo izgubile kontakt sa njim.
Kreće uzbuna. Bitka je sada pronaći Nikolu.
Izvini, zaslužuješ više
Nakon 20 minuta pakla, limba u kom nismo sigurni da li je živ ili ga je horda turista pregazila, dobijamo poruku od Nikole.
"Dobro sam, preživeo sam. Evo vam lokacija, biću tu. Objasniću kad dođete."
B92.net/JV
Zatičemo ga u prirodnom, ljudskom stanju. Sedi na kamenoj ogradi, bez ikakvog traga bitke. Nigde ostaci paradajza po kosi, bez mrlje na majici i bez crvenih patika...
Šta se dogodilo?
Kako nam je objasnio, začepljeni sinusi sprečili su dovoljan protok vazduha u plućima. Nedaleko od centra borbe zbog onolike jurnjave ostao je bez vazduha. Pokušao je da nas dozove, ali Kristina i ja smo već odmakle. Nije bilo bezazleno ali, na svu sreću, lokalne žene su mu pomogle. Učestvovao je čak i u borbi, makar nekoliko minuta. Dok smo mi shvatile da njega nema, stigao je i da promeni garderobu i upristoji se.
Osam godina čekala sam na "La Tomatinu". Sada ju je zamenila misao koja će me zauvek pratiti – "Izvini, Nikola, što nisam bila tu. Zaslužio si više".
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
Australija i Novi Zeland najbolje pozicionirani da prežive nuklearnu apokalipsu, pokazuje studija. Istraživači kažu da sigurnost hrane i energije povećava šanse za opstanak civilizacije, zajedno sa Vanuatuom, Islandom i Solomonskim Ostrvima.
U predsezoni su aranžmani daleko povoljniji, pa četvoročlana porodica može letovati u Grčkoj deset dana za ukupno 500-600 evra ako deo hrane ponese iz Srbije.
"Ne možemo da kažemo kad se očekuje da stignemo na destinaciju, to sad mnogo zavisi od granice zbog EES sitema", bila je prva rečenica koji smo čuli u autobusu koji je krenuo iz Beograda za Beč.
S jednom jeftinom avionskom kartom, jednim rancem proporcija 40x30x20 i jednom drugaricom, stigla sam na tlo Barahas aerodroma sa namerom da za dva i po dana istražim Almodovarov grad.
Jedna od znamenitosti na zapadu Nemačke svakako je bunker koji su šezdesetih godina prošlog veka izgradile vlasti za slučaj atomskog rata. Ta bizarna Nojeva barka danas je muzej.
Minus, mećava, sneg... Sredina februara u Moskvi nosi svoj surov šarm, ali šarm "trećeg Rima" upravo se najbolje oseti u danima kada ruska zima pokaže svoje pravo lice.
Plavo-bele kuće na grčkim ostrvima nisu samo turistički simbol, već rezultat praktičnih odluka, istorijskih mera i lokalne tradicije. Bela boja korišćena je zbog hlađenja i higijene, dok su plavi detalji nastali iz dostupnih materijala.
Ako vam je sigurnost jedan od ključnih faktora pri izboru destinacije za odmor, najnovije istraživanje kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection donosi pregled najsigurnijih zemalja za putovanja.
Srbi koji su putovali u Grčku objavili su juče sliku sa graničnog prelaza Evzoni. Uz prikaz nepregledne kolone vozila, napisali su "Evzoni trenutno, 2,5h čekanje". Ova slika preplašila je one koji tek treba da putuju. Šta li nas tek čeka na leto, pitaju.
U blizini Zaječara je Tokom terenskih aktivnosti na mapiranju biodiverziteta pronađena retka i zaštićena biljka za koju se smatralo da je nestala u Srbiji.
Glumica koja je u "Hari Poter" filmovima glumila profesorku Spraut, Mirijam Margolis, napunila je 85. godina, a ovo su neki urnebesni detalji iz njenih memoara.
Sredovečni čovek je navodno više od godinu dana živeo u jednom hotelu u Berlinu, a da nije platio račun. Trošak koji prevazilazi 100.000 evra, navodi tužilaštvo, nije izmirio.
U danima kada ceo svet bruji u širenju virusa sa kruzera i pitanjima o novoj pandemiji, stručnjaci upozoravaju da zarazne bolesti poput hantavirusa i ebole postaju sve češće i razornije, piše Gardijan.
Jedna odrasla osoba iz okruga Daglas u američkoj saveznoj državi Kolorado preminula je od hantavirusa, saopštile su danas lokalne zdravstvene vlasti, navodeći da slučaj nije povezan sa nedavnim izbijanjem zaraze na kruzeru "MV Hondius".
Ako jedan od roditelja u anamnezi ima atopijski dermatitis šanse da dete razvije je oko 50 odsto. Ukoliko oba roditelja imaju, šanse da dete oboli su oko 80 odsto.
Kruzer Hondius na kojem je izbila smrtonosna epidemija hantavirusa, danas je stigao u Holandiju gde će biti usidren u holandskoj luci Roterdam i u potpunosti dezinfikovan, preneli su evropski mediji.
