Ponosni na srpsko nasleđe: 56. put održana manifestacija "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju"

Saborski dani u Kaleniću već 56 godina čuvaju srpsku tradiciju saborovanja i autentično narodno stvaralaštvo Šumadije i Pomoravlja. U porti manastira ponovo su se okupili čuvari starih običaja, folklora, narodnih nošnji, pesama, zdravica i zanata.

Posebnu pažnju posetilaca privukle su šarene narodne nošnje, koje su sa ponosom nosili i najmlađi i vremešni saboraši.

"Na sebi imam šumadijsku nošnju, a čine je opanci, čarape, suknja, kecelja, jelek, tkanice i mašna", objasnila je Danijela Milojević iz Lepojevića.

Sabor je i ove godine pokazao da interesovanje za izvorno stvaralaštvo nije nestalo. U očuvanju tradicije učestvuju brojna kulturnoumetnička društva, čiji članovi kroz igru, pesmu i druženje prenose običaje na mlađe generacije.

Ena Stiković iz Orašja ističe da članove njenog kulturnoumetničkog društva, osim ljubavi prema folkloru, povezuje i prijateljstvo.

"Svi se družimo, zajedno odlazimo na nastupe i baš nam je lepo", kaže ona.

Među učesnicima je bio i Dragan Marković, koji smatra da ovakve manifestacije imaju veliki značaj za predstavljanje srpske kulture i očuvanje nacionalnog identiteta.

"Drago mi je što na ovaj način čuvamo izvorno stvaralaštvo i srpski folklor i promovišemo Srbiju. Ima i mladih koji neguju tradiciju, pa se nadam da će ovaj festival trajati još najmanje ovoliko", rekao je Marković.

Saborski dani nekada su bili prilika da se stanovnici Levča odmore od radova u polju, pokažu lepotu narodnih nošnji i odmere umeće u kolu. Danas okupljaju i udruženja iz različitih krajeva Srbije, koja od zaborava čuvaju stare zanate i veštinu izrade rukotvorina.

Članovi Udruženja "Naša priča" iz Požege redovno učestvuju na manifestaciji, kojoj se, kako kažu, raduju tokom čitave godine.

"Veoma volimo da dolazimo zbog okruženja manastira, ljudi i same manifestacije. Svake godine razmišljamo kada ćemo ponovo doći i o tome često razgovaramo u našoj radionici", navela je Miljanka Filipović.

Sličan cilj ima i Udruženje "Sestra Jelica" iz Malog Crnića, čija članica Marijana Veljković kaže da je, pored očuvanja tradicije, značajno i povezivanje ljudi iz različitih krajeva.

"Cilj nam je druženje, ali i da naše običaje i kulturu predstavimo drugima", istakla je Veljkovićeva.

Po tradiciji, tokom saborskih dana birane su najlepša narodna nošnja, najduža pletenica i najduži brkovi. Među najzapaženijim učesnicima bio je Zoran Lazarević iz Niša, čiji su brkovi prošle godine dostigli dužinu od dva metra i 36 centimetara. Ove godine bili su dugi metar i 20 centimetara.

Više od pola veka saboraši u Levču neguju manifestaciju onako kako ju je zamislio njen osnivač, sakupljač narodnih umotvorina, učitelj i pisac Brativoje Mraković – da se bar u vreme sabora u Levač vrate oni koji su iz njega otišli i da se od zaborava sačuva bogatstvo narodnog stvaralaštva.

Sabor otvorio ministar Glamočić

Sabor koji je zatvoren juče otvorio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, koji je istakao da je očuvanje srpskog sela pitanje budućnosti Srbije.

Glamočić je u porti manastira Kalenić naglasio da je očuvanje sela neodvojivo od očuvanja tradicije, kulture, duhovnosti i uslova za dostojanstven život ljudi koji u njemu žive, saopšteno je danas iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ministar Glamočić je poručio da tradicija živi samo onda kada se prenosi sa generacije na generaciju i kada postoje ljudi koji su spremni da čuvaju pesmu, igru, običaje i nasleđe svoga kraja.

"Najveća opasnost za naša sela nije to što će biti zaboravljena neka pesma ili običaj. Najveća opasnost je da ne bude ljudi koji će tu pesmu pevati i koji će imati kome da je prenesu. Zato očuvanje sela nije zadatak jednog ministarstva, već čitavog društva“, poručio je Glamočić.

On je naglasio da selo ne sme da se posmatra isključivo kao mesto proizvodnje hrane, već kao prostor u kom se odvija život, stvaraju porodice, čuvaju kultura i identitet i gradi budućnost.

"Ne možemo od mladih ljudi očekivati da ostanu na selu samo zato što su tu živeli njihovi preci. Moramo im obezbediti uslove da upravo tu vide svoju budućnost – dobre puteve, škole, zdravstvenu zaštitu, savremenu infrastrukturu i priliku da svojim radom uspešno žive“, istakao je on.

Govoreći o Levču, ministar je istakao da ovaj kraj predstavlja primer kako se vredan rad, tradicija i poljoprivreda međusobno dopunjuju.