Film Sigorni Viver iz 1997. koji niko nije želeo: "Pokušali smo da ih sprečimo"

Franšiza "Osmi putnik" (Alien) redefinisala je naučnu fantastiku, ali njen put nije bio bez kreativnih posrtanja. Najviše kontroverzi izazvao je četvrti nastavak, film koji čak ni deo originalne autorske ekipe nije želeo da snimi, piše Far Out Magazine.

Od horora do akcije

Teško je danas dočarati kakav je šok publici 1979. godine priredio originalni "Osmi putnik" (Alien). Švajcarski nadrealista H. R. Giger stvorio je biomehaničko biće koje je postavilo potpuno novi standard za filmska čudovišta. Njegov ksenomorf bio je istovremeno elegantan i zastrašujući.

Reditelj Ridli Skot iskoristio je Gigerov dizajn i lavkraftovsku atmosferu kako bi stvorio horor klasik sa čudovištem koje je postalo trajni deo popularne kulture, rame uz rame sa Drakulom i Frankenštajnovim čudovištem.

Izvanredan komercijalni uspeh podstakao je studio 20th Century Fox da snimi nastavak. Režije se prihvatio Džejms Kameron. U filmu "Aliens" iz 1986. godine klaustrofobični horor zamenjen je akcionim spektaklom sa svemirskim marincima. Kameron je tako proširio mitologiju franšize, uveo koncept kraljice tuđinaca i detaljnije razradio njihovu biologiju.

Žrtva Elen Ripli

Šest godina kasnije stigao je "Alien 3", nesavršen, ali intrigantan film u kojem se Ripli zatekla u kaznenoj koloniji. Radnja se ponovo fokusirala na preživljavanje male grupe ljudi, ovog puta zatvorenika, koji se bore protiv jednog tuđinca, što je podsetilo na atmosferu sa broda Nostromo iz prvog dela.

Za mnoge obožavaoce, priča o Ripli trebalo je ovde da se završi. Nakon što je preživela rudarsku misiju, borila se uz marince i na kraju se, obrijane glave, žrtvovala skokom u užarenu peć. Tim činom uništila je embrion kraljice koji je nosila u sebi i sprečila korporaciju Vejlend-Jutani da se domogne opasnog biološkog oružja.

Uskrsnuće protiv volje autora

Zato je za veterane serijala, uključujući Sigorni Viver i producente Voltera Hila i Dejvida Gilera, bilo iznenađenje kada je Fox najavio novi nastavak. Glavno pitanje bilo je – kuda priča može da ide nakon smrti glavne junakinje? Jos Vedon je angažovan za priču, dok je mesto reditelja pripalo Žan-Pjeru Ženeu.

IFA Film / United Archives / Profimedia

Rezultat je bio "Osmi putnik: Uskrsnuće" iz 1997. godine, film koji je Ripli vratio iz mrtvih pomoću kloniranja. U priči, vojni naučnici stvaraju klon "Ripley 8" kako bi iz njenog tela izdvojili DNK kraljice tuđinaca, jer je prava Ripli umrla 200 godina ranije. Klonirana Ripli zbog toga ima nadljudsku snagu i kiselinu umesto krvi, a radnja kulminira majčinskim odnosom sa hibridom čoveka i tuđinca.

"Pokušali smo da ih sprečimo"

Sva tajanstvenost i jeza koje su krasile originalnog tuđinca izgubile su se u tonalno neujednačenoj i narativno zamršenoj mračnoj fantaziji. Iako su Hil i Giler navedeni kao producenti, što je bila njihova uloga od početka serijala, snažno su se protivili snimanju bilo kakvog nastavka nakon, prema njihovom mišljenju, definitivnog kraja u trećem filmu.

"Pokušali smo da ih sprečimo da ga snime", otkrio je Giler u dokumentarcu "Alien Evolution" iz 2001. godine. "Sami su razvili scenario."

Iako film ima prepoznatljiv Ženeov vizuelni potpis i jednu upečatljivu scenu smrti, u kojoj vakuum kroz sićušnu rupu na trupu broda usisava hibridno stvorenje, "Osmi putnik: Uskrsnuće" u franšizi ostaje upamćen kao suvišan. Upravo je on otvorio put slabijim ostvarenjima poput filmova "Osmi putnik protiv Predatora", kao i kasnijim, manje uspešnim nastavcima serijala.