Novi front na Bliskom istoku? Pakistan "beži" od rata

Iako Pakistan ima čvrste obaveze prema Saudijskoj Arabiji, Islamabad pokušava da spreči da se one pretvore u direktno učešće u borbama protiv jemenskih Huta, kako bi sačuvao odnose sa Iranom i ograničio svoje vojno prisustvo u Zalivu.

Eskalacija sukoba između Saudijske Arabije i Huta, koje podržava Iran, predstavlja prvi veliki test za pakt o međusobnoj odbrani koji su prošlog meseca potpisali Pakistan, Saudijska Arabija i Turska. Prema tom sporazumu, oružani napad na jednu članicu tretira se kao napad na sve tri države. Islamabad je uz to vezan za Rijad i ranijim bilateralnim odbrambenim sporazumima.

Pritisak na Islamabad i rizik od učešća u ratu

Pakistanski zvaničnici procenjuju da pretnja koju predstavljaju Huti nosi mnogo veći rizik od direktnog uvlačenja Islamabada u sukob nego raniji iranski raketni napadi na saudijsku energetsku infrastrukturu.

Pakistanske trupe već su raspoređene u blizini granice Saudijske Arabije i Jemena, što povećava mogućnost njihovog direktnog izlaganja ukoliko se borbe prošire. Pakistan je i ranije, u okviru svojih vojnih obaveza, slao hiljade vojnika u Saudijsku Arabiju, kao i eskadrilu borbenih aviona.

Ipak, zvanični Islamabad ne pokazuje želju da preuzme aktivnu ulogu u borbi protiv Huta.

"Pakistan pokušava da zadrži nizak profil u ovom sukobu jer su i naši vlastiti ulozi visoki. Ne želimo da pokvarimo odnose sa Iranom", rekao je neimenovani zvaničnik pakistanske vlade.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Sadžad Hajder Kan potvrdio je u četvrtak da se o vojnom odgovoru na napade Huta uopšte ne pregovara.

Pakistanske kalkulacije sežu mnogo dalje od vojnog savezništva sa Saudijskom Arabijom. Zemlja u velikoj meri zavisi od isporuka nafte i gasa kroz Ormuski moreuz i Crveno more – pomorske rute za koje su Iran i Huti već pokazali da mogu da ih ugroze ili blokiraju.

Odnosi sa Teheranom takođe su bili veoma promenljivi. Pre dve godine, iranski raketni i napadi dronovima na navodne militantne položaje u pakistanskoj provinciji Beludžistan izazvali su uzvratne napade Pakistana. Tenziје su se potom smirile, a Islamabad sada nastoji da spreči novu eskalaciju.

Ove nedelje Pakistan je preneo saudijsko upozorenje Iranu da obuzda Hute. Istovremeno, načelnik pakistanskog Generalštaba, feldmaršal Asim Munir, razgovarao je u četvrtak sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem o "načinima za obnavljanje diplomatskih napora za deeskalaciju na svim frontovima".

Ograničenja posredovanja i "Trampov faktor"

Iako iranski zvaničnici javno pozdravljaju diplomatsku ulogu Pakistana, izvori u Iranu privatno sumnjaju u sposobnost Islamabada da utiče na razvoj događaja. Smatraju da Pakistanu nedostaju pregovaračko iskustvo i poluge moći kakve, na primer, ima Katar.

Analitičarka Farzana Šeik iz Četam hausa navodi da diplomatska relevantnost Pakistana ne proizlazi toliko iz njegovog sopstvenog uticaja, koliko iz bliskog odnosa američkog predsednika Donalda Trampa i feldmaršala Munira.

Tramp je u više navrata Munira nazivao svojim "omiljenim feldmaršalom", između ostalog zbog pakistanskih napora u vezi sa kriptovalutama, pristupa SAD retkim mineralima i borbe protiv terorizma.

Analitičar Kamran Bokari iz Vašingtona ocenjuje da Iran komunicira sa Pakistanom delom i zato što Islamabad može da posluži kao prenosilac poruka vladama sa kojima Teheran ima loše odnose.

Ipak, to funkcioniše samo dok Pakistan ostaje posrednik, a ne učesnik u borbama.

"Prenošenje poruka je jedno, ali aktivna protivvazdušna odbrana ili obaveštajna podrška su nešto sasvim drugo, što bi Pakistan pretvorilo iz posrednika u borca", upozorava Bokari.

Zbog straha od preopterećenja, Pakistan već pokazuje oprez u davanju sličnih vojnih garancija drugim zemljama u regionu.

Nakon potpisivanja odbrambenog sporazuma sa Rijadom, i Kuvajt je tražio sličan dogovor. Međutim, pakistanski zvaničnici smanjili su obim pregovora, strahujući od novih obaveza u regionu direktno izloženom potencijalnim iranskim napadima.

Sa Kuvajtom je prošlog meseca na kraju potpisan znatno uži protokol koji obuhvata samo obuku, bezbednost granica i izgradnju kapaciteta.

Ovakva uzdržanost odražava i pritisak sa kojim se pakistanska vojska suočava u zemlji. Pakistan ima raspoređene snage duž izuzetno napete granice sa Indijom, dok se istovremeno bori sa pobunama u svojim zapadnim provincijama.

"Pakistanske snage su maksimalno razvučene", zaključuje Bokari, ocenjujući da bi svaka dodatna vojna obaveza u Zalivu za Islamabad bila "zastrašujući zadatak".