Hamnei odobrio sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama

U televizijskom intervjuu za državnu televiziju IRIB, povodom obeležavanja druge godišnjice svog mandata, Pezeškijan je odgovorio na kritike koje su usledile nakon ranijih Hamneijevih izjava o sporazumu, tvrdeći da su protivnici ignorisali ceo proces donošenja odluka.

Prema Pezeškijanu, Hamnei je u početku imao rezerve prema predlogu, ali je članovima saveta rekao da će ga prihvatiti ako dobije podršku najmanje tri četvrtine članova tog tela.

Na kraju je predlog dobio podršku 12 od 13 članova saveta, nakon čega ga je vrhovni vođa odobrio.

"On je prihvatio mišljenje stručnjaka i doneo odluku na osnovu njihove procene", rekao je Pezeškijan.

Dodao je da su određene političke frakcije iskoristile Hamneijev početni stav da prodube podele i ostvare partijske interese, umesto da priznaju način na koji je odluka na kraju doneta.

On je kritiku opisao kao nepravednu i nepoštenu, napominjući da je vrhovni vođa prihvatio preporuku nakon što je savet postigao široki konsenzus.

Sporazum na koji se Pezeškijan pozivao bio je junski memorandum, privremeni sporazum između SAD i Irana, postignut uz posredovanje Pakistana, sa ciljem okončanja vojnih operacija, ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, ublažavanja američkih pomorskih ograničenja i otvaranja puta za 60 dana pregovora o iranskom nuklearnom programu i ukidanju sankcija.

Međutim, memorandum je kasnije propao nakon što su sporovi oko kontrole nad Ormuskim moreuzom ponovo rasplamsali tenzije, a obe strane su se međusobno optuživale za kršenje sporazuma.

Pezeškijan je podsetio na smrt Alija Hamneija

Govoreći šire o stanju u zemlji, Pezeškijan je rekao da se njegova administracija suočila sa nizom kriza od dolaska na vlast.

Ukazao je na pooštravanje međunarodnih sankcija koje predvode SAD, ekonomske probleme, dvanaestodnevni rat u junu 2025. godine i proteste širom zemlje koji su počeli u januaru, za koje je tvrdio da su pokušaj neprijatelja Irana da izazovu društvene nemire i dovedu do kolapsa države.

Uprkos tome, rekao je da su vlada, oružane snage i građani uspeli da održe funkcionisanje zemlje.

EPA/YAHYA ARHAB

Pezeškijan je takođe opširno govorio o smrti bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneija, nazivajući taj događaj jednim od najtežih trenutaka svog predsedničkog mandata.

"Izgubili smo veliku vrednost i izvor podrške", rekao je, podsećajući da je pokojni lider "stajao iza vlade kao planina".

Predsednik je izjavio da su državni zvaničnici bili na sastanku kada je kompleks vrhovnog vođe napadnut 28. februara. Zbog prirode napada i informacija da je Ali Hamnei bio u kompleksu, rekao je da je odmah pomislio da je vrhovni vođa ubijen.

"Mislili su da će, nakon što im ponestane drugih opcija, srušiti zemlju ubistvom vrhovnog vođe. Međutim, zemlja je nastavila da funkcioniše i naš novi vođa je izabran", rekao je Pezeškijan.