Grčka je u grotlu "pakla"; Objavljeni strašni snimci FOTO/VIDEO

Najveći napori usmereni su na područje od Psate do Lumpe, a stručnjaci upozoravaju da su sati posle 13.30 najkritičniji zbog rasta temperature i pada vlažnosti vazduha.

Zamenik portparola Vatrogasne službe Janis Artopojos saopštio je da su aktivna tri glavna požarna fronta.

Prvi se nalazi na severoistoku, u oblastima Krio Pigadi, Agija Paraskevi i Agios Nektarios.

Drugi, najzahtevniji deo operacije, proteže se od Psate do Lumpe, gde je angažovan najveći broj kopnenih i vazdušnih snaga.

Treći front se nalazi na jugoistoku, u oblastima Kandili i Agija Skepi.

Prema rečima Artopojosa, najveći izazov predstavljaju periodi nakon 13.00 i 13.30, kada visoke temperature i niža vlažnost stvaraju uslove za ponovno rasplamsavanje požara.

"Juče smo u to vreme imali ponovno izbijanje požara. Danas želimo da to kontrolišemo vazdušnim sredstvima, uz pomoć 526 vatrogasaca", rekao je on.

Najaktivnija tačka trenutno je iznad Psate, gde se vatrogasci bore sa manjim, ali brojnim žarištima koja zadržavaju visoku temperaturu i mogu ponovo da se aktiviraju.

Požar je do sada zahvatio oko 132.900 hektara u Atici i Beotiji, pričinivši štetu na kućama, imovini, poljoprivrednom zemljištu i usevima.

U gašenju učestvuje oko 450 vatrogasaca sa 126 vozila, 22 grupe pešadijskih jedinica, dobrovoljci i cisterne za vodu.

Grčkim snagama pomaže 46 vatrogasaca iz Francuske i Rumunije sa osam vozila.

Tokom operacije angažovane su i vazdušne snage, uključujući avione i helikoptere za gašenje požara.

Područje požara podeljeno je na tri glavna sektora pod koordinacijom Mobilnog operativnog centra "Olimp".

Profesor inženjerstva zaštite životne sredine na Univerzitetu Aristotel u Solunu Demosten Sarigijanis upozorio je da posledice šumskih požara ne prestaju gašenjem plamena, već mogu da traju mesecima.

On je naveo da požari ozbiljno ugrožavaju ekosisteme i biodiverzitet, posebno u mediteranskim područjima.

Sarigijanis je upozorio i na posledice po životinjski svet, jer požari ugrožavaju populacije brojnih vrsta.

Govoreći o zagadjenju vazduha, naveo je da su koncentracije čestica PM2,5 dostigle 190 mikrograma po kubnom metru, dok je granica bezbednosti 10 mikrograma.

On je dodao da sagorevanje vegetacije, ali i kuća, izolacije, guma, elektronskih uredjaja i fotonaponskih sistema, može da dovede do oslobadjanja štetnih materija poput dioksina, ugljovodonika i teških metala.