Ukrajinski generalštab i komandant ukrajinskih snaga bespilotnih sistema (USF), major Robert "Mađar" Brovdi, izvestili su u nedelju da su Ukrajinci tokom noći napali 14 plovila u Azovskom moru, uključujući četiri trajekta i 10 tankera, koje Rusija koristi za transport nafte i naftnih derivata zaobilazeći zapadne sankcije koristeći stara i nebezbedna plovila iz svoje takozvane flote u senci.

Udari, koji slede nakon već katastrofalnih ruskih napada dugog dometa na rafinerije duboko unutar ruske teritorije, primorali su Kremlj u petak da obustavi plovidbu u Azovskom moru, tačnije kroz kanal Don-Azov koji povezuje reku Don sa Azovskim morem, objavio je Rojters.

Brovdi je rekao da se ilegalna flota "značajno smanjuje" i da više ne može da koristi Kerčki moreuz, koji povezuje Azov sa Crnim morem, objavio je Gardijan.

Ukrajinske snage su 6. jula počele intenziviranje napada na brodove u Azovskom moru kao deo napora da ometaju sposobnost Rusije da se prilagodi ukrajinskim udarima na kopnenu logistiku između Rusije i Krima, koji su izazvali ozbiljnu i široko rasprostranjenu nestašicu benzina na poluostrvu, saopštio je vašingtonski istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISW) u svom najnovijem izveštaju.

Azovsko more – smrtonosna zamka za Ruse

Udari Ukrajine na ruske brodove za prevoz benzina tokom prošle nedelje predstavljaju novu fazu u naporima Ukrajine da izoluje okupirani Krim od ruske logističke mreže i poremeti ruske pomorske brodske rute, posebno za naftne derivate i žitarice. Nemačka novinska agencija DPA u svojoj analizi ističe da je okupacijom kopnenog koridora koji vodi do Krima, Moskva pretvorila Azovsko more u svoj unutrašnji plovni put, pogodan za snabdevanje linije fronta. Ali Kijev ga sada pretvara u smrtonosnu zamku za Ruse.

"Tehnološko poniženje [ruskog] carstva se nastavlja. Ono će pasti zbog Krima", napisao je Brovdi na društvenim mrežama.

Ruski brodovi u Azovskom moru su bili pod stalnom vatrom u proteklih nedelju dana. U ovoj ukrajinskoj kampanji često su uključeni mali tankeri za unutrašnji prevoz, koji, prema Brovdiju, pripadaju ruskoj takozvanoj floti u senci. Njihov zadatak je da transportuju gorivo do luka u Azovskom moru ili Kerčkom moreuzu ili da ga prebace na veće tankere. Nisu opremljeni za rad u često turbulentnom Crnom moru, ali plitko Azovsko more za njih nije predstavljalo problem – do sada.

Razlog za to je što su ukrajinski dronovi postali prava noćna mora za ruske mornare. Većina njih su dronovi srednjeg dometa, verovatno u svojoj "ogoljenoj" verziji, što znači da su napunjeni sa manje eksploziva nego što je moguće da bi se povećao njihov domet. Sila eksplozije nije dovoljna da potopi brod, ali ako je most oštećen, brodom se ne može upravljati. Zbog dodatnih napada na ruske tegljače, Rusi ne mogu da odvuku tankere u luku. Na ovaj način, Kijev pogoršava problem snabdevanja gorivom južnog fronta ruskih snaga, prenosi Badiše Cajtung agenciji DPA.

EPA/MAXIM SHIPENKOV

Navodi se da je to sledeća faza sofisticirane taktike Ukrajine usmerene na iskorišćavanje njene nadmoći u tehnologiji dronova kako bi se oslabio neprijatelj na svim frontovima. U prvoj fazi, Ukrajina je sistematski neutralisala rusku protivvazdušnu odbranu na Krimu i drugim okupiranim teritorijama. Pošto Rusi praktično nisu imali načina da se suprotstave ukrajinskim dronovima, Ukrajinci su sistematski napadali njihove vojne objekte i zalihe goriva.

Dronovi dugog dometa, poput Ljutija, od tada su više puta ciljali velike rafinerije u zaleđu. Dronovi srednjeg dometa sa dometom do 300 kilometara prate puteve koji vode do linija fronta i ciljaju ne samo vojna vozila, već i brojne cisterne sa gorivom i manja skladišta na Krimu, u blizini Donjecke oblasti i u Lugansku. Istovremeno, Kijev računa na prekid linija snabdevanja ruskih snaga kako bi zaustavio njihovo napredovanje i na kraju ih čak primorao na povlačenje.

Operativni koncept

Krim, najveća baza snabdevanja ruske vojske na jugu Ukrajine, mesecima oseća teške posledice nestašice goriva. Kontinuirani ukrajinski napadi primorali su ruske vlasti da proglase vanredno stanje. Postoje široko rasprostranjeni nestanci struje i akutna nestašica benzina, a turistička industrija poluostrva je urušena. DPA procenjuje da situacija još nije kritična za okupacione snage, ali prekidanjem pomorskog saobraćaja kroz Azovsko more, Kijev ponovo povećava pritisak na Kremlj.

Azovsko more je vitalni plovni put koji povezuje Rusiju sa Istočnom Evropom. Od ključnog je ekonomskog i vojnog značaja za Moskvu, koja ga koristi za transport nafte, žita i drugih proizvoda poput čelika na međunarodna tržišta. Gardijan ističe da je sada zatvoreni kanal Don-Azov povezan sa ruskom rečnom mrežom i Kaspijskim morem. Ova izvozna ruta preko Kerča i Bosforskog moreuza u Turskoj je zatvorena.

HANDOUT / AFP / Profimedia

Bivši ministar odbrane Ukrajine, Andrij Zagorodnjuk, kaže da je Kremlj izgubio kontrolu nad "ključnim" pomorskim koridorom. Navodi se da blokada utiče na vojne brodove i plovila koja prevoze žito ukradeno iz okupirane južne Ukrajine i prolaze kroz luke Berdjansk i Mariupolj.

"Kaspijsko more nema nikakve veze sa svetskim okeanima. Pretvorilo se u jezero. Svi njegovi proizvodi – poljoprivredni, đubrivo, šta god – prolaze kroz ovaj kanal i reku", rekao je Zagorodnjuk.

Mala ruska flotila u Kaspijskom moru je takođe zarobljena, dodao je, predviđajući dalje napade na ruske brodove u i oko crnomorske luke Novorosijsk.

Jevgenija Gaber, viši saradnik u tink-tenku Atlantskog saveta, ističe da su napadi u Azovskom moru deo mnogo šire strategije koja uključuje izolaciju Krima i "pretvaranje u ostrvo".

Opšti cilj, navodi on, jeste "postepeno degradiranje sposobnosti Rusije da održi ofanzivne operacije narušavanjem logistike, snabdevanja gorivom i transportne infrastrukture i odsecanjem vojnih jedinica na jugu Ukrajine".

"Ne postoji nijedna rafinerija nafte koja sada nije pogođena. Pomorska logistika u Azovskom moru, sve se to uklapa u istu strategiju i operativni koncept, a to je strateška neutralizacija Rusije. Siguran sam da ćemo videti još dubokih udara na ruskoj teritoriji", rekao je Gaber za Gardijan.

Filips P. O'Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz, upozorava na nedovoljno priznat značaj ukrajinskih operacija u Azovskom moru u članku prvobitno objavljenom u njegovom biltenu Substack, a objavljenom u ponedeljak od strane Asia Times-a.

Rusko "jezero" postalo je ukrajinsko

Kako navodi, određene vojne kampanje su u velikoj meri preuveličane u svom značaju, dok druge promaknu, ne dobijajući pažnju koju zaslužuju, često dok se rat ne završi, i pita se da li se upravo to dešava sa događajima u Azovskom moru. O'Brajen ističe da je ovo pokušaj da se zaustavi ruski pomorski saobraćaj u ovom ranije relativno bezbednom vodenom području, koje ima niz strateških prednosti za Ukrajinu.

Kako navodi, Azovsko more je trebalo da bude rusko "jezero" – Rusi kontrolišu svaki centimetar obale duž njega od početka invazije velikih razmera krajem februara 2022. godine, a pristup njemu je moguć samo kroz uski Kerčki moreuz, odnosno Kerčki (Krimski) most, koji povezuje Krim i rusko kopno. Ali sada, kako procenjuje, to je više od ruskog jezera. Tokom proteklih nekoliko nedelja, kao znak da se njihova kampanja izolacije Krima nastavlja intenzivirati, Ukrajinci su znatno ubrzali svoju kampanju potapanja ili oštećivanja brodova pod ruskom kontrolom u ovom vodenom području.

Strateški značaj Azovskog mora, ističe on, nije teško videti jednostavnim pogledom na mapu. Sa znatno smanjenim drumskim i železničkim vezama sa Krimom, a Rusima koji su oprezni zbog prekomerne upotrebe Kerčkog mosta za robu kao što je gorivo, pokušaj isporuke zaliha na Krim brodom postaje jedina razumna alternativa.

Iako su Ukrajinci rekli da je barem deo ove kampanje deo operacije "isključivanja" Krima kako bi se poluostrvo izolovalo, O’Brajen upozorava da to nije sve. Azov je često prva lokacija sa koje se ukradeno žito iz Ukrajine i rusko žito isporučuje na svetsko tržište. Procenjuje se da do četvrtine svih pošiljki žita koje kontroliše Rusija prolazi kroz Azovsko more. Postoje i pošiljke nafte koje prolaze kroz Azovsko more, a pošto globalne sankcije protiv Rusije u ovoj oblasti izgleda malo doprinose smanjenju ruskih pošiljki nafte, Ukrajina umesto toga koristi svoje "kinetičke sankcije".

Za malu vodenu površinu, Azovsko more je od ogromnog strateškog značaja za Moskvu, a njegova zaštita trebalo bi da bude veoma visok prioritet za rusku vojsku. Ali umesto toga, Rusija se bori za opstanak u ovoj oblasti, a Ukrajinci, koristeći dronove i mornaričke dronove, pretvorili su Azovsko more u ukrajinsko jezero.

Operacija koja zahteva više pažnje

Do sada, kao što je navedeno, izgleda da Rusi nemaju funkcionalan odgovor na ovu kampanju, pa je pitanje da li uopšte mogu bilo šta da urade da promene dinamiku operacije Kijeva. Ako ne mogu, ova kampanja će dodatno ugušiti ruske isporuke Krimu i naneti pravu štetu ruskim isporukama žita i goriva u vreme kada ruska ekonomija vapi za dodatnim finansiranjem. Stoga, zaključuje O'Brajen, to je strateški uticajna kampanja koja se efikasno vodi u pravo vreme i zaslužuje mnogo više medijske pažnje nego što je dobija.

Dovodeći u pitanje da li se Ukrajina zapravo sprema da povrati obalu Azovskog mora, veteran ratni reporter i dopisnik Kijev Posta iz SAD, Stefan Koršak, ističe da je Kijev proširio svoju kampanju protiv ruske "flote u senci", infrastrukture za gorivo i pozadinske logistike, koncentrišući sposobne jedinice u sektoru Zaporožje i testirajući nove taktike napada dronova dok se ključna vazdušna bitka zahuktava.

Po prvi put u ratu, kako ističe, Ukrajinske snage bespilotnih sistema su "podstakle" svoje dronove na flotu tankera u senci u velikom stilu, sistematskom operacijom usmerenom na ciljanje i oštećenje što većeg broja ruskih tankera i teretnih brodova. Sve, kako ocenjuje, ukazuje na to da je ukrajinska operacija briljantan uspeh, jer su se ruske pomorske odbrambene snage pokazale gotovo potpuno nespremnim za napad. I sve se to dešava u, navodno, jednom od najbranjenijih vazdušnih prostora na svetu - iznad Kerčkog moreuza.

Međutim, drugi aspekt ukrajinske operacije, kako ističe, jeste da je za svaki napad na brod postojao ruski sistem protivvazdušne odbrane raspoređen negde na Krimu ili jugozapadu Rusije, koji su Ukrajinci ciljali i pogodili. Stoga, Koršak zaključuje da je reč o velikoj pomorsko-vazdušnoj operaciji koju Ukrajinci očigledno planiraju mesecima i koju sada sprovode prilično bezobzirno.