Lukašenko sateran u ćošak!; Misteriozni sastanak u rezidenciji u kojoj Putin nikoga ne prima – šta se desilo?

Poseta je usledila dan nakon što je Lukašenko rekao da se sastao sa predstavnicima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Belorusiji.

Prema izveštajima ruskih medija, neobičnu prirodu posete naglašava činjenica da se sastanak održao u Valdaju, gde Putin retko ugošćuje strane lidere, prema podacima Ukrajinske agencije za pravosuđe, ruske nezavisne medijske kuće i Meduze.

Kremlj je izvestio da su dvojica lidera razgovarala nasamo o "trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, sprovođenju zajedničkih ekonomskih projekata i pitanjima vezanim za regionalnu bezbednost", a sličnu opštu izjavu dao je i beloruski Telegram kanal Pul Pervogo, koji je usko povezan sa Lukašenkovom kancelarijom za odnose sa javnošću.

Ova poseta Lukašenka ruskom zaštitniku privukla je pažnju, posebno zbog vremena i zato što nema detaljnijih izveštaja o sadržaju, a komentarisala ju je u tekstu za Kijev post Sevindž Osmankizi, azerbejdžanska televizijska novinarka u egzilu, bivša reporterka Bi-Bi-Sija koja je u odsustvu osuđena na zatvorsku kaznu u svojoj zemlji zbog navodnih antidržavnih aktivnosti.

Ono što se dešava Lukašenku je upravo ono što on želi da izbegne

Osmankizi ističe da je zvanično Kremlj opisao sastanak kao rutinsku diskusiju o trgovini, zajedničkim projektima i "regionalnoj bezbednosti", ali da vreme održavanja sastanka ukazuje na mnogo ozbiljniju priču.

Razgovori su održani u vreme sve većih tenzija između Kijeva i Minska, nakon što je Ukrajina upozorila na rusku vojnu infrastrukturu na teritoriji Belorusije i zapretila da će, ako je Minsk ne ukloni, Kijev "preduzeti mere".

Za Ukrajinu, kako navodi, Belorusija više nije samo pasivni ruski saveznik, već logistička, vojna i strateška podrška Moskvi u ratu. Činjenica da je sastanak u Valdaju održan iza zatvorenih vrata – bez konferencije za novinare, javnih izjava i očekivanog potpisivanja dokumenata – dodatno pojačava utisak da najvažnije teme, kako autor ocenjuje, nisu bile namenjene javnosti.

Sastanak u Valdaju usledio je nakon direktnog upozorenja predsednika Volodimira Zelenskog, koji je nedavno dao Belorusiji nedelju dana da ukloni ruske signalne relejne stanice za koje Kijev tvrdi da su korišćene za vođenje napada dronova na Ukrajinu. Kremlj je odbacio upozorenje kao pretnju beloruskom suverenitetu, ali što je još važnije, upozorenje je izgleda promenilo njegov strateški račun.

Sporne relejne stanice su prestale sa radom nakon Zelenskijevog ultimatuma, objavili su mediji, pozivajući se na izjavu ukrajinskog predsednika zasnovanu na vojnim i obaveštajnim izveštajima.

Za Lukašenka se kaže da je ovakva kriza upravo ono što pokušava da izbegne od početka sveobuhvatne invazije Rusije na Ukrajinu. On želi zaštitu i finansijsku podršku koja dolazi uz Putinovu podršku, ali ne i da plati cenu punog učešća u ratu, ali tu ravnotežu je sve teže održati.

Sve manje prostora za manevar

Lukašenko je izbegavao direktno slanje beloruskih trupa u Ukrajinu, ali beloruska teritorija je već odigrala ključnu ulogu u ruskom ratu. Autor podseća da je u februaru 2022. godine Belorusija služila kao jedna od glavnih lansirnih tačaka za rusku invaziju. Od tada je Minsk prihvatio raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja na svom tlu, više puta je organizovao zajedničke vojne vežbe i dozvolio upotrebu vojne infrastrukture koja pomaže Moskvi da održi pritisak na Ukrajinu.

Za Kijev, pitanje nije samo da li će beloruske trupe preći granicu, već što je još važnije, da li će beloruska teritorija, vojne baze, radarski sistemi, relejne stanice i logističke mreže nastaviti da podržavaju ruske napade. Ovo, upozorava Osmankizi, čini Belorusiju delom bojnog polja, iako beloruski vladar tvrdi da njegova zemlja nije učesnik u ratu.

Autor tvrdi da razgovori na Valdaju verovatno odražavaju Putinovu rastuću frustraciju svakim znakom oklevanja iz Minska. Lukašenkov prostor za manevar je uvek bio ograničen, ali se sada još više sužava – njegov režim je politički, ekonomski i vojno zavisan od Moskve, ali istovremeno, dozvoljavanje Rusiji da koristi belorusku infrastrukturu za usmeravanje napada na Ukrajinu povećava rizik da će beloruski vojni objekti postati legitimne mete u ukrajinskoj kampanji za zaustavljanje tih napada. To je Lukašenkova ključna dilema: teško da može reći "ne" Putinu, ali svaki sporazum sa sobom nosi sve veće opasnosti.

Zvanična formulacija "regionalne bezbednosti" stoga krije mnogo više nego što otkriva. U kremaljskom žargonu, taj termin može značiti gotovo sve – od pritiska na granice i vojne integracije do ruta dronova i nuklearnog odvraćanja.

Cena rusko-beloruskog aranžmana je porasla

S obzirom na vreme održavanja sastanka, piše Osmankizi, teško je zamisliti da Ukrajina nije bila jedna od centralnih tema razgovora. Za Ukrajinu, sastanak u Valdaju dolazi u ključnom trenutku – Kijev nastoji da obezbedi dodatne sisteme protivvazdušne i balističke raketne odbrane pre samita NATO-a u Ankari, dok istovremeno proširuje sopstvenu kampanju dugog dometa protiv ruskih vojnih i ekonomskih ciljeva.

A Belorusija, kako autor tvrdi, je direktno deo te jednačine – ako Minsk nastavi da obezbeđuje Moskvi infrastrukturu koja pomaže u usmeravanju ili podržavanju napada na Ukrajinu, Kijev će to videti ne kao neutralnost, već kao saučesništvo. Poruka je stoga sve jasnija: Belorusija možda neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ali ne može da se pretvara da logistička i tehnička podrška ruskoj agresiji neće imati posledice.

Putin je možda pozvao Lukašenka u Valdaj kako bi dodatno učvrstio kontrolu nad beloruskim liderom, zahtevao veću lojalnost i osigurao da Belorusija ostane dostupna za sledeću fazu ruskog pritiska na Ukrajinu. Međutim, ovaj sastanak je takođe otkrio slabost rusko-beloruskog saveza - Lukašenko je koristan Putinu samo dok može da obezbedi teritoriju, infrastrukturu i stratešku dubinu bez izazivanja direktnih posledica, ali upozorenje iz Kijeva je pokazalo da takav aranžman više nije bez cene, zaključuje Osmankizi u analizi za Kijev post.

Lukašenko poslao poruku Zelenskom: "Ne možeš tako"

Kremlj je u četvrtak demantovao izveštaj Volstrit žurnala od srede da Moskva vrši pritisak na Belorusiju da podrži proširenje ruskog rata u Ukrajini. WSJ je objavio da Rusija želi da koristi Belorusiju kao odskočnu dasku za intenziviranje svojih napada na Ukrajinu i da Moskva preti da će prekinuti finansijsku podršku susednoj zemlji ako se to ne učini.

Lukašenko je, u međuvremenu, u četvrtak izvestio o sastanku sa predstavnicima ukrajinskog predsednika i preneo poruku preko njih, očigledno povezanu sa ranijim ultimatumom. "Nedavno su ovde bili predstavnici Zelenskog. Direktno sam im rekao: 'Momci, prenesite ovo svom predsedniku - ako misli da može ovako da razgovara sa nama i da pokuša da nas uvuče u rat, mora da shvati da će se priroda rata odmah promeniti. Ovaj rat će biti potpuno drugačiji'", rekao je beloruski vladar.

Takođe je tvrdio da je dobio odgovor.

"Predsednik i oni to razumeju. Dakle, momci, hajde da se dogovorimo. Moramo postići smislen sporazum", rekao je Lukašenko.

"Nema potrebe da gubimo živce, nema potrebe da vičemo, nema potrebe da pokušavamo da nekoga udarimo u lice na ruski način itd. Hajde da se ponašamo kao ljudi, razumevajući šta je Rusija i šta smo mi. To razumevanje takođe postoji", dodao je.

Lukašenko je takođe naglasio da Belorusija ne treba da bude uvučena u rat.

Kremlj zavisan od isporuka goriva iz Belorusije zbog ukrajinskih udara

Kao rezultat snažne ukrajinske kampanje napada na ruske energetske objekte, pre svega rafinerije, Rusija se suočava sa teškom krizom snabdevanja gorivom, što je dovelo do toga da se Kremlj, između ostalog, oslanja na Minsk kao dobavljača. Međutim, nezavisni beloruski kanal Belsat je ranije ove nedelje izvestio da ruski deficit goriva već premašuje kapacitet Belorusije da pomogne svom savezniku.

Belorusija je već povećala isporuke goriva Rusiji. Samo isporuke benzina železnicom su se povećale skoro 13 puta od januara do maja u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok su se isporuke dizela železnicom utrostručile u istom periodu. Prema statistici Sanktpeterburške berze, prodaja beloruskog benzina u maju je povećana 26 puta, a beloruskog dizela tri puta, objavio je Belsat. Kanal procenjuje da su isporuke goriva sada ugrožene i u Belorusiji zbog pomoći Rusiji.

Rusija je takođe u maju uvezla 5.170 metričkih tona mlaznog goriva iz Belorusije, što je skoro četiri puta više nego u maju 2025. godine, prema podacima Centra za indeks cena (PIC), koje je objavio nezavisni ruski portal Meduza. Samo u prvih 10 dana juna, isporuke su dostigle 2.600 tona, objavio je nezavisni ruski poslovni portal The Bell.

Ne postoji zvanična statistika o proizvodnji, domaćoj potrošnji ili izvozu mlaznog goriva u Rusiji. Prema procenama PIC-a, Rusija je 2025. godine proizvela 11,4 miliona tona mlaznog goriva, od čega je 1,4 miliona tona došlo iz moskovske rafinerije nafte u Kapotnji, koja je u vlasništvu Gasprom njefta. Međutim, ranije u junu, ukrajinski dronovi su pogodili moskovsku rafineriju, izazvavši ogromnu štetu. Rojters je izvestio da će šteta učiniti objekat van upotrebe do kraja 2026. godine.