Taker Karlson priznao

"Mnogo puta sam na televiziji govorio: 'Problem je islam. Problem su muslimani. Svi nas žele ubiti. Svi su ludi. Svi su deo ovog suludog kulta samoubistva koji je u 7. veku stvorio Muhammed'. I verovao sam u to. Bio sam histeričan. Zaista sam verovao u to. Sada znam da to nije istina. Ništa od toga nije tačno, ali tada sam verovao", rekao je Karlson u intervjuu za Skaj njuz. 

Karlson je takođe rekao da se njegov pogled na Izrael promenio.

"Izrael se potpuno promenio. Žao mi je Izraela. Ali Izrael koji sam prvi put posetio pre nekoliko decenija nema nikakve sličnosti s današnjim Izraelom", nastavio je dalje.

Ovaj zaokret poslednji je u nizu njegovih značajnih ideoloških promena, prenosi Klix i podseća da je Karlson ove godine javno povukao podršku Trampu i izvinio se što je, kako je rekao, "doveo ljude u zabludu" da ga podrže, a pre nekoliko dana objavio je da više nije član Republikanske stranke.

Karlsonove ranije izjave o islamu i muslimanima bile su brojne i, kako je sam priznao u četvrtak, pogrešne. 

Tokom godina provedenih na Fox njuzu često je napadao muslimane u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta.

Brendan SMIALOWSKI / AFP / Profimedia

U svojoj emisiji ugostio je Ajan Hirsi Ali, poznatu kritičarku islama, u segmentu u kojem je kritikovala nastojanja predsednika SAD Džoa Bajdena da pridobije muslimanske birače, nazivajući ih političkim "dodvoravanjem". 

Takođe je negirala da je Trampova zabrana putovanja bila usmerena protiv muslimana i tvrdila da Bajden popušta Muslimanskom bratstvu.

Savet za američko-islamske odnose (CAIR) i druge organizacije za zaštitu prava godinama su pozivale Fox njuz da otpusti Karlsona zbog, kako su naveli, njegove "duge istorije islamofobične, antiimigrantske i retorike bele supremacije".

Karlson je u međuvremenu promenio stav. U decembru 2025. godine napade na američke muslimane nazvao je "odvratnim" i tvrdio da radikalni islam ne predstavlja pretnju Sjedinjenim Američkim Državama, dodajući da strah od njega dolazi od "izraelske vlade i njenih brojnih branilaca i neformalnih saradnika u Sjedinjenim Državama".

Karlsonove sve oštrije kritike Izraela dovele su do optužbi za antisemitizam, koje on odbacuje.

Liga za borbu protiv klevete (ADL) opisala ga je kao jednog od najistaknutijih promotera antisemitskih stereotipa i teorija zavere u glavnim medijima. 

• Bomba; Karlson: "Odlazim, a ako sam ja otišao..."
• "Kraj Donalda Trampa"

U oktobru 2025. godine Karlson je ugostio otvorenog belog nacionalistu Nika Fuentesa, koji je tom prilikom tvrdio da su Jevreji odgovorni za većinu svetskih problema.

Kada su Karlsona podsetili da Fuentes negira Holokaust, odgovorio je: "U redu, ali je li to gore od ubijanja dece?"

Karlson se u aprilu sukobio i s voditeljkom BBC-ja Viktorijom Derbišajer zbog optužbi za antisemitizam, rekavši: "Naravno da nisam antisemit i upravo zato me tako nazivaju. Moj stav o Izraelu nema nikakve veze s verom ili etničkim poreklom Izraelaca. Ima sve veze s odlukama njihove vlade koje štete mojoj zemlji".

Karlsonov zaokret dolazi u trenutku kada se stavovi američke javnosti prema islamu i Izraelu značajno menjaju, iako ne nužno u istom smeru.

Prema Nacionalnom indeksu islamofobije Instituta za društvenu politiku i razumijevanje (ISPU), koji meri prihvatanje antimuslimanskih stereotipa u javnosti, indeks je porastao s 25 u 2022. na 33 u 2025. godini, pri čemu je najveći rast zabeležen među belim evangelistima, katolicima i Jevrejima.

Ipak, političke razlike ostaju izražene. Tokom 2025. godine 82 posto demokrata imalo je pozitivan stav prema muslimanima, dok je među republikancima taj udeo iznosio samo 43 posto, što je pad u odnosu na 71 posto iz 2021. godine.

Kada je reč o Izraelu, promena je još izraženija.

Prvi put otkako Galup sprovodi godišnja merenja od 2001. godine, Amerikanci više ne iskazuju veću naklonost prema Izraelcima nego prema Palestincima.

Anketa Istraživačkog centra "Pew" iz marta 2026. pokazala je da 60 posto odraslih Amerikanaca ima negativan stav prema Izraelu, pri čemu je promena najizraženija među građanima od 18 do 49 godina, od kojih čak 70 posto ima nepovoljno mišljenje.