Tri upozorenja iz Moskve za tri dana; "Nema ničega – razočarani su"

U roku od tri dana, tri visoka ruska zvaničnika – pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov – javno su doveli u pitanje posvećenost Vašingtona onome što Moskva opisuje kao sporazume postignute tokom sastanka.

Kritika dolazi usred eskalacije vojne aktivnosti u ukrajinskom sukobu i odražava rastuću frustraciju Rusije zbog nedostatka napretka ka pregovaračkom rešenju. Iako ni Moskva ni Vašington nisu javno detaljno izneli nikakve formalne sporazume sa samita, ruski zvaničnici su nagovestili da očekivanja stvorena sastankom nisu ispunjena.

Kremlj pozdravio Trampove napore, ali...

Od kada je Tramp prošle godine pokrenuo napore da posreduje u okončanju rata u Ukrajini, Kremlj je uglavnom pozdravio njegov diplomatski kontakt i često hvalio njegovu spremnost da se direktno angažuje sa Rusijom.

• Nova poruka Moskve je tu, i brutalna je: "Puste želje" VIDEO
• Lavrov "sahranio" pregovore; "Firer je firer"

Ruski zvaničnici su često pominjali "duh Ankoridža", frazu za koju analitičari kažu da odražava uverenje Moskve da je Vašington spreman da razmotri ruske bezbednosne probleme i teritorijalne zahteve kao deo šireg mirovnog okvira.

Ta retorika se primetno promenila poslednjih meseci. Ušakov je u nedelju rekao da je samo jedna strana ostala posvećena sporazumima postignutim tokom samita, dok je Lavrov kasnije doveo u pitanje da li su razgovori samo pružili vreme Ukrajini da ojača svoj vojni položaj.

Rjabkov je ponovio te zabrinutosti, optužujući Vašington da se udaljava od onoga što je opisao kao "fundamentalna sporazumevanja", dok se istovremeno više usklađuje sa stavovima ključnih evropskih saveznika, uključujući Veliku Britaniju i Francusku.

Ukrajinski napadi duboko u Rusiji povećavaju pritisak na Kremlj

Promena u ruskoj retorici poklopila se sa povećanjem ukrajinskih udara usmerenih na infrastrukturu i vojnu imovinu unutar ruske teritorije.

Među nedavnim incidentima bili su napadi na moskovsku rafineriju nafte prošle nedelje, deo šire ukrajinske kampanje koja je sve više usmeravala logistiku, energetska postrojenja i vojnu infrastrukturu daleko od linija fronta.

Ruske vlasti su pokušale da umanje strateški uticaj napada, ali analitičari kažu da je rastući domet ukrajinskih operacija povećao domaći pritisak na Kremlj da pokaže da može da zaštiti kritičnu imovinu i efikasno odgovori.

Gerhard Mangot, politikolog sa Univerziteta u Insbruku i dugogodišnji posmatrač ruske politike, rekao je za Rojters da se "Moskva suočava sa sve većim ekonomskim i vojnim izazovima i veruje da je zapadna podrška i dalje ključna za bojne sposobnosti Ukrajine".

Zastoj u diplomatskim naporima

Pored javnih kritika Vašingtona, ruski zvaničnici izgledaju sve zabrinutiji zbog odsustva aktivnog diplomatskog okvira za okončanje sukoba.

Oleg Ignatov iz Međunarodne krizne grupe rekao je da je Rusija očekivala strukturiraniji pregovarački proces koji podržava Vašington.

"Nema strukturiranog diplomatskog procesa, nema dogovora na stolu, zapravo nema ničega... Rusi su veoma razočarani zbog ovoga, oni zaista žele da se Amerikanci angažuju", rekao je on. Umesto toga, diskusije su uglavnom zastale, bez javno poznatog okvira, vremenskog roka ili nacrta sporazuma koji se aktivno razmatra.

Moskva je dosledno odbacivala posredničke napore koje su predvodile evropske vlade, ostavljajući Sjedinjene Države kao jedinog spoljnog aktera za koga ruski zvaničnici veruju da bi potencijalno mogao da olakša postizanje rešenja prihvatljivog za Kremlj.

Najnovije kritike ne signaliziraju prekid komunikacije između SAD i Rusije, jer su ruski zvaničnici više puta rekli da će se dijalog sa Vašingtonom nastaviti. Međutim, koordinisane žalbe visokih zvaničnika Kremlja sugerišu da Moskva postaje sve nestrpljivija zbog nedostatka diplomatskog napretka.