Osveta za Mariupolj je počela: Ukrajinski puk udara duboko iza ruskih linija

Četiri godine nakon što je ukrajinski puk Azov prepustio ruskim snagama poslednji deo razorenog Mariupolja, ova obnovljena jedinica ima jasan cilj: naterati Moskvu da plati za okupaciju.

Gorak poraz iz maja 2022. godine, kada su stotine njenih boraca poginule ili bile zarobljene, učinio je Azov simbolom otpora u Ukrajini i pripremio teren za njegov povratak u još snažnijem obliku. Sada su ponovo fokusirani na svoj rodni grad na obali Azovskog mora, piše agencija Rojters.

Prema navodima vojnika, nedavno su se iznad strateške luke u Mariupolju pojavili dronovi 1. korpusa Azov tokom operacije koja je ciljala električne trafostanice, postrojenja za popravku i jedan brod pod sankcijama, što je izazvalo potpuni nestanak struje u luci. Rojters je uspeo da potvrdi autentičnost pojedinih lokacija sa snimaka koje je korpus objavio nakon napada.

• Rusi doživeli težak poraz VIDEO
• Veleobrt? Ukrajinci oslobađaju. Oglasila se grupa Azov MAPA/VIDEO

Ovaj napad bio je deo sve širih ukrajinskih udara usmerenih na rusku vojnu logistiku duboko iza linija fronta, sa ciljem slabljenja moskovske ratne mašinerije i preokretanja toka rata u korist Kijeva.

Pukovnik Arsen Dmitrik, načelnik štaba 1. korpusa Azov, izjavio je za agenciju da će uslediti desetine sličnih operacija koje treba da demonstriraju sposobnosti, tehnologiju i planiranje ove grupacije.

Dmitrik je istovremeno naveo da će proterivanje Rusa iz Mariupolja, koji se nalazi 120 kilometara iza gotovo statičnih linija fronta, biti dugoročan proces.

"Ako to potraje 20 godina, provešćemo 20 godina u planiranju, čekanju i pripremama. Ali kada dođe vreme, moramo biti spremni. Verujem da ćemo vratiti Mariupolj. To je samo pitanje vremena", izjavio je 32-godišnji pukovnik, koji je i sam bio ratni zarobljenik pre nego što je oslobođen.

Napadi na Mariupolj

Napad na luku, izveden u saradnji sa ukrajinskim jedinicama za bespilotne letelice i tajnom službom SBU, pogodio je lokaciju udaljenu svega nekoliko kilometara od razorene čeličane u kojoj su 2022. godine boravili pripadnici Azova i drugih jedinica, pre nego što su od Kijeva dobili naređenje da prekinu odbranu grada nakon tromesečne ruske opsade.

Nedavni udar usledio je nakon višemesečnih ukrajinskih napada na ključne putne pravce u okupiranim delovima Donjecke oblasti, što je deo sistematskih napora da se naruše ruske rute za snabdevanje fronta. Operacije korpusa zabeležene su na objavljenim snimcima: na video-snimku od 16. aprila dronovi preleću okolinu Donjecka, a zatim se obrušavaju na vojna vozila.

• Teroristički napad? Raznet je; Ukrajinci odlično znaju ko je on, a znaju i Rusi FOTO
• Rusi lažu; "Ovo je bajka za budale"

Druga objava od 8. maja prikazuje, između ostalog, snimke iz drona koji leti iznad Mariupolja i teško oštećene železare i čeličane Azovstalj, koja je bila mesto poslednjeg otpora ukrajinskih snaga 2022. godine.

"Azov već patrolira u rodnom Mariupolju. Za sada sa neba", navodi se u objavi.

Danas je Mariupolj, prema navodima Rojtersa, poprište novih infrastrukturnih projekata koji su deo nastojanja Rusije da učvrsti kontrolu nad okupiranim jugom Ukrajine. U januaru je ukrajinska obaveštajna služba objavila da Rusija proširuje pomorsku luku u Mariupolju kao ključno čvorište za svoju ekonomiju, dok istovremeno u gradu realizuje reprezentativne građevinske projekte na štetu običnih građana.

"To je, naravno, laž", reagovao je Denis Pušilin, šef administracije okupiranog dela Donjecke oblasti kojeg je postavio Kremlj.

"To da se grad menja pred našim očima može da vidi svako", rekao je za agenciju, umanjujući obim štete izazvane napadima Azova kod Mariupolja i Donjecka.

Prema njegovim rečima, ruska vojska proširuje svoje kapacitete u oblasti elektronskog ratovanja protiv dronova i uvodi nove mobilne vatrene jedinice.

Testiranje uslova za kontraofanzivu

Glavni cilj jedinica Azov jeste blokiranje neprijateljskog tereta, posebno goriva, koji iz Rusije stiže preko Mariupolja ili Donjecka, naveo je oficir korpusa zadužen za dronove.

Prema njegovim rečima, izuzetno je teško zaštititi kamione za snabdevanje na prostranim, otvorenim putevima.

"Nemoguće je sakriti cisternu koja prevozi gorivo", rekao je on.

Ukrajinska vojska takođe pojačava napade na logistiku na "kopnenom mostu" na jugu Ukrajine koji se nalazi pod ruskom okupacijom. Ova teritorija povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim, a udari su već izazvali nestašicu goriva na Krimu.

Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne letelice Robert Brovdi nedavno je u intervjuu govorio o "izolaciji Krima u bliskoj budućnosti" kroz pojačane napade na ključni put P-280.

• "Azov" pred padom zbog Zelenskog? "Krvlju smo dokazali"

Udari Azova su "više kumulativni nego odlučujući", smatra Franc-Štefan Gadi iz tink-tenka Centar za novu američku bezbednost (CNAS).

Prema njegovom mišljenju, oni primoravaju rusku vojsku da rasprši svoja vozila na duže rute i češće koristi noćne vožnje. Vremenom to "slabi ofanzivni tempo koji Rusija može da razvije" na bojnom polju.

Ruske snage nalaze se na pragu zauzimanja grada Konstantinovke, južnog stuba takozvanog odbrambenog pojasa u Donjeckoj oblasti, čiju predaju Moskva zahteva od Kijeva.

Ruske jedinice za dronove takođe snažno pogađaju ukrajinsku logistiku na ratištu. Ipak, ukupni tempo ruskog napredovanja poslednjih meseci usporio je gotovo do minimuma, a ukrajinska vojska ponovo je preuzela inicijativu na pojedinim delovima fronta.

Prema rečima Roba Lija iz američkog Instituta za istraživanje spoljne politike (FPRI), ukrajinski udari srednjeg dometa mogli bi da "testiraju uslove" za to da li bi Ukrajina, pa samim tim i Azov, na kraju mogla da pređe u ofanzivu.

"To je jedno od velikih pitanja ove godine: kako će se Rusija nositi sa ukrajinskim udarima srednjeg dometa", zaključio je on.

Azov sada broji desetine hiljada vojnika

Korpus Azov, prema rečima Dmitrika, želi da napadima dronovima ubrza završetak borbi, a pukovnik se nada da će kao rezultat toga iz ruskih zatvora biti oslobođeno više od 700 boraca Azova.

U Kijevu i drugim gradovima često se održavaju demonstracije pod sloganom "Oslobodite Azov", što odražava herojski status ove jedinice u ukrajinskom društvu. Kijev je razmenu svih zarobljenika učinio centralnim delom svakog eventualnog mirovnog sporazuma.

Iako je u Rusiji na lošem glasu zbog svojih korena u nacionalističkoj miliciji, današnji Azov značajno se razlikuje od dobrovoljačkog bataljona koji je 2014. godine oslobodio Mariupolj od proruskih separatista, kao i od rascjepkanog puka iz 2022. godine.

• Sve najnovije informacije o ratu u Ukrajini pratite u blogu B92.net UŽIVO

Grupacija, koja formalno pripada Nacionalnoj gardi, danas se smatra vrhunskom borbenom silom i jednom od najmodernijih ukrajinskih jedinica, naročito u oblasti ratovanja dronovima.

Prošle godine grupacija je proširena na korpus sastavljen od šest brigada, puka za dronove i jedinice za specijalne namene.

Prema sopstvenim podacima, jedinica danas broji desetine hiljada vojnika.

"Kada smo bili u zarobljeništvu, Moskovljani su nam govorili da žele da nas unište. Ali to njihovo 'uništavanje' nekako samo nastavlja da širi Azov", zaključio je Dmitrik.