Ni Pezeškijan, ni Aragči; Ovaj čovek vuče konce u Iranu

On je dao ovu izjavu u petak, 12. juna, tokom televizijskog intervjua za iransku državnu televiziju u kojem je detaljnije objasnio nacrt takozvanog Islamabadskog memoranduma o razumevanju sa Sjedinjenim Državama. Prema izveštaju katarske Al Džazire, naglasio je da se dokument još uvek preispituje i da su izmene moguće.

U međuvremenu, Volstrit žurnal piše o Ahmadu Vahidiju, novom šefu IRGC-a i novoj ključnoj figuri unutar iranske vlade, koji se, kao šef moćne garde, pokazuje kao ključni donosilac odluka o iranskoj politici u ratu sa Sjedinjenim Državama.

Vahidi se zalagao za nedavne raketne napade na Izrael, iako su umereniji glasovi unutar elite bili protiv toga, navodi WSJ.

• Ko je najopasniji čovek Irana?; Interpol ga traži, SAD ga sankcionisale FOTO
• Ovaj čovek je Trampova noćna mora; "On je taj koji vuče konce"

Podsetimo, Iran je poslednji put ispalio rakete na Izrael kao odgovor na izraelske napade na Bejrut i obračun sa Hezbolahom 7. juna. To je bio prvi iranski napad balističkim raketama od aprila ove godine, a usledio je nakon što je Iran zapretio odmazdom zbog eskalacije sukoba u Libanu uprkos ranijem sporazumu o prekidu vatre. Prema pisanju WSJ-a, protivnici odluke su se plašili da će udari potopiti pregovore sa Sjedinjenim Državama koji bi spasili raspadajuću iransku ekonomiju. Vahidi je pobedio.

Protivio se sporazumu

Trenutno su u toku završni razgovori o sadržaju dokumenta koji Iran i SAD treba da potpišu. Prema pisanju WSJ-a, upravo su Vahidi i Garda bili glavni protivnici bržeg rešavanja krize. Vahidi je navodno jedan od najglasnijih protivnika, zahtevajući da Sjedinjene Države prvo pristanu na sve iranske zahteve.

Vahidi, čiji je prethodnik ubijen prvog dana rata, ima 67 godina i nalazi se pod američkim sankcijama zbog svoje uloge u suzbijanju protesta za prava žena 2022. godine. Interpol ga traži zbog napada na Jevreje u Argentini 1994. godine, u kojem je poginulo 85 ljudi. Prema poternici, on je bio organizator napada.

Vahidijev čvrst stav je da Iran mora da uspostavi vojni sistem odvraćanja ako želi da bude uspešan za pregovaračkim stolom. Vahidi je takođe žestoki zaštitnik Hezbolaha, grupe koja deluje kao produžena ruka Irana u Libanu i uključena je u sukob od rata u Gazi, napadajući Izrael sa severa.

Kako su pisali američki i izraelski izvori, dok su umerenije političke struje u Teheranu, predvođene predsednikom Masudom Pezeškijanom i ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, žurile da brzo postignu sporazum sa SAD kako bi spasile iransku ekonomiju od blokade, Vahidi ih je direktno nadglasao i blokirao.

Primarni cilj je bio čuvanje pozicije Hezbolaha

Arapski posrednici eksplicitno navode da je upravo Vahidi doneo odluku da čvrsto poveže kraj neprijateljstava između SAD i Irana sa krajem izraelskih napada na Hezbolah u Libanu. Njegov primarni cilj je bio da po svaku cenu očuva i odbrani poziciju Hezbolaha, navode izraelski mediji.

Navodno je upravo on podstakao pregovarače da zaštite iranske zalihe raketa i da zahtevaju odmrzavanje zamrznute imovine. Naravno, njegov stav je da ova sredstva ne treba zabraniti u vojne svrhe. Ove izjave potkrepljuju kritike Donalda Trampa i Benjamina Netanjahua da je likvidacija vodećih iranskih zvaničnika u prvim danima rata dovela na vlast radikalnije struje u iranskoj politici.

Vahidijeva biografija je zanimljiva. On je jedan od osnivača Iranske revolucionarne garde (IRCG). Preuzeo je njeno obaveštajno odeljenje 1982. godine, kao 23-godišnjak. Pomogao je u osnivanju Kudsa (koji je izvršio teroristički napad u Argentini 90-ih). Iranske vlasti, treba dodati, negiraju njegovu vezu sa napadom u Buenos Ajresu.

Obavljao je niz funkcija u bezbednosnom i vojnom aparatu. Bio je ministar odbrane, unutrašnjih poslova i zamenik komandanta Revolucionarne garde. Dok je bio ministar odbrane 2009. godine, bio je uključen u nabavku raketa, dronova i nuklearnog programa, prema podacima Ministarstva finansija SAD, koje mu je naredne godine, tokom Obamine administracije, uvelo sankcije. Dok je bio ministar unutrašnjih poslova, izbili su protesti zbog slučaja Mahse Amini, 22-godišnje žene koja je umrla u pritvoru zbog nenošenja hidžaba.

Dok su njegovi prethodnici završili kao žrtve pokušaja atentata, Vahidi sada zauzima čvrst stav u tekućim pregovorima.