Pentagon imao opasan plan za Iran; Jedna stvar je sprečila Trampa da ga odobri

Cilj operacije bio je prisilna zaplena visoko obogaćenog uranijuma, ključne komponente za proizvodnju nuklearnog oružja, rekla su za CNN dva izvora upoznata sa situacijom.

Sastanci su bili toliko hitni da je načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, morao da napusti sastanak visokih zvaničnika NATO-a u Briselu 19. maja i vrati se preko Atlantika u SAD. Visok nivo i hitnost sastanaka, prema izvorima, podvlače koliko je administracija bila blizu odobrenja ove kopnene operacije visokog rizika, izveštava CNN.

Zabrinutost zbog mogućih žrtava

General Kejn je potom obavestio predsednika Donalda Trampa o opcijama za takvu operaciju, rekao je jedan od izvora. Međutim, Tramp je odustao nakon upozorenja da bi operacija verovatno izazvala snažnu iransku odmazdu, produžila rat i gurnula globalnu ekonomiju u dalje previranja, rekli su izvori.

Tramp je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućnosti značajnih američkih žrtava. Portparol Združenog generalštaba odbio je da komentariše pripreme za potencijalnu operaciju. Unapred planiranje operacije se odvija usred Trampovih ponovljenih izjava da se Sjedinjene Države i Iran približavaju sporazumu o otvaranju Ormuskog moreuza i zaključenju pregovora o iranskom nuklearnom programu.

Tramp je juče rekao da će SAD i Iran uskoro potpisati sporazum, moguće već tokom vikenda. Ali, prošlomesečni razgovori o slanju kopnenih trupa u Iran pokazuju koliko su SAD bile blizu masovne eskalacije sukoba. "Postoji mnogo rizika", rekao je jedan od izvora upoznatih sa planovima, dodajući da nije iznenađujuće što je Tramp prošlog meseca odlučio da ne da zeleno svetlo vojsci.

Ključ za Ormuz

U slučaju da pregovori propadnu i rat se nastavi, Teheran je takođe planirao ekonomsku "nuklearnu opciju", rekle su za CNN tri osobe upoznate sa materijom: prisiljavanje Huta, glavne iranske posredničke snage u Jemenu, da zatvore moreuz Bab-el-Mandab.

To je ključni plovni put i usko grlo globalne trgovine koje je služilo kao krvotok pomorskog saobraćaja na ulazu u Crveno more usred višemesečnog zatvaranja Ormuskog moreuza od strane Irana.

• Umešali su se u rat sa Iranom; Otvoren je novi front na Bliskom istoku VIDEO
• Iran upozorio: "Bab el-Mandab postaje Ormus 2.0"

Visoki zvaničnik administracije je u petak izložio spisak uslova koje je Iran navodno pristao kao deo razgovora. To uključuje uništavanje i uklanjanje nuklearnog materijala, demontažu nuklearnog programa, otvaranje Ormuskog moreuza i obustavu iranskog finansiranja terorističkih posredničkih grupa, a tek nakon toga bi usledilo ukidanje sankcija.

Iranska verzija sporazuma, prema državnim medijima, značajno se razlikuje. Oni navode da se Iran neće obavezati na predaju kontrole nad Ormuskim moreuzom i da svaki sporazum zahteva trenutno oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine.

Iranski uranijum

Obezbeđivanje visoko obogaćenog uranijuma iz Irana ističe se kao jedan od Trampovih glavnih ciljeva, što do danas nije postignuto, ni pregovorima ni vojnom silom. Iako je Tramp više puta nagovestio mogućnost da SAD nasilno zaplene uranijum, on je oklevao da pokrene operaciju koja bi mogla rezultirati velikim brojem američkih žrtava – nešto što sumnja da bi američka javnost podržala.

Shutterstock/RHJPhtotos

Uprkos rizicima, misija zaplene iranskog obogaćenog uranijuma – tačnije, 970 funti (oko 440 kilograma) visoko koncentrovanog materijala, gotovo oružja – nije potpuno napuštena.

Trampova frustracija je rasla kako je Iran odlagao pristajanje na sporazum koji bi primorao zemlju da napravi značajne ustupke u vezi sa svojim nuklearnim programom, uključujući dobrovoljno odustajanje od zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Te zalihe, prema CNN-u, raspoređene su po nekoliko iranskih nuklearnih postrojenja, prvenstveno u kompleksima Isfahan, Natanz i Fordo, i zakopane su duboko u tunelima.

Zalihe nuklearnog materijala

Nuklearni stručnjaci izrazili su sumnju da bi američka vojna operacija mogla uopšte da locira i verifikuje sav uranijum, a kamoli da ga bezbedno i potpuno ukloni u neprijateljskim uslovima. Veruje se da je materijal i dalje u gasovitom obliku, kao što je bio u vreme poslednje inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u junu 2025. godine, izvestio je CNN.

Iran je sledećeg meseca uskratio pristup međunarodnim nuklearnim inspektorima nakon zajedničkih američko-izraelskih vazdušnih napada na njegova postrojenja. Ovi napadi su oštetili nuklearna postrojenja, ali nisu uništili sav nuklearni materijal, ostavljajući ga u podzemnim tunelima.

Pored visoko obogaćenog uranijuma, Iran takođe ima značajne zalihe materijala niskog kvaliteta koji bi mogao biti pretvoren u "prljavu bombu" sposobnu da izazove značajnu štetu. Pregovori su se do sada fokusirali na visoko obogaćeni uranijum, koji je bliži nivou potrebnom za oružje.

Shutterstock/Adansijav Official

Tehnički detalji

Međutim, fizičko obezbeđivanje uranijuma zahtevalo bi značajne američke kopnene snage, uključujući stotine specijalnih operativaca. "Bilo bi izuzetno teško pretražiti te tunele i sve rezervoare. Morali bismo da uspostavimo masovno prisustvo. U osnovi, morali bismo da izvršimo invaziju", rekao je jedan izvor

Američki vojni komandanti su utvrdili da bi takva operacija spadala u kategoriju "visokog do ekstremnog" rizika, što znači da bi misija mogla rezultirati značajnim američkim žrtvama, čak i ako bude uspešno izvedena.

Visoki zvaničnik administracije priznao je u petak da će uklanjanje visoko obogaćenog uranijuma, čak i ako Iran pristane, biti izazovno i da tehnički detalji tek treba da budu razrađeni.

• Tajna operacija Trampovih izaslanika; Okupljaju nuklearne stručnjake
• Poznato šta je Tramp tražio od Irana

"Iranci se obavezuju da će uništiti i ukloniti obogaćeni materijal, ali kako to učiniti? Biće potrebno neko vreme da se to shvati", rekao je zvaničnik. "To je veoma zapaljiv materijal, veoma nestabilan. Nećemo samo, znate, ući tamo sa bagerom i čovekom sa rancem i početi da ga vadimo."

Rizici iranskog odgovora

Ukoliko bi se pokrenula kopnena operacija za zaplenu uranijuma, rizik od ekonomske štete od zatvaranja moreuza Bab-el-Mandab, što je jedan od ishoda na koje su obaveštajne procene upozoravale, mogao bi biti katastrofalan za globalnu ekonomiju.

Iranska regularna vojska je značajno oslabljena, tako da bi najveći rizik za američke trupe, ako bi Tramp naredio operaciju vađenja uranijuma, verovatno bili minirani tuneli u kojima se materijal skladišti, kao i rakete zemlja-vazduh i prenosivi raketni sistemi, rekao je izvor. Iran takođe zadržava značajan procenat svojih zaliha dronova i balističkih raketa.

General Kejn i drugi vojni lideri su ranije izrazili zabrinutost zbog obima, složenosti i potencijalnih američkih žrtava koje bi mogle nastati kao rezultat produžene vojne operacije protiv Irana. On i drugi u Pentagonu su takođe upozorili, pre nego što su SAD pokrenule rat protiv Irana, da bi produžena vojna kampanja značajno uticala na američke zalihe oružja i vojnu spremnost.