Tramp je zamalo napao – ova tri čoveka su ga sprečila

Njihova uveravanja da je preliminarni sporazum na dohvat ruke navela su Trampa da odustane, barem za sada. Prema ekskluzivnim informacijama Politika, pozive su obavili katarski emir Tamim bin Hamad Al Tani, predsednik UAE Mohamed bin Zajed Al Nahjan i pakistanski šef odbrane Asim Munir. Informaciju su potvrdila dva zvaničnika Trampove administracije i diplomata upoznat sa osetljivim diplomatskim pregovorima, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Ove zemlje imaju značajan uticaj na Teheran i vrhovnog vođu Modžtabu Hamneija. Njihova uveravanja da je dogovor blizu bila su ključna za povlačenje pretnje napadom.

Kasnije tog dana, Tramp je na Truth Social-u objavio da bi sporazum mogao biti potpisan već ovog vikenda. U Ovalnom kabinetu, rekao je novinarima: "Upravo smo postigli veliki dogovor o okončanju rata u Iranu, a sada je vreme da finalizujemo dokumenta. Trebalo bi da završimo sa tim u narednih nekoliko dana."

• Američki avioni hitno poleteli ka Evropi; Sprema se kraj?
• Tramp: "Dobili smo rat"

Iran oprezniji

Međutim, poruke iz Irana bile su znatno opreznije. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmaeil Bagei rekao je da je veliki deo pregovaračkog teksta finalizovan, ali Iran neće odustati od svojih crvenih linija.

"Iran još nije doneo konačnu odluku o sporazumu" naglasio je.

Prema informacijama iz diplomatskih krugova, trenutni predlog je ograničen na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i ukidanje američke blokade ovog vitalnog prolaza. Detaljni pregovori o iranskom nuklearnom programu ostavljeni su za kasnije faze. Državni sekretar Marko Rubio je prošle nedelje pred Kongresom istakao da bi otvaranje moreuza bio samo prvi korak, a da bi nakon toga usledili teški razgovori o obuzdavanju iranskog nuklearnog programa.

Još uvek nije jasno da li je vrhovni vođa Hamnei lično odobrio bilo kakav dogovor. Američki zvaničnici tvrde da je Hamnei zadobio teške povrede u ranim danima sukoba i da se krije pod zemljom, bez pristupa tehnologiji, zbog straha od američkih i izraelskih napada. Zato je trebalo nekoliko dana da se odgovori na predloge. Mnogi diplomate su skeptični. Jedan arapski diplomata je kratko rekao: "Verovaću kada vidim".

Teheranu 16 milijardi dolara

U pregovorima se takođe pominje mogućnost da Iran dobije pristup zamrznutim sredstvima u Kataru i drugim zemljama, vrednim više od 16 milijardi dolara. To su sredstva koja su ranije bila dostupna za ograničene kupovine, ali su zamrznuta 2023. godine tokom rata između Izraela i Hamasa. Takav potez bi Iranu pružio ekonomsko olakšanje bez formalnog ukidanja sankcija – nešto što Teheran traži pre nego što uđe u teže nuklearne pregovore. Iranska ekonomija je u slobodnom padu, sa visokom inflacijom i problemima u pružanju osnovnih usluga.

Svaki eventualni dogovor suočiće se sa otporom izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je u februaru pozvao Trampa da napadne Iran zbog odbijanja nuklearnih koncesija. Tramp i Netanjahu su razgovarali u četvrtak. Netanjahuova kancelarija je saopštila da je premijer izrazio zahvalnost Trampu i da konačni sporazum mora da uključuje uklanjanje obogaćenog materijala, demontažu infrastrukture za obogaćivanje, ograničenja proizvodnje raketa i prekid iranske podrške terorističkim grupama u regionu.

Sukob između SAD i Irana traje već četiri meseca. Nakon što je Iran oborio američki helikopter, Tramp je ove nedelje povećao pritisak da se ubrzaju pregovori. Katar i Pakistan su delovali kao posrednici, preko kojih su strane razmenjivale predloge.