Putine, to bi bila ozbiljna greška

Poslednjih nedelja, Rusija je izdala niz sve ratobornijih izjava protiv baltičkih država. Pretila je da će bombardovati "centar za donošenje odluka" u Letoniji, optužujući zemlju da pruža utočište ukrajinskim operaterima dronova, što su letonske vlasti negirale.

Prošle nedelje, u Litvaniji su se čuli vazdušni napadi, što je primoralo vladu da se skloni u bunker nakon što su se sumnjivi ruski dronovi približili njenom vazdušnom prostoru iz Belorusije.

Rusko Ministarstvo odbrane je takođe objavilo adrese kompanija u osam evropskih zemalja koje navodno sarađuju sa Ukrajinom na proizvodnji dronova, upozoravajući na "nepredviđene posledice" i "oštru eskalaciju" ako se vojna pomoć Kijevu ne zaustavi.

• Počinje nova faza rata; Kijev čeka "pakao"
• Putin koristi slabost Nemačke; Berlin pred pucanjem

Strahovi od ruske eskalacije

Iako strahovi da bi Rusija mogla da proširi sukob na Evropu nisu novi, nedavni događaji su ih učinili mnogo prisutnijim. Nekoliko evropskih zvaničnika za nacionalnu bezbednost upozorilo je da bi Rusija mogla da pokuša da testira jedinstvo NATO-a napadom na jednu od baltičkih država, švedska i danska ostrva u Baltičkom moru ili teritoriju saveza na Arktiku.

"Bezbednosna situacija u Evropi se pogoršala u poslednjih 24 meseca i vidimo da je ruska strana sklonija preuzimanju većih operativnih rizika u svojim hibridnim operacijama, koje uključuju i kinetičke elemente", rekao je švedski ministar odbrane Pol Jonson u intervjuu za Volstrit žurnal. "Svesni smo da se moramo fokusirati na jačanje naših kapaciteta odvraćanja i odbrambenih sposobnosti protiv Rusa."

Nedavne pretnje predsednika SAD Donalda Trampa da će se povući iz NATO-a i njegovi potezi za smanjenje američkih snaga u Evropi potkopali su to odvraćanje.

Visoki evropski zvaničnici strahuju da bi Rusija mogla da vidi priliku da deluje u narednih 12 meseci, posebno zato što naftni šok izazvan ratom u Iranu stvara dalje političke nemire u Evropi, jačajući krajnje desničarske stranke koje zahtevaju povratak ruskim kupovinama energenata i prekid pomoći Ukrajini.

"Znamo da Rusija ima za cilj da potkopa celu evropsku bezbednosnu arhitekturu, tako da imamo sve razloge da budemo izuzetno oprezni, da nastavimo da podržavamo Ukrajinu i, naravno, da nastavimo napore da ponovo naoružamo Evropu", rekao je Bendžamin Hadad, francuski ministar za evropske poslove.

U Francuskoj se sledeće godine održavaju predsednički izbori, a kandidat koji je više sklon Rusiji ima značajne šanse za pobedu.

Zastoj i rat iscrpljivanja

Obaveštajni i vojni zvaničnici u nekoliko evropskih zemalja kažu da nema naznaka da Rusija trenutno premešta trupe ili opremu da napadne baltičke države ili bilo gde drugde van Ukrajine. Ipak, dodaju oni, Putin će se suočiti sa teškim izborom u narednim mesecima zbog neumoljive matematike iscrpljivanja.

Procene zapadnih obaveštajnih službi ukazuju da ruske snage gube skoro 35.000 vojnika mesečno, više nego što Kremlj regrutuje. Nastavak rata u Ukrajini ovim tempom uskoro će postati neodrživ bez prisilne mobilizacije – poteza koji Rusija nije napravila od jednokratne mobilizacije 300.000 vojnika 2022. godine. Takav potez bi imao ogromne posledice i unutar i van Rusije.

Shutterstock/Sergey Nikonov

"Ako se mobilišete samo za ovaj rat, šaljete signal da ga zapravo ne dobijate", rekla je u intervjuu Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

"Dakle, dolaze do tačke gde moraju da eskaliraju da bi opravdali mobilizaciju. A to je veoma opasna tačka. Naravno, niko ne može da vidi šta je u Putinovoj glavi, ali to bi mogao biti proračun za dalje poteze i promenu linearnog toka ovog rata."

Trenutni zastoj na bojnom polju je u velikoj meri posledica napretka u ratovanju dronovima i Ukrajine i Rusije. Bivša linija fronta sada je ogromna "zona smrti", široka deset kilometara, gde se svaki pokret brzo otkriva, a trupe koje napreduju uništavaju se mnogo pre nego što stignu do neprijateljskih položaja.

Ukrajinska rastuća prednost u dronovima dugog dometa, koju omogućava Starlink, znači da Kijev može da cilja kamione u pokretu i skladišta goriva i municije dublje od 150 kilometara u ruskoj pozadini, ozbiljno remeteći logistiku iza linija fronta.

Putinova računica za izlazak iz ćorsokaka

"Rusija ne može sebi da priušti da nastavi rat na svom sadašnjem kursu jer će se suočiti sa zamkom iscrpljivanja resursa", rekao je Oleksandar V. Daniljuk, predsednik Centra za reforme odbrane u Kijevu i bivši ukrajinski zvaničnik odbrane i obaveštajne službe.

"To znači da će Putin morati da eskalira. Može to da uradi vertikalno, povećavajući intenzitet nasilja, uključujući nuklearnu ucenu, ali bez stvarne upotrebe nuklearnog oružja. I može to da uradi horizontalno, šireći sukob na druga područja, dok istovremeno pokušava da zamrzne rat pod povoljnijim uslovima."

Vyacheslav PROKOFYEV / AFP / Profimedia

Ovog meseca, Rusija je već sprovela iznenadne nuklearne vežbe koje su uključivale raspoređivanje bojevih glava u Belorusiji. Moskva je takođe upozorila da se Kijev suočava sa talasom "sistematskog" teškog bombardovanja, poput onog raketama i dronovima prošlog vikenda, i pozvala strane ambasade i građane da napuste prestonicu.

Putin, čiji vojni komandanti sada rutinski izmišljaju napredak na bojištu tvrdeći da kontrolišu gradove poput Kupjanska i Limana koji su ostali u ukrajinskim rukama, insistira da je pobeda na vidiku. "Situacija na bojištu za ukrajinske oružane snage postepeno se menja od teške i kritične do katastrofalne", rekao je ovog meseca, pozivajući ukrajinske trupe da ne slede naređenja "ilegalne, lopovske hunte" u Kijevu.

Uprkos izazovima na bojištu, nema naznaka da je Putinov strateški cilj – dominacija nad celom Ukrajinom i preoblikovanje ravnoteže snaga u Evropi – smanjen. "Rusija možda menja taktiku, ali nije promenila svoju strategiju i ciljeve i neće se sama zaustaviti", rekla je Marijana Beca, zamenica ukrajinskog ministra spoljnih poslova. "Njene imperijalističke i revanšističke težnje ostaju."

"Konačni cilj Rusije je uništenje Evropske unije"

U ruskom zvaničnom diskursu, koji je postao relativno pomiriteljski prema SAD od Trampovog izbora, Evropska unija – koja sada pruža najveći deo svoje podrške Ukrajini – prikazana je kao neumoljivi neprijatelj koga treba kazniti ili uništiti.

"Rusija jasno vidi Evropsku uniju kao pretnju svom sistemu vlasti, koji se zasniva na represiji i strahu", rekao je u intervjuu Majkl Mekgrat, komesar EU za demokratiju, pravdu i vladavinu prava.

"Njihov krajnji cilj je uništenje Evropske unije. I ne bi trebalo da imamo iluzije o tome jer ne žele veliki, moćan i ujedinjeni demokratski blok na svom pragu."

Takođe je zabrinjavajuće to što su u nedavnim ratnim simulacijama ukrajinski timovi dronova brzo pobedili mnogo veće snage NATO-a.

Problem je u tome što ruske trupe imaju uporedivo iskustvo i opremu za dronove i verovatno bi se mnogo bolje snašle protiv evropskih vojski nego protiv Ukrajine, posebno ako im SAD nisu brzo pritekle u pomoć.

"Moramo računati na to da će se Putin ponašati iracionalno i eskalirati"

Da bi se upustila u takvu eskalaciju, Rusija bi prvo morala da popuni redove svoje vojske.

"Mobilizacija je tehnički apsolutno izvodljiva, njihov sistem mobilizacije je poboljšan. Ali bi to takođe stvorilo ozbiljne unutrašnje probleme i pritisak, što bi moglo dovesti do svih vrsta zanimljivih ishoda. Za Putina bi to bila rizična odluka", rekao je Kaupo Rosin, direktor estonske spoljne obaveštajne službe.

"Problemi unutar Rusije počinju da se gomilaju: neuspeh na bojnom polju, finansijska situacija i ukrajinski dubokomorski udari koji utiču na ekonomiju, ali i na ljude."

Švedski ministar odbrane Jonson podsetio je da su stotine hiljada ruskih muškaraca pobegle iz zemlje nakon početka mobilizacije u jesen 2022. godine, plašeći se da će biti bačeni u ukrajinsku "mašinu za mlevenje mesa".

"Kada se Putin poslednji put mobilisao, došlo je do značajnog odliva mozgova, a videli smo i da je Putinova popularnost ozbiljno pala", rekao je.

Napad na NATO bio bi ozbiljna greška, dodao je Jonson.

"Veoma smo odlučni da osiguramo da svaki centimetar teritorije Alijanse ostane bezbedan."

Ideja o izlasku iz ćorsokaka u Ukrajini širenjem rata na baltičke članice NATO-a mogla bi biti primamljiva, ali i opasna za Putina, rekao je Norbert Retgen, visoki nemački poslanik.

"Bio bi to ogroman i dodatni rizik za Putina da, nakon neuspeha protiv Ukrajine, jednostavno doda još jednog veoma jakog protivnika u vojni sukob", rekao je Retgen. Ipak, dodao je, Putin je poznat po preuzimanju velikih rizika: "Uprkos mojim sumnjama, moramo računati sa mogućnošću da se Putin ponaša iracionalno i eskalira."