Podneta krivična prijava protiv Mila Đukanovića

Zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i organizovano kriminalno delovanje u slučaju snabdevanja električnom energijom Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) podneta je krivična prijava protiv Đukanovića, Olega Deripaske, Igora Lukšića, Aleksandra Kašćelana, Vladimira Kavarića i Srđana Kovačevića.

U prijavi se navodi da je sumnjivom finansijskom šemom iz 2012. godine državni budžet oštećen za desetine miliona evra radi sticanja protivpravne koristi privatnim strukturama.

U krivičnoj prijavi, u koju je portal RTCG imao uvid, navodi se da je firma "Montenegro Bonus" bila prinuđena da preuzme ulogu posrednika i plaća struju koju je KAP trošio, a nikada nije nadoknadio, čime je svesno ugrožena državna imovina. Prijava obuhvata optužbe za zloupotrebu službenog položaja i organizovano kriminalno delovanje radi sticanja protivpravne koristi privatnim strukturama.

Krivičnom prijavom su obuhvaćeni Oleg Deripaska, državljanin Ruske Federacije, koji je kroz vlasničku i upravljačku strukturu faktički i pravno kontrolisao Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) u relevantnom periodu.

Zatim, Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore od 4. decembra 2012. godine, pod čijim je rukovodstvom Vlada vršila osnivačka i upravljačka ovlašćenja nad "Montenegro Bonusom" i regulisala odnose između KAP-a, "Montenegro Bonusa" i EPCG-a.

Igor Lukšić bio je predsednik Vlade Crne Gore tokom 2012. godine, kada je uspostavljen mehanizam snabdevanja KAP-a preko "Montenegro Bonusa".

Prijavom je obuhvaćen i Vladimir Kavarić, tadašnji ministar ekonomije u Vladi Crne Gore, kao i Aleksandar Kašćelan, tadašnji izvršni direktor kompanije "Montenegro Bonus" d.o.o. Cetinje, koji je kao zakonski zastupnik neposredno učestvovao u prihvatanju i sprovođenju ugovornog modela i preuzimanju višemilionskih obaveza.

Među prijavljenima je i Srđan Kovačević, tadašnji predsednik Odbora direktora "Elektroprivrede Crne Gore" (EPCG) AD Nikšić.

Pored njih, prijava obuhvata i druga, za sada NN lica - visoke javne funkcionere, službena i odgovorna lica u Vladi Crne Gore, nadležnim ministarstvima, "Montenegro Bonusu", EPCG-u, KAP-u, CGES-u, regulatornoj agenciji za energetiku i drugim organima i preduzećima, čiji će se identitet i pojedinačne radnje utvrditi tokom izviđaja.

U krivičnoj prijavi objašnjeno je da je u drugoj polovini 2012. godine Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP), pod kontrolom Olega Deripaske, imao dug prema Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) veći od 40,7 miliona evra, zbog čega je EPCG najavila potpunu obustavu isporuke struje od 1. oktobra 2012. godine.

Kako bi se izbeglo gašenje proizvodnih ćelija KAP-a, a na teret državne imovine, prijavljeni državni funkcioneri i odgovorna lica u preduzećima su, kako se navodi u prijavi, ubrzano "umetnuli" stoprocentno državno preduzeće "Montenegro Bonus" kao formalnog posrednika.

Mehanizam je funkcionisao tako što je "Montenegro Bonus" kupovao električnu energiju od EPCG-a, zaduživao se za nju, a potom je neposredno isporučivao KAP-u, koji tu struju nikada nije platio. Time je, kako se navodi, "Montenegro Bonus" grubo instrumentalizovan i iskorišćen kao besplatno i nenaplativo sredstvo plaćanja za održavanje privatne proizvodnje KAP-a.

Podnosioci prijave zahtevaju istragu i finansijsko veštačenje kako bi se utvrdila precizna šteta i odgovornost svih učesnika u ovom, kako su kazali, štetnom aranžmanu.

Dokazi koje je Advokatsko društvo predalo, kako je navedeno, ukazuju na to da su državne institucije i preduzeća instrumentalizovani kako bi se pokrili dugovi privatnog investitora na račun javnog interesa.

Uloga Đukanovića

Tadašnji premijer Milo Đukanović se u krivičnoj prijavi tereti da je, kao saizvršilac ili kroz neki od oblika saučesništva, počinio kvalifikovani oblik krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 416. stav 3. Krivičnog zakonika Crne Gore.

Tereti se da je, u svojstvu predsednika Vlade Crne Gore, koju je vodio od 4. decembra 2012. godine, pod njegovim rukovodstvom Vlada vršila osnivačka i upravljačka ovlašćenja nad stoprocentno državnim preduzećem "Montenegro Bonus" i aktivno učestvovala u štetnom regulisanju odnosa na relaciji KAP – "Montenegro Bonus" – EPCG.

Optužuje se da je sa ostalim prijavljenim funkcionerima svesno i sa umišljajem učestvovao u održavanju i produžavanju mehanizma u kojem je "Montenegro Bonus" služio kao formalni posrednik za snabdevanje KAP-a strujom.

Antonio Ahel/ATAImages

Kako se navodi u prijavi, ovaj aranžman je sprovođen i produžavan iako je Đukanoviću i Vladi bilo u potpunosti poznato da je KAP nesolventan, da je njegov dug prema EPCG-u pre uvođenja ovog modela već premašivao 40,7 miliona evra i da KAP neće niti može plaćati električnu energiju koju mu "Montenegro Bonus" isporučuje.

Tereti se da je iskoristio svoj položaj i ovlašćenja kako bi omogućio da se državna imovina i resursi "Montenegro Bonusa" zloupotrebe kao "besplatno sredstvo plaćanja" za održavanje proizvodnje u privatno kontrolisanom KAP-u, pod kontrolom Olega Deripaske.

Time je Deripaskinim strukturama obezbeđena protivpravna imovinska korist, odnosno nastavak rada i besplatna struja, dok je "Montenegro Bonusu" naneta direktna višemilionska šteta – preko 10 miliona evra u spornom tromesečju, odnosno oko 25 miliona evra u današnjoj kupovnoj moći.

Ukazuje se na sumnju da je preko zaključaka Vlade, poput onih iz novembra 2012. i kasnijih perioda, svesno koordinisano i omogućeno prelivanje privatnog duga na državni budžet i imovinu "Montenegro Bonusa", bez realne naplativosti instrumenata obezbeđenja.

Obrazloženje apostrofira neuobičajenu i sumnjivu brzinu kojom je "Montenegro Bonus", koji se do tada uopšte nije bavio trgovinom električnom energijom na tržištu, uveden u ovaj posao.

Ceo proces se odigrao u svega nekoliko dana krajem septembra 2012. godine – od 24. septembra do 1. oktobra, kada počinje isporuka struje KAP-u.

"Ovaj vremenski sklop od svega nekoliko dana dokazuje da administrativne i regulatorne radnje nisu bile deo redovnog i pažljivog poslovnog procesa, već unapred pripremljen deo plana kako bi se stvorio formalni paravan za prelivanje duga na državno preduzeće", navodi se u prijavi.

Ključni element krivične odgovornosti leži u tome što su svi akteri, kako se sumnja, postupali sa direktnim umišljajem i potpunom svešću o neizbežnosti nastupanja štete.