Narodna skupština izglasala poverenje Vladi Srbije; Predlog opozicije pao u vodu

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zaključila je sednicu.

Za predlog o nepoverenju Vladi je glasalo 40 narodnih poslanika. Protiv je glasalo 135 poslanika, dok je jedan poslanik bio uzdržan. 

Premijer Đuro Macut je poručio da se rad vlade neće ceniti po rečima, već po delima.

"Naš odgovor građanima biće jos više rada, a ne da učestvujemo u sukobima", poručio je Macut.

On je zahvalio svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi o nepoverenju Vladi Srbije, dodajući da su različita mišljenja sastavni deo demokratije, a ono po čemu se meri svaka vlada, kako je rekao, nisu reči već rezultati.

"Ali ova rasprava je pokazala je koliko je važno da u politici sačuvamo meru, odgovornost i poštovanje prema ljudima i institucijama", rekao je Macut i dodao da je zbog toga juče dobronamerno pitao, kako je moguće da od 62 poslanika opozicije potpisnika zahteva za izglasavanje nepoverenja Vladi bude najviše 42 prisutno u bilo kom trenutku u poslednja tri dana, a i sada i manje od tog broja.

"Verujem da su se to pitali i građani Srbije. Takođe, moram da konstatujem da se najveći deo ukupne diskusije koji je bio u ova tri dana  odnosio na sve druge periode u skorijoj istoriji Srbije, osim na rad ove Vlade kojom ja predsedavam", rekao je Macut.

Premijer Srbije Đuro Macut naveo je da je bilo mnogo trenutaka kada su argumenti zamenjeni uvredama, kada se politička kritika pretvorila u lične napade, i kada je umesto razgovora o konkretnim problemima građana bilo reči o pokušaju omalovažavanja.

Kako je rekao, tako je bilo sve do poslednjeg govornika, predlagača Miroslava Aleksića.

"Tokom ova tri dana postavljeno je pitanje poverenja Vladi, i mislim da je važno da građani Srbije znaju sledeće. Ova Vlada nije tražila da bude ocenjena po lepim rečima, već po delima i rezultatima onoga i onim što je uradila", rekao je Macut.

Dodao je da je Vladu preuzeo u jednom od najtežih trenutaka u Srbiji, kada su u zemlji vladale blokade, neizvesnost i duboke društvene podele. 

"U tom trenutku, na poziv predsednika Republike Srbije prihvatio sam ulogu predsednika vlade bez ikakvih ličnih ambicija i bez materijalne koristi, već samo iz razloga da pomognem svojoj zemlji", rekao je Macut.

Kako je rekao, kada je bilo najteže, kada su mnogi tvrdili da je dijalog nemoguć, izabrali smo razgovor umesto podela. 

"Razgovarali smo sa predstavnicima univerziteta, dekanima, profesorima i akademskom zajednicom, odgovorno i otvoreno, sa jednim ciljem: da pronađemo rešenja. Verujem da smo upravo zahvaljujući dijalogu sačuvali, i što je najvažnije, spasili funkcionalnost naših univerziteta i pokazali da se i u najsloženijim problemima mogu rešavati razgovorom i postizanjem rešenja", poručio je Macut.

Rekao je da će još jednom ponoviti da se uvek suprotstavljao, i da će se i odlučno suprotstavljati svakom nasilju nad studentima i nad građanima, svakom obliku kriminala, svakom pokušaju verske ili rasne diskriminacije, ili etničkog čišćenja, srpskog ili bilo kog drugog naroda. 

"Uvek ću se zalagati da pravosuđe radi potpuno nezavisno; zbog toga nisam dozvolio da budem isprovociran bilo kakvim pitanjima i da na taj način utičem na rad pravosuđa, niti na tok policijskih istraga", rekao je Macut.

On je rekao da je prvi cilj vlade bio da se očuvaju mir i stabilnost države i ekonomska stabilnost i da je to i postignuto.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave odbacila je danas tokom vanredne sednice Narodne skupštine o nepoverenju Vladi optužbe da je pozivala na etničko čišćenje kosovskih Albanaca i rekla da osuđuje sve zločine, kao i da je mnogim albanskim porodicama pomogla 1998. godine.

"Niti je moja reakcija danas reakcija nekoga ko je ovde napadan, niti me zanima šta o svemu onome što se dogodilo misle određeni ljudi koji su sebi dozvolili luksuz čak da me tumače, neki da me jeftino citiraju, neki da moje rečenice prebace i u futur. Ja sam danas čula optužbu da sam 'pozvala' na etničko čišćenje, što se apsolutno nikada nije dogodilo", rekla je Paunović.

Ministarka je istakla da osuđuje sve zločine, i da je mnogo puta pomagala albanskim porodicama na Kosovu i Metohiji koje su 1998. godine ostavljene na ulici.

Ona je dodala da su u toku pokušaji da se na ovoj temi politički profitira i da premijer prof. dr Macut zbog toga ne bi smeo da bude prozivan.

Na repliku poslanika Ahmedina Škrijelja koji je ponovio tvrdnje da je Paunović pozvala na etničko čišćenje, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je odgovorila da je ministarka Paunović upravo žrtva etničkog čišćenja, kao i da Škrijeljeva poslanička grupa PSG-SDA-SDD to etničko čišćenje nikada nije osudila.

Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova obratio se poslanicima opozicije.

"Prvo, ja razumem i mlađe poslanike, one koji nisu bili tu u nekom vremenu dinosaurusa, kao što sam ja bio. Istina, tad sam bio najmlađi poslanik, ali i tada je bilo rasprava o nepoverenju vladi. I tada je bilo rasprava. Bilo je i svakakvih ponašanja. Ali hoću da vam kažem da me samo – ne iznenađuje me, samo bih molio da se ne hvatate za to i da ne skaču svi kada se očigledno vidi da neke stvari se rade da bi se stvorio utisak u javnosti, pa se onda tako pričalo. Koji nisu predsednici svojih stranaka, da su 'fikusi' ili ne znam šta. Ja sam se prvi put suočio sa tim, pošto želim da znate: dok je Slobodan Milošević bio na vlasti, ja nisam bio ni jednom u vladi. Moj uspon je počeo kad ste vi došli na vlast", rekao je. 

"Prema tome, glupo bi bilo da vam to zahvaljujem, ali u svakom slučaju, oni koji su tada bili u vladi u ime Socijalističke partije Srbije prvi su pobegli kod vas. Ja sam prvi put postao ministar u takozvanoj prelaznoj vladi, bio sam ko-ministar za informisanje, a posle toga, 2008. godine, sam postao ministar unutrašnjih poslova, pa premijer, pa ministar spoljnih poslova, pa predsednik Skupštine, pa ponovo ministar spoljnih poslova, i sada ministar unutrašnjih poslova. Ako već govorimo o tome, a šta je bio Mirko Cvetković? Šta je, Mirko Cvetković je bio centar političkog odlučivanja? Pa dobro, znamo mi to sve, ali nije u redu. On je korektan čovek, i dan-danas ga poštujem, on se javlja bez obzira, ne znam ni za koga glasa, ni da li je uopšte član neke stranke ili bilo šta. Takođe, kad je reč o Ivanu Ristiću, pošto je gospodin Aleksić pomešao slike i pomešao funkcije: on nije komandant CAJ-a, on je komandant jedinice za obezbeđenje JSO-a, i to nije njegova slika."

Potom je odogovrio na pitanja o navodnom korišćenju zvučnog topa.

"Kad je reč o zvučnom topu, ovde je neko rekao da je to neka osmišljena akcija, da ja pustim simulaciju zvučnog topa. Kakva osmišljena akcija? Zato što ne mogu da verujem da kad neko priča o svemu tome, niko nikad nije pustio da čuje kako to izgleda. I već sam rekao: vi to što mislite da je pušteno, nije el rad, i nikakve veze nema sa ovim uređajima o kojima pričamo. Što se tiče uređaja koji su takođe kupljeni preko – na legalan način, 2021. godine, to su Amerikanci ponudili i prodali u 100 zemalja u svetu. Imaju 4 osnovne funkcije: jedna je – koriste granična policija, znači kad su migranti, kad prelaze granicu. Zato što se taj uređaj, po skraćenici njegovog imena, el rad, znači zove uređaj, akustični uređaj dužeg dometa, daljeg dometa", rekao je i dodao: 

"Znači, jedna je funkcija vezana za obalsku stražu, druga za graničnu policiju, treća za elementarne nepogode, da nekoga upozorite zato što se bolje čuje, i četvrta je za nerede, a to znači da se upozore ljudi, da se raziđu, ili da se pusti iritirajući zvuk koji može nekoga da natera da se raziđe. Imajući u vidu da sam dobio pogrešnu informaciju da se oni nalaze u skladištu, taj čovek koji je tu informaciju dao je penzionisan. Ali ti uređaji nikad nisu korišćeni."

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da u Srbiji trenutno ima 68.720 stranaca sa radnim papirima.

On je tako odgovorio na navode u javnosti da u Srbiji postoji veliki broj stranih državljana koji su dobili državljanstva i dodao da je po Zakonu o državljanstvu od 2021. godine ukupno nešto više od 600 ljudi dobilo državljanstvo.

Ministar kulture Nikola Selaković ocenio je u Skupštini Srbije da su se tokom sednice o nepoverenju Vladi od poslanika opozicije za tzv. slučaj "Generalštab", mogle čuti poluistine, neistine, a neretko i gluposti.

"Ništava i poništena odluka, koju je poništila i ova Narodna skupština, o proglašenju ruševina Generalštaba za kulturno dobro, doneta je u vreme kada je trebalo pokloniti srušen Maršalat", rekao je Selaković.

On je rekao da "ruševine Generalštaba" nisu simbol otpora ovog naroda tokom NATO agresije, već da su to svi oni koji su položili život 1998. i 1999. godine braneći otadžbinu.

"Ono što smo mogli da vidimo i u toku ove rasprave, kada se govorilo o tom slučaju, ona tri cilja: diskreditacija državnog vrha, izazivanje unutrašnje nestabilnosti, rušenje vlasti, odnosno smena vlasti u Srbiji na nezakonit i neustavan način, imalo je samo jedno za cilj, a to je rušenje predsednika Aleksandra Vučića sa vlasti", rekao je Selaković.

On je poručio da je ponosan što se bori za srpsko kulturno nasleđe i što je deo ove vlade, koja će, kako kaže, otvoriti mnoge nove muzeje, među kojima su i Srpski istorijski muzej, Arheološki muzej na Savskom trgu, Muzej staklarstva u Paraćinu, novu galeriju Milene Pavlović Barili u Požarevcu...

"Više puta je pominjan takozvani slučaj Generalštab. Izrečene su poluistine, potpune neistine, neretko i gluposti", rekao je Selaković.

Na kritike opozicije da je projektom "Generalštaba" pogaženo srpsko kulturno nasleđe, Selaković je odgovorio da je srpsko kulturno nasleđe pogazio onaj koji je 15 godina držao zamandaljen i zatvoren Narodni muzej, koji je ova vlast otvorila.

"Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo onaj ko je 10 godina držao zatvoren Muzej savremene umetnosti, i sram ga bilo zbog toga, i nije im padalo na pamet da ga otvore. Srpsko kulturno nasleđe je pljunuo onaj kome nije palo na pamet da 60 godina promeni krov na Ravanici, a ova vlada ga menja i sređuje", rekao je Selaković.

Naveo je da Vučić gde god ode u svet – bori se za Srbiju, a ne protiv nje.

Poslanik SNS-a Milovan Drecun kaže da je inicijalni predlog vezan za glasanje o nepoverenju vladi bila navodna afera "Generalštab", ocenjujući da je to konstruisana afera i to veoma mudro, veoma pažljivo.

"Detaljno su određeni ciljevi afere, realizatori afere, i politički i medijski, i oni na društvenim mrežama. I najvažniji deo te konstruisane afere, kojom neko očigledno rukovodi, jeste deo otetog pravosuđa. Ali da li je to samo unutrašnja potreba onih koji pokušavaju da, već godinu i po dana, sruše vlast na ulici, da preotmu vlast na ulici, ne na izborima? Naravno da nije", rekao je Drecun.

Drecun je ocenio da je reč o "hibridnoj operaciji" koja je veoma detaljno isplanirana. "U koje vreme se lansira priča o navodnoj aferi 'Generalštab'? Kada dolazi do evidentnog približavanja Srbije i SAD. Kada se u SAD pokreće kampanja protiv bivšeg američkog predsednika Bajdena i njegovog sina Hantera Bajdena, zbog mogućih koruptivnih poslovanja u Ukrajini?", primetio je Drecun.