Živković za "Kompas": "O međunarodnom pravu i 'specifičnim okolnostima'"

Kolumnu prenosimo u celosti:

"Crna Gora je država čudnih političkih paradoksa. U njoj se često više poštuju geopolitičke direktive nego raspoloženje sopstvenog naroda, a principi koji se danas predstavljaju kao temelj evropske politike juče su bez problema bili gaženi kada je to odgovaralo velikim centrima moći i domaćim političkim elitama.

Jedno od pitanja koje već godinama lebdi nad crnogorskom političkom scenom jeste priznanje lažne države Kosova 2008. godine – odluka koja je u značajnom delu javnosti doživljena kao istorijski i politički udar na većinsko raspoloženje građana Crne Gore.

Jer, prema tadašnjim istraživanjima i političkoj atmosferi, veliki procenat građana, sam tadašnji premijer Duško Marković rekao je preko 85 odsto, bio je protiv priznanja nezavisnosti Kosova. Uprkos tome, vlast DPS-a donela je odluku koja je predstavljena kao 'strateški i evropski put' Crne Gore.

I upravo tu počinje problem koji traje do danas.

Ne samo politički.

Već i moralni.

Jer ako se danas cela Evropa poziva na principe međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i prava država da čuvaju svoj suverenitet, onda je legitimno pitanje zbog čega ti principi nijesu važili jednako u svim slučajevima.

Ukrajina i Kosovo – pitanje koje ne nestaje

Rat u Ukrajini ponovo je otvorio temu međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta država. Evropski lideri svakodnevno ponavljaju da granice moraju biti poštovane i da se teritorijalni integritet ne sme narušavati silom.

I to jeste princip koji civilizovan svet mora braniti.

Ali upravo zato se na Balkanu ponovo vraća pitanje Kosova.

Jer mnogi građani Srbije, ali i značajan broj građana Crne Gore, postavljaju jednostavno pitanje: ako je teritorijalni integritet Ukrajine svetinja međunarodnog prava, zašto isti princip nije važio za Srbiju?

To pitanje možda nekome smeta, ali ono ne nestaje.

Naprotiv.

Postaje sve glasnije upravo zato što se međunarodna politika često doživljava kao prostor dvostrukih standarda.

Tišina nove vlasti

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da nakon promene vlasti 2020. godine nije otvorena ozbiljna politička debata o odluci o priznanju Kosova.

Iako su mnogi politički subjekti koji danas čine ili podržavaju vlast godinama kritikovali odluku DPS-a, dolaskom na vlast gotovo da nije bilo ozbiljnije inicijative da se pitanje ponovo politički preispita.

Posebno se danas postavlja pitanje uloge pokreta 'Evropa sad', koji dominantno upravlja izvršnom vlašću i koji svoju politiku temelji na evropskom putu i reformama.

Jer ako su pravda, pravo i ispravljanje nepravdi zaista univerzalni principi, onda deo javnosti smatra da je legitimno otvoriti pitanje odluka koje su u prošlosti duboko podelile građane Crne Gore.

Naravno, svako ozbiljan zna da pitanje Kosova nije jednostavno, ni pravno ni geopolitički. Ono je povezano sa međunarodnim odnosima, evropskim integracijama i regionalnom stabilnošću.

Ali upravo zato je čudno što danas gotovo da nema političke hrabrosti ni da se o toj temi otvoreno govori.

Evropski put i osećaj nepravde

Veliki deo problema leži u tome što značajan broj građana regiona evropsku politiku sve češće doživljava kao politiku selektivnih principa.

Kada odgovara – govori se o međunarodnom pravu.

Kada ne odgovara – govori se o 'specifičnim okolnostima'.

I upravo ta formulacija o 'specifičnom slučaju Kosova' postala je simbol nepoverenja koje postoji prema delu zapadne politike na Balkanu.

Jer građani vide kontradikciju.

Vide da se u jednom slučaju granice brane kao svetinja, a u drugom se promena granica predstavlja kao demokratsko pravo.

I upravo zbog toga danas raste osećaj da za velike sile i deo međunarodne zajednice ne važe isti standardi za sve narode.

Posebno ne za Srbe i Srbiju.

Crna Gora između geopolitike i identiteta

Za Crnu Goru je pitanje Kosova uvek bilo mnogo više od spoljnopolitičkog pitanja.

To je pitanje identiteta, istorije i unutrašnjih političkih podela.

Odluka o priznanju nije samo diplomatski akt.

Ona je postala simbol dubokog raskola između političke elite i značajnog dela naroda koji je smatrao da država ne sme donositi tako krupne odluke protiv većinskog raspoloženja građana.

I zato ni posle toliko godina ta tema nije zatvorena.

Jer postoje političke odluke koje formalno prođu – ali nikada ne dobiju stvarni legitimitet u delu javnosti.

Ćutanje kao politička strategija

Nova vlast očigledno procenjuje da je otvaranje pitanja Kosova politički i međunarodno rizično.

Zato bira ćutanje.

Ali problem sa ćutanjem jeste što ono ne briše pitanje.

Naprotiv.

Samo ga gura dublje u političku podsvest društva, gde vremenom postaje još veći simbol nepravde i dvostrukih standarda.

A Balkan je prostor na kojem nerešena pitanja nikada ne nestaju sama od sebe.

Pravda ne može biti selektivna

Na kraju, možda je upravo to najveći problem savremene evropske i regionalne politike – osećaj da pravo i pravda nisu jednaki za sve.

Jer ako principi važe samo kada odgovaraju velikim silama i političkim interesima, onda oni prestaju da budu principi.

Postaju instrument politike.

A građani Balkana su se upravo toga nagledali više nego dovoljno tokom poslednjih decenija.

Zato pitanje Kosova nije samo pitanje teritorije.

To je pitanje doslednosti.

I pitanje da li međunarodno pravo zaista važi jednako za sve – ili ipak postoje narodi za koje se pravila menjaju u hodu."