Jevtović za "Srpski kompas": "Blokaderi ostaju bez samoproglašenog Vođe"

Kolumnu novinara Zorana Jevtovića za "Srpski kompas" prenosimo u celosti:

"U novijoj srpskoj istoriji lik rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića svakako će biti upamćen, bilo po narcisoidnoj opčinjenosti vladanjem, bilo po stilski diskretnim političkim preletima, bilo po mudrom ćutanju koje drugima ne dozvoljava da vide šta misli. Mnogi čak podrazumevaju da čovek koji mnogo ćuti još više zna, pretpostavljajući da mnogo brine kad toliko tajni treba da sačuva. Čovek koji ne želi da razlikuje autonomiju Univerziteta od anarhije u državi, iznenadno se uzdigao iznad zakona, samokandidovanjem za lidera studentske liste i de facto nosioca opozicione liste. Bez poštovanja akademskih principa i pedagoške čestitosti,  selektivnom amnezijom sopstvene prošlosti u kojoj se dobrano ljuljao pod skutovima vlasti koju sada ruši – sutra bi da vodi zemlju… Prelaz iz jedne u drugu političku opciju je normalan i dešava se svuda gde postoji politička kultura, ali nigde bez partije i birača koji to podržavaju, bez ideološke strasti, sa profesionalnim integritetom, novim političkim programima i listama ljudi koji će ih realizovati. Kod profesora Đokića sve je suprotno. Zloupotrebljavajući Univerzitet kao političku platformu za narasle ambicije, rektor je krenuo u uništavanje visokog obrazovanja, ali i društva u celini. Tražeći 'programe' i uputstva po stranim ambasadama i arkanskim centrima moći, od Brisela preko Nemačke i Velike Britanije, do Vatikana, uz forsiranje narativa o obećanoj demokratiji, on je skupio hrabrosti da konačno istupi sa balkona Rektorata i obelodani svoj cilj: političar Đokić smeniće rektora koji se slučajno isto tako zove.

Zloupotrebljavajući Univerzitet kao političku platformu za narasle ambicije, rektor je krenuo u uništavanje visokog obrazovanja, ali i društva u celini

I plenumaši su prepoznali hipokriziju rektora koji se odrekao velike većine svojih studenata, stavivši se na stranu blokadera. Ultimativno su zatražili da se ogradi od svake pomisli da im takav čovek može biti Vođa. Izbegavanjem personalizacije ne žele čitav pokret profilisati kroz lice političkog kameleona, makar to formalno bio i prvi čovek Univerziteta. Kao i što su njihove akcije kolektivne i anonimne, tako je i zahtev plenumaškog VSD anoniman, baš kao što se savetuje u Blokadnoj kuharici zagrebačkih kolega. 'Nehijerarhijski, direktno demokratski model odlučivanja u potpunosti isključuje potrebu za vođama', kaže se u poglavlju 'Pitanje vođstva i odnos s medijima', uz savet kako je posebno važno suzbiti 'liderske ambicije'. Možda ih sadašnji rektor Beogradskog univerziteta na početku svog akademskog mandata nije imao, ali su u međuvremenu narasle kao kvasac, do želje za političkim ustoličenjem na vrhu države. I strast za vladanjem nije diskutabilna, problem je samo što se za nju bori sa autonomnih prostora Univerziteta na kojem je članom 43, stav 10 Zakona o visokom obrazovanju zabranjen svaki politički, stranački ili verski aktivizam.

Neki mediji su ovih dana objavili navodno programski tekst 'Zajedno smo jači', kojim blokaderi ultimativno zahtevaju da se rektor javno odrekne ambicija da im je, u međuvremenu, bez ikakvog obrazloženja postao Vođa. Tekst vrvi od pokajanja i diskretnih priznanja o pogrešnoj percepciji zbog koje preti opasnost da se čitav studentski pokret degradira, pa stoičkom vrlinom samoporicanja političar Đokić priznaje: 'Počevši od upada Uprave kriminalističke policije u rektorat Univerziteta u Beogradu, 31. marta 2026., u javnosti je građena atmosfera da sam ja, kao rektor Beogradskog univerziteta, zvanični predstavnik ili vođa Studentskog pokreta. Želim da naglasim da nisam zvanični predstavnik studenata, ali da čvrsto stojim uz njih u njihovoj borbi za pravednije društvo izgrađeno na temeljima znanja, odgovornosti i solidarnosti. Studenti sami sebe predstavljaju i suvereno donose svoje odluke u skladu sa demokratskim načelima njihovog pokreta. Kada za to dođe vreme, studenti će izabrati svoje glasnogovornike i predstavnike. Naglašavam da su studenti nosioci društvenih promena, a na svima nama je da budemo uz njih, da ih podržimo, da ih branimo i da čuvamo naš univerzitet i našu Srbiju. Studenti pobeđuju!'

Strast za vladanjem nije diskutabilna, problem je samo što se za nju bori sa autonomnih prostora Univerziteta na kojem je članom 43, stav 10 Zakona o visokom obrazovanju zabranjen svaki politički, stranački ili verski aktivizam

Vetar promena ne duva iz rektorata

Moć ćutanja se kroz istoriju politike uvek cenila, posebno u situacijama koje pokazuju da je čovek sposoban da se odupre spoljašnjim provokacijama. Elijas Kaneti u kapitalnom delu Masa i moć to opisuje kao trenutak kada je 'čovek nem, a da nije zanemeo'. Rektor bira između onoga šta bi mogao da kaže, ali i onoga o čemu bi mogao da ćuti. Na primer, o pozivu predsednika Aleksandra Vučića na dijalog o ispunjenju studentskih zahteva početkom februara, koji je prvo prihvaćen, a onda preko medija iznenadno otkazan, uz nemušto obrazloženje da oni 'nemaju mandate' da o tome razgovaraju. Veštački stvorena razlika između onoga ko stvarno odlučuje i ko glumi da je Vođa za neko vreme ostaće tajna. Studenti su, evidentno, naučili lekcije iz protesta devedestih godina, kada su vođe 'Otpora' ugrađujući sebe u liste političkih partija potrošile kapital građanskih šetnji prodajući svetlucave ideje demokratije za lično bogatstvo, opredeljujući se za dalje služenje zapadnim centrima moći. Na 28.oj stranici Blokadne kuharice se precizira: 'nužno je odbaciti pogrešne stavove kojima bez profiliranog vođstva i konvencionalnog pristupa novinarima, pokret ne može uspeti'. Drugim rečima, upravo je nepostojanje vođa 'najveća snaga našeg pokreta'. Rektor to izgleda nije pročitao, pa je pao na ispitu, ali mu to izgleda još niko nije javio.

Kada se ljudi i liste koriste kao politička roba jasno je i da vreme njihovog korišćenja ima određene rokove. Upravo ta opredeljenost da ih nalogodavac uvek ima spremne i na raspolaganju, omogućava njihovu primenjivost u svim političkim situacijama.  Fikcija da ne treba razgovarati ne vodi rešenju – odnosi u društvu se razvijaju i unapređuju kroz komunikaciju; ćutanje vodi izolaciji i daljim deobama. Cilj na koji su blokaderi usmereni je jasan – vlast po svaku cenu, uključujući i ulicu kao supstituciju demokratskih procedura. Tu se oslikava razlika između sile i moći – nasilje treba da uništi vlast, koja istovremeno moć koristi da bi ogolila suštinu agresivnosti blokadera. Rektor i odani dekani su studentski kristali mase, koja opčinjena pričama o boljem životu pristaje na laž. U najdubljem jezgru blokaderskih priča je tajna o blokaderskoj listi i kandidatima koji će doneti obećanu budućnost. Sve je mistifikacija, spin veština začaravanja, koje treba da zavede birače na navodnu moć koju 'samoproglašene elite' imaju. Diktatura jednoumlja kreira prezir prema svima koji misle drugačije, strah koji vremenom postaje navika, uz retke glasove koji pozivaju na dijalog i argumentovanu i tolerantnu  raspravu. Bura političkih promena ne ide iz rektorata, centri su mnogo skriveniji i dalji…

Igra prestola između blokadera i univerzitetskog vrha još dugo će trajati, iako je širok društveni dijalog oko strateških pitanja daljeg pravca razvoja Srbije neophodan

Uzalud je nesuđeni kolega sa liste Milo Lompar upozoravao javnost da je 'rektor Đokić odmetnik režima', da bi malo kasnije, u podkastu 'Kod Brane' precizirao šta je tačno mislio: 'Rektora Đokića podržavaju strani činioci i nevladin sektor prisutan u liberalnim medijima, a sa druge strane ga osporavaju nacionalno orijentisane opozicione strukture i režim koji ga vidi kao regenata, odnosno odmetnika'. Šta se dešava i gde je nestao rektor, zapitao se nedavno i Zdravko Ponoš, predsednik pokreta Srbija centar (Srce), jasno ističući da u budućim izborima nikome neće dati 'bezrezervnu podršku'. Da novi politički angažman nema podršku desnice već je najavio  Miloš Jovanović, iz Nove Demokratske stranke Srbije (NDSS) saopštavajući da politička stranka 'po definiciji, ne može da podrži drugu izbornu listu', rizikujući da njena ideološka opredeljenja ostanu prećutana.

Nekoliko sati nakon pojave prvih informacija o namerama blokadera, na društvenoj mreži 'Instagram' oglasio se i rektor beogradskog univerziteta,  cinično negirajući da se ikada predstavljao kao politički lider studenata. U političkom vrtlogu u koji je svojevoljno upao rektor se nije najbolje snašao, potraživši spas u hvatanju slamke koja mu je bila najbliža – kao ikonu protesta 'gurali su ga drugi akteri.' Igra prestola između blokadera i univerzitetskog vrha još dugo će trajati, iako je širok društveni dijalog oko strateških pitanja daljeg pravca razvoja Srbije neophodan. U trenucima pisanja ovog teksta očekujemo i zajedničko saopštenje plenumaša u kojem će zahvaliti svojim profesorima, 'Univerzitetu u Beogradu i rektoru Vladanu Đokiću na čvrstoj podršci'. Tajne u rukama jednog čoveka mogu biti fatalne, pogotovo ako stoji na liniji dobra i zla. Rektor Đokić može preceniti institucionalno jačanje svoje moći, a političar Đokić priznati da drugi odlučuju koristeći njegovo ime."