"Dečak ubica odgajan bez ljubavi, topline, poverenja"; Detaljno obrazloženje presude Kecmanovićima

Otac Vladimir Kecmanović osuđen je na jedinstvenu kaznu od 14 godina i šest meseci zatvora za teško delo protiv opšte sigurnosti i zanemarivanje deteta, a majka Miljana Kecmanović na 2 godine i 11 meseci zatvora za zanemarivanje.

Za razliku od objavljivanja prve presude, koju je ukinuo Apelacioni sud, današnje je trajalo nešto više od dva sata. Sudija Dragan Martinović, koji je sudio ovaj proces, detaljno je izneo sve ono što je rađeno tokom postupka. Na taj način je omogućio javnosti da čuje i razume šta se dešavalo proteklih meseci u sudnici, pošto je ceo glavni pretres, osim završnih reči, vođen iza zatvorenih vrata.

Sud je utvrdio da je Vladimir Kecmanović prvo krivično delo počinio tako što je obučavao sina da rukuje oružjem i gađa mete, a takva obuka nije odgovarala dečakovom uzrastu. Kako je rekao sudija Dragan Martinović dečak je obučen kako da stoji, drži pištolj, diše, nišani i puca. Takođe, način na koji je okrivljeni čuvao oružje i municiju u koferima za prenos, a ne u metalnoj kasi u ormanu pričvršćenoj za zid, nije bio u skladu sa propisima da se ne može lako otvoriti i da niko ne može da ih uzme. Nije savesno čuvao oružje da ne dospe u ruke deteta.

• Tužilaštvo reagovalo na presudu Kecmanovićima – uložiće žalbu
• Doneta presuda Kecmanovićima; Dečak ubica ispalio 66 metaka, ubio 10 osoba VIDEO

K.K. je 24. aprila kada je bio sam u kući i već odlučio da počini zločin od pola sata do sat vremena tražio gde stoji oružje i našao, lako pogodio šifru, uzeo poluautomatske pištolje "zbrojevku" i "ruger" i opet vratio, a onda ih 1. maja uveče ponovo uzeo i sakrio u fioku svog radnog stola. U rancu sa 92 metka i četiri molotovljeva koktela poneo ih je u školu 3. maja. Pucao je samo iz "zbrojevke" i ispalio 66 metaka, a oštećene je pogodilo 50 projektila.

Za grubo zanemarivanje su roditelji osuđeni, jer su zapustili sina. Kako je rekao sudija Martinović iz poruka koje su razmenjivali vidi se da majka i sin nisu razvili odnose ljubavi, topline, privrženosti i niti su mu roditelji pružili osećaj sigurnosti. Među njima je dolazilo do komflikta i teških reči.

"Dečak je rekao da je majci bilo važno da bude najbolji, da ostvari pun potencijal, da da sve od sebe i vikala je na njega i ljutila se što nije postizao bolje rezultate. Rekao je i da je nezadovoljstvo majke uticalo na njega da uradi u školi to što je uradio. On je reči majke, koje su bile dobronamerne, shvatao kao veliki pritisak, što je bilo pogubno za njegovu psihu, a što nijedan od roditelja nije primetio", kazao je sudija Martinović obrazlažući presudu.

Sudija je naveo i da zbog zaštite privatnosti neće da govori o dečakovom odnosu prema sestri, koji se vidi iz majčinih poruka njemu.

"K.K. je rekao i da je u tom periodu prestao da bude srećan i da je želeo da se skloni od kuće i porodice i da je način da to postigne bio da ovo uradi. Želeo je da bude zatvoren i očekivao je da će biti u zatvoru. Zato je i pretraživao na internetu 'doživotne kazne za najteže zločine u Srbiji'. Nije imao potrebu da o svojim osećanjima razgovara sa roditeljima ili nekim drugim, niti da priča o svojim emocijama, jer je tako vaspitan. Okrivljeni u porodici nisu razvili odnos zasnovan na ljubavi, poverenju, razumevanju, zajedništvu, niti su mu davali emotivnu podršku. K.K. je imao velike probleme i pogledu svojih osećanja i misli, zbog pritiska od majke razvio je strah i rastao sa teretom da nije dovoljno dobar", kazao je sudija.

Dečak se nakon ulaska u školu uplašio toga što je hteo da uradi i hteo je da zove majku i kaže joj, ali je pre izabrao da ispali metke u decu, nego da je zove, jer se plašio ne njene reakcije, već saznanja da je to planirao.

"Tokom 2021. i 2022. godine svakodnevno je igrao igrice 'pucačine' sa nasiljem i krvlju, koje su za uzrast 16 plus, a roditelji nisu znali za to ograničenje. Stručnjaci su rekli da dete u agresivnim igricama gubi osećaje za druge. Mozak se navikava na ubijanja i to onda prenosi na realan život. K.K. je drugu u sedmom razredu rekao da bi bilo zabavno da teroristi upadnu, pa da onda beže po školi, što je očigledno ideja iz igrica", naveo je sudija Martinović.

Nisu se obratili psihologu

Kako je kazao roditelji se nisu obratili psihologu kada je dečak završavao šesti razred, a što im je preporučila njegova razredna, jer mu je palo teško što ga neko dete nije pozvalo na rođendan i osećao se odbačenim.

"Otac je rekao da je dečak bio meta zbog znanja i uspeha u školi, da je bio targetiran od pojedine dece, izopštavan iz druženja, iz sporta i da je bio izložen psihičkom nasilju tokom celog školovanja i da je smatrao da je to uobičajeno za taj period odrastanja, ali nisu preduzeli ništa konkretno. Dečak je jednoj devojčici poslao poruku da želi da se vrati u A smenu, što govori da se u sedmom razredu osećao još gore nego u šestom. Sud je utvrdio da mu je bila neophodna pomoć s obzirom na ovakva osećanja. On je rekao da je ovo uradio, jer je imao smetnje, nije umeo da se prilagodi društvu, niti da protumači svoje i tuđe postupke i izjave", kazao je Dragan Martinović.

Greška roditelja prema sudskom veću je i što su dozvoljavali da K.K. izbegava školu bez razloga. To je primetila i njegova dadilja, da se dečak pravi da je bolestan, a majka mu je slala poruke da se spremi i ide, da je nemoguće da se oseća malaksalo, da je bolest prošla, da obavezno ide, da je škola obavezna. Kosta je rekao i da se često dešavalo da ostane budan celu noć i da zaspi u 5.30 časova ujutru, što se desilo i 3. maja i da je nemoguće da roditelji nisu primetili taj problem.

Sudija je rekao i da zbog zaštite maloletnika neće govoriti o tome šta roditelji nisu primetili u emotivnoj vezi dečaka sa jednom devojčicom.

"Dete od 13 godina i 9 meseci za dva minuta i jednu sekundu ubilo je deset ljudi, devetoro dece, neke nije ni poznavao, a nastavnicu i još četvoro dece ranio. Nije bio neuračunljiv, što ukazuje da je bio psihički zapušten. Znao je da čini nešto nedozvoljeno, sve je planirao korak po korak, kasnio je u školu i tempirao da uđe pre završetka prvog časa da sva deca budu u učionici. Nije poneo knjige. Nakon završetka razoružao se da ga ne bi policija ubila i ispoljio egocentrizam i egoizam. Roditelji nisu sprečili njegovo devijantno ponašanje, nisu ga naučili šta je dobro i zlo, šta je moralno, a on je rekao da svakako nije mogao biti dobro dete, ako je ovo uradio", kazao je sudija.

Naveo je i da ga roditelji nisu ispravno vaspitali, niti se rukovodili njegovim interesima, što je njihova osnovna briga. Pružili su mu mogućnost pucanja iz vazdušnog i vatrenog oružja, što je bilo štetno po dete.

"Svesni da je dete talentovano i obučeno za rukovanje oružjem, nisu smeli da ostave arsenal oružja i municije, koje će pronaći penjanjem na stolicu, otvaranjem ormara i okretanjem jedne cifre šifre na katancu. Dete je zbog svojih osećanja razvilo odbrambeni mehanizam, koji se okrenuo nasilju i agresivnosti. Dečak je rekao da bi voleo da su roditelji primetili da se sa njim nešto dešava i da su ga sprečili", kazao je sudija Martinović.

Veštačenje ne može da se uradi posle tri godine

Apelacioni sud kada je ukinuo prvu osuđujuću prvostepenu presudu naveo je da nije utvrđeno na koji način je dečak zapušten, a tokom suđenja nije urađeno veštačenje na tu okolnost. Kako je sudija Martinović objasnio to posle tri godine ne može da se utvrdi, jer se on promenio.

"Kada je počinio zločin dečak je imao 13,9 godina, a kada je počelo suđenje pred ovim većem 16,5 godina. U tom periodu se dešavaju razvojni procesi, velike promene u mozgu, mišljenju, emocijama, razvija se moral, osećaj društvene odgovornosti, formira identitet. Za ovo vreme on je napravio napretke, rekao je da ne bi za sebe rekao da je psihopata, da je u bolnici naučio da deli emocije, da mu nije najjasnije zašto je hteo da se skloni iz kuće, da je pogrešno protumačio beskrajnu ljubav svojih roditelja, da je u bolnici počeo da veruje u Boga i da je osetio potrebu da se ispovedi. Jasno mu je i zašto mu je otac rekao da ne priča drugarima da ide u streljanu. Sada se oseća zrelijim, imao je pogrešnu sliku da je odbačen u školi i ne misli više da je nepokazivanje osećanja dominacija", kazao je sudija Martinović.

Sud je naveo da je do ovog poboljšanja došlo radom lekara, s obzirom da je dečak u bolnici izolovan i nema kontakt ni sa kim osim sa doktorima i policajcima.

Suze i mirno slušanje odluke

Na objavu presude u Palatu pravde došla je vićina članova porodica ubijenih i ranjene dece, kao i ranjena nastavnica istorije Tatjana Stevanović, koja hoda uz pomoć štake. Kada su čitani opisi povreda (što je obavezan deo presude) ubijenih i ranjenih svima je to podsećanje jako teško palo. Roditelji su plakali, brisali suze, držali se pognuti za klupe ispred.

Miljana i Vladimir Kecmanović su mirno slušali presudu. Nisu imali nikakvih reakcija, jedino bi dečakov otac povremeno klimao glavom slušajući sudiju, ali je odmahivao kada je sudija rekao da je sina nazivao psihopatom.

Sudija Dragan Martinović rekao je da isključivo sa stručne strane smatra da ova presuda, ako bude pravosnažna, može da bude dobar zamajac za promenu određenih propisa.

"Pre svega spuštanje granice godina za koje se može izreći krivična sankcija, jer deca danas brže sazrevaju, zabrana deci da pucaju u streljani, pooštreni uslovi za držanje i nošenje oružja i ograničavanje sadržaja na internetu, kojem deca imaju pristup. Jedan duhovnik je rekao: 'Kada deca kucaju na vaša vrata otvorite, jer ako ih ne otvorite, otvoriće im neko gori'. Kao društvu nam želim da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi", kazao je sudija Dragan Martinović.