Oglasio se meteorolog: Evo kakvo će vreme biti u septembru

"Znači, natprosečno toplo, u većini dana suvo, sa relativno visokim temperaturama, 30 i više. Može u nekom danu malo da padne stepen-dva ispod 30 stepeni, a prosečna maksimalna temperatura za kraj avgusta i za sam početak septembra je 26 stepeni", rekao je on za Tanjug.

Todorović je naveo da je rekordna maksimalna temperatura u septembru u Beogradu 41,8 stepeni, izmerena 9. septembra 1946. godine i dodao da su i tada postojale duge epizode ekstremno toplog vremena.

"Srednji datum pojave maksimalne temperature od 30 stepeni, sad pričam za Beograd, ali u principu važi i za Srbiju je 14. septembar. Znači, normalno je da do polovine septembra imamo temperature, bar u nekim danima, 30 i više stepeni", dodao je.

O zahlađenju

Meteorolog je rekao da je teško dati precizan odgovor na to kada bi moglo da usledi pravo zahlađenje.

"Ne bih baš da izmišljam. Nemam argumenata. Po inerciji sistema koja već skoro dva meseca vlada iznad našeg regiona, to su mali prolazi, slabo izraženi hladni frontovi koji donose vrlo malo oblaka i vrlo malo padavina, i lokalnog karaktera", objasnio je.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu moguće je postepeno spuštanje maksimalnih temperatura sa prolaskom hladnih frontova, ali bez očekivanja ozbiljnijih i široko rasprostranjenih padavina.

Požari u Srbiji i svetu

Todorović je kazao i da su požari posledica dugotrajne suše i da ih vetar dodatno raspiruje.

On je ocenio i da su požari u velikoj meri povezani sa prirodnim uslovima, odnosno dugotrajnim periodima toplog i suvog vremena, ali je dodao da postoje i požari izazvani ljudskim nemarom.

"Kad pogledamo zemaljsku kuglu, oblasti gde se javljaju najčešće požari su Australija, Kalifornija, Sredozemlje, počev od Španije, Italije, oblast Jadrana, delovi Balkana, Turska, Grčka, a u južnoj hemisferi Australija. Znači, u istim regionima, pri određenim vremenskim situacijama požari su obavezni", rekao je Todorović.

On je dodao da u Srbiji požari nisu svake godine u tolikoj meri izraženi, već se najčešće javljaju kada nastupi ekstremno suvo vreme praćeno dugim periodom bez padavina.

"Biljni pokrivač se pripremi za paljenje. Ako izuzmemo mali broj slučajeva, ne verujem da u ovim regionima sveta ima najviše piromana. Nema logike", naveo je Todorović.

On ističe i da su karakteristike terena, podloge i dugotrajnog manjka padavina u Deliblatskoj peščari pogodne za širenje požara i dodaje da će obnova Deliblatske peščare zahtevati mnogo posla.

Upozorio je i da paljenje strnjike i njiva, koje je ranije bilo češće, nosi veliki rizik od nekontrolisanog širenja vatre.

Nizak vodostaj Dunava

Todorović je kazao i da je trenutni vodostaj Dunava ekstremno nizak i da su na pojedinim mernim mestima zabeleženi rekordno niski nivoi, ali da to ne znači da preti njegovo potpuno presušivanje.

"Dunav teče hiljadama godina i nikad nije presušio. Je l' presušio u rimsko doba? Nije. I pre toga nije. Znači, on će i dalje da teče. Samo su ovo ekstremi koji se povremeno javljaju, zbog nedostatka padavina u čitavom regionu i u izvorišnom delu Save i Dunava", rekao je on.

Prema njegovim rečima, padavine u Alpima, Sloveniji i širem regionu mogu privremeno da podignu nivo Dunava, ali bez dugotrajnije kišne epizode vodostaj će se ponovo spustiti.

Meteorolog je ocenio i da nedostatak padavina već utiče na poljoprivredu, posebno na kulture kojima je voda potrebna u drugom delu vegetacije.

"Sve to utiče generalno na rod, na ekonomiju", rekao je dodajući da nije realno očekivati da sve poljoprivredne kulture u istoj godini daju maksimalan prinos.

On je komentarišući događaje u Nepalu, rekao da je moguće da je obilna monsunska kiša doprinela pokretanju zemljišta, nakon čega je došlo i do pomeranja dela leda i stvaranja bujičnog toka.

Prema njegovim rečima, u uskoj dolini klizište je moglo privremeno da prepreči vodotok, nakon čega je došlo do nakupljanja vode i njenog proboja, stvarajući bujicu blata i vode.

Todorović je takve procese opisao kao prirodnu pojavu koja se može događati u velikim planinskim područjima.