Ko je bio general Ratko Mladić?

Rođen je 12. marta 1942, a po nekim izvorima 1943. godine, u selu Božanovići kod Kalinovika, koje se u to vreme nalazilo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koju su stvorile okupacione vlasti na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. 

Ratkov otac, Neđo Mladić (1909 -1945), bio je komandant partizanskog odreda i poginuo je u borbi sa ustašama.

Nakon osnovne škole, Mladić se seli u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U Jugoslovensku narodnu armiju stupio je putem konkursa na Vojnu akademiju 1961. godine. 

Savezu komunista Jugoslavije pridružio se u februaru 1964. godine, dok je u aktivnu vojnu službu stupio 1965. 

Vojna karijera

Ratko Mladić je prvo raspoređen u 3. armijsku oblast, u garnizon u Skoplju, gde je sa činom potporučnika komandovao vodom 89. pešadijskog puka. 

Čin potpukovnika dobio je 1980. godine u Odeljenju za operativnu nastavu u komandi garnizona Skoplje. Zatim je postavljen na položaj komandanta 39. pešadijske brigade u Štipu.

Mladić se 1991. nalazio na dužnosti pomoćnika komandanta 52. (prištinskog) korpusa na Kosovu i Metohiji. Ubrzo nakon negovog imenovanja, došlo je do ozbiljnog pogoršanja situacije u Hrvatskoj i borbenih dejstava, koja su vođena između hrvatskih paravojnih snaga i dela JNA, pa je krajem juna premešten u Knin kao komandant 9. korpusa JNA. 

Na dužnost načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske postavljen je u maju 1992 i na toj dužnosti je ostao do decembra 1996. godine.

EPA/STRINGER BEST QUALITY AVAILABLE

Ratku Mladiću je vanredno dodeljen čin general-majora 4. oktobra 1991. godine. 

Vanredno je unapređen i u čin general-potpukovnika 24. aprila 1992. godine.

Pre početka hrvatske ofanzive na Srpsku Krajinu, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić objavio je 2. avgusta da preuzima komandu na vojskom i da uklanja Mladića sa dužnosti glavnokomandujućeg. 

Karadžić je optužio Mladića za gubitak dva najvažnija srpska grada u zapadnoj Bosni – Glamoč i Bosansko Grahovo, koja su zauzeta tokom hrvatske ofanzive leto 95, što je ubrzo dovelo do naglog kraha Srpske Krajine. 

Mladiću je bila predložena nova dužnost – Specijalni savetnik vrhovnog komandanta za koordinaciju zajedničke odbrane Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. 

Mladić je imao veliku popularnost među pripadnicima VRS i odbio je da se pridržava tog naređenja. Karadžić je bio primoran da naređenje ukine u roku od nedjelju dana.

Haški tribunal

Tribunal za zločine počinjene na prostoru bivše SFRJ u Hagu podigao je optužnicu protiv Mladića 1995. godine, a njegovo hapšenje i izručenje bilo je jedan od uslova otpočinjanja pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a Haškom tribunalu je izručen 31. maja iste godine.  U nekoliko gradova Srbije i RS su održani protesti protiv hapšenja. 

Suđenje Mladiću je počelo 16. maja 2012, a optužnica je menjana tri puta tokom 2011. godine. 

Druga izmenjena optužnica objavljena je 1. juna, u njoj se Mladić tereti po jedanaest tačaka, od kojih su dve tačke za genocid, po šest tački za zločine protiv čovečnost i tri tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja.

U trećoj izmenjenoj optužnici od 20. oktobra Mladić se i dalje tereti po jedanaest tačaka, s tim da je broj tačaka za zločine protiv čovečnosti smanjen na pet, a broj tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja povećan na četiri.

EPA/PETER DEJONG / POOL

Konačna četvrta izmenjena optužnica podnesena je 16. decembra i imala jedanaest tačaka, razlikuje se od prethodne po tome što se Mladić tereti za 106 zločina, umesto 196 zločina koji su bili navedeni u prvobitnoj optužnici.

Ratko Mladić je na prvom istupanju pred sudom 4. jula odbio da se izjasni o krivici, a na prvom zasedanju je optužio Haški tribunal za krajnju pristrasnost, nazvavši ga "sudilištem", jer sud posebno želi da okrivi Srpsku i Srbiju za početak rata. 

Odbrana je apelovala na činjenicu da je Mladić samo izvršavao naređenja i ne može biti krivično odgovoran zbog poremećaja pamćenja, kao i zbog nemogućnosti da razgraniči stvarnost i fikciju.

Prviostepenom presudim iz 2017. optužen je po svim tačkama optužnice, ukljućujući i za masovno ubistvo Bošnjaka u Srebrenici. 

Kaznu doživotnog zatvora potvrdilo mu je sudsko veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 8. juna 2021, uz izdvojeno mišljenje predsedavajuće sudskog veća sudije Priske Matimba Nijambe, koja je izrazila stav da se postupak protiv Mladića mora voditi iz početka.

Posleratni period

Ukazom tadašnjeg predsednika RS Biljane Plavšić, general Ratko Mladić smenjen je 8. novembra 1996. sa dužnosti komandanta Glavnog štaba, koji je transformisan u Generalštab.

EPA/ANDREJ CUKIC

Istovremeno, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica u Vojsci Jugoslavije, pa je ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice od 28. februara 2001, Mladić  otpušten iz redova VJ, a 8. marta 2002. otpušten je iz profesionalne vojne službe. Tada je zvanično penzionisan.

Bekstvo i hapšenje

Haški tribunal je u julu 1995. godine, nakon podizanja optužnice i njegovog odbijanja da se pojavi na sudu, izdao nalog za hapšenje Mladića, a u julu 1996. izdat je međunarodni nalog za hapšenje.

U to vreme, Mladić je već napustio Bosnu i Hercegovinu. Ubrzo se pojavio u Beogradu, gde je u narednim godinama živio pod zaštitom predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. 

Posle pada Miloševića sa vlasti 2000, Mladić se skrivao u selu Krčmar kod Valjeva, gde je ostao do juna 2002. godine.

Do 2010. bilo je nekoliko lažnih izveštaja o hapšenju Mladića u medijima. 

U oktobru 2010, Vlada Srbije je ponudila nagradu za informacije koje mogu doprineti hapšenju Mladića, od 1 do 10 miliona evra.

Ratko Mladić je uhapšen u selu Lazarevo (oko 80 km severoistočno od Beograda) u jutro 26. maja 2011, a vest o hapšenju je potvrdio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, a zbog lošeg zdravstvenog stanja saslušanje je odloženo.

Haškom tribunalu je izručen 31. maja, a pred sudom se prvi put pojavio 4. jula 2011. godine. 

Privatni život

Život Mladića obeležilo je i samoubistvo ćerke Ane, koja se 24. marta 1994. iz do sada nepoznatih razloga upucala pištoljem.

Ona je bila student medicinskog fakulteta, a upucala se iz trofejnog pištolja, koji je njen otac Ratko Mladić dobio u vojnoj školi za svoja akademska dostignuća. 

Okolnosti Anine smrti su i dalje nerazjašnjene, a sam Mladić je tvrdio da je ona ubijena.