Zvanični podaci: Nemačka ekonomija u 2024. zabeležila pad

Rezultat je posledica pada u ključnim sektorima kao što je auto-industrija i industrija mašina, a problemi su zabeleženi i u građevinskoj industriji.

Nemački sektor uluga je prošle godine porastao za 0,8 odsto, ali sa značajnim varijacijama. U trgovini, transportu i uslugama smeštaja je registrovana stagnacija, dok je istovremeno zabeležen rast u oblasti informacija i komunikacija (IKT) za 2,5 odsto.

Bruto investicije u osnovna sredstva su smanjene za 2,8 odsto, posebno u nemačkom građevinarstvu i mašinskoj industriji. Potrošnja domaćinstava je u 2024. blago porasla, za 0,3 odsto, uz rast potrošnje na zdravstvo i transport, dok je državna potrošnja porasla za 2,6 odsto, podstaknuta većim socijalnim davanjima.

Spoljnotrgovinska razmena je imala probleme, pošto je u prošloj godini nemački izvoz opao za 0,8 odsto, a uvoz je neznatno porastao za 0,2 odsto.

Bundesbanka je u svojoj decembarskoj prognozi ispravno procenila da će rast Nemačke u ovoj godini ponovo biti negativan i iznositi minus 0,2 odsto.

Prema aktuelnoj prognozi, nemačka privreda će naredne godine porasti za skromnih 0,2 odsto i blago ubrzati na 0,8 odsto u 2026. i na 0,9 odsto u 2027.

Nemačka ekonomija se ne bori samo sa upornim ekonomskim preprekama, već i sa strukturnim problemima, saopštio je tom prilikom predsednik Bundesbanke Joahim Nagel.

Kako se navodi, nemačka industrija je izvozno orijentisana i pod pritiskom da se prilagodi promenama kao što su veće cene energenata, prelazak na karbonski neutralnu ekonomiju ili starenje populacije.

Pored toga, nemačke kompanije se sve više suočavaju sa protekcionističkim tendencijama i rastućom konkurencijom iz zemalja u razvoju na globalnim tržištima, a Kina je zauzela značajan tržišni udeo u sektorima kao što su automobilska i hemijska industrija, kao i mašinstvo, koji su posebno važni za nemačku industriju.