Amerikanci zainteresovani za veliki balkanski posao: Projekat vredan milijarde evra povezuje četiri zemlje

Zanimljivo je da Amerikanci pokazuju interesovanje za gradnju kroz obe države, piše BiznisInfo.ba.

Ako projekti budu realizovani prema sadašnjim planovima, nastao bi potpuno novi pravac autoputa koji bi od hrvatskog juga preko Hercegovine i Crne Gore vodio prema Albaniji i dalje prema Grčkoj, stvarajući novu putnu osu duž Jadranskog i Jonskog mora.

Napravljeni konkretni koraci

Najnoviji konkretan korak napravljen je u Crnoj Gori, gde se traži partner za razvoj celog Jadransko-jonskog koridora kroz ovu državu, a ne samo za jednu njegovu deonicu.

Reč je o približno 127 kilometara autoputa, čija je procenjena vrednost izgradnje čak 2,8 milijardi evra. Američke kompanije već su iskazale interesovanje za učešće u projektu, potvrđeno je za crnogorske "Vijesti" iz Ambasade SAD. Imena zainteresovanih kompanija zasad nisu objavljena.

Ono što ovaj projekat čini posebno zanimljivim jeste model prema kojem bi mogao biti realizovan. Ne traži se izvođač samo za nekoliko kilometara puta, već partner za razvoj kompletnog crnogorskog dela budućeg međunarodnog koridora.

Amerikanci bi mogli pomoći i u finansiranju

Javni poziv raspisan je na osnovu sporazuma o saradnji na sprovođenju strateških projekata koji su Crna Gora i Sjedinjene Američke Države potpisale 24. jula. Rok za prijave istekao je 7. septembra, a interesovanje američkih kompanija je potvrđeno.

Iz crnogorskog Ministarstva javnih radova naglasili su da pozivom nisu obuhvaćene pojedinačne deonice, već celokupan projekat Jadransko-jonskog koridora kroz Crnu Goru, uključujući izradu potrebne tehničke dokumentacije i izvođenje radova. Konkretne faze, prioriteti i dinamika izgradnje biće određeni naknadno.

Još važnije, američka uloga ne mora biti ograničena samo na gradnju. Razmatra se model u kojem bi američka strana mogla imati važnu ulogu ne samo u projektovanju i izgradnji, već potencijalno i u njegovom finansiranju.

Auto-put od 127 kilometara

Planirani crnogorski deo Jadransko-jonskog autoputa protezao bi se od granice sa Bosnom i Hercegovinom do granice sa Albanijom. Koncept obuhvata oko 127 kilometara autoputa, za čiju se izgradnju trenutno procenjuje da bi bilo potrebno oko 2,8 milijardi evra.

To znači da bi prosečna cena kilometra, prema sadašnjoj gruboj proceni, iznosila oko 22 miliona evra. Visoka cena nije iznenađujuća imajući u vidu izrazito zahtevan crnogorski teren i potrebu za izgradnjom velikog broja složenih infrastrukturnih objekata.

Projekat je, međutim, još širi od samog autoputa. U koncept je uključena i planirana crnogorska deonica Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP), duga oko 94 kilometra, kao i telekomunikaciona infrastruktura koja bi se razvijala u okviru integrisanog koridora.

Otvoreno je i pitanje budućeg upravljanja autoputem. Način održavanja, naplate putarine i eventualno trajanje angažmana izabranog partnera biće precizirani tek ugovorom i zavisiće od modela realizacije koji Crna Gora odabere.

Auto-put se nastavlja kroz BiH

Ono što je posebno zanimljivo jeste da se planirani autoput na severozapadu Crne Gore direktno nadovezuje na Jadransko-jonski autoput kroz Bosnu i Hercegovinu. Kroz BiH je planirana trasa duga približno 103 kilometra. Počinje kod Počitelja, gde se odvaja od Koridora 5C, a potom preko područja Stoca i Trebinja vodi prema granici sa Crnom Gorom.

To znači da bi BiH i Crna Gora zajedno trebalo da dobiju oko 230 kilometara Jadransko-jonskog autoputa, od Počitelja preko istočne Hercegovine i Crne Gore sve do granice sa Albanijom. A zanimljivo je da američki interes postoji i sa ove strane crnogorske granice.

Bechtel ranije pokazao interesovanje

Najdalje se u pripremi bh. dela otišlo na deonici Počitelj – Stolac. Deonica je duga oko 23 kilometra, Vlada Federacije BiH za njenu izgradnju utvrdila je javni interes, a Autoputevi FBiH početkom ove godine pokrenuli su postupak sporazumnog pribavljanja nekretnina potrebnih za gradnju.

Za Jadransko-jonski autoput kroz BiH interesovanje je ranije iskazao i američki građevinski gigant Bechtel, jedna od najvećih infrastrukturnih kompanija na svetu.

Američko interesovanje nije se zaustavilo na delu kroz Federaciju BiH. Krajem maja ove godine predstavnici Vlade Republike Srpske potpisali su memorandum o razumevanju sa predstavnicima američkih kompanija, a jedan od glavnih projekata navedenih nakon potpisivanja bio je upravo Jadransko-jonski autoput na pravcu Stolac – Trebinje.

Ministar saobraćaja i veza RS Zoran Stevanović tada je rekao da je cilj da se pokrene realizacija ovog projekta, dok bi se sa američkim partnerima tražili i mogući modeli zajedničkog finansiranja.

Amerikanci zainteresovani praktično duž celog pravca

Kada se svi ovi projekti slože na karti, dobija se zanimljiva slika. Od Počitelja preko Stoca i Trebinja do granice sa Crnom Gorom planira se oko 103 kilometra autoputa kroz BiH. Od te granice kroz Crnu Goru do Albanije planira se još oko 127 kilometara.

Za delove trase kroz BiH američke kompanije već su pokazivale interesovanje, dok je u Crnoj Gori sada napravljen još konkretniji korak – kroz međudržavni sporazum sa SAD američke kompanije pozvane su da iskažu interesovanje za ceo crnogorski deo koridora, uz mogućnost uključivanja američkih institucija u finansiranje.

To još ne znači da će jedna američka kompanija dobiti posao izgradnje svih približno 230 kilometara kroz BiH i Crnu Goru, niti je takva odluka doneta. Ali potezi napravljeni tokom ove godine pokazuju da američke građevinske i finansijske kompanije žele da imaju značajnu ulogu u realizaciji Jadransko-jonskog koridora na ovom delu Balkana.