Evropske zemlje povlače tone i tone zlata iz Amerike: Zašto?

Oko 86 tona od približno 313 tona zlata koje je Holandija držala u SAD i Kanadi premešteno je u London „zbog sve veće geopolitičke nestabilnosti“, saopštila je banka. Cilj je da zlato bude „lako dostupno za korišćenje u kriznoj situaciji“.

Pitanja su se nametnula sama od sebe. Zašto su Holanđani to učinili? Očekuju li Holanđani neki veliki ekonomski šok? Čini se da nije reč o očekivanju konkretne krize, već je potez očigledno odgovor na nestabilno i neizvesno stanje u svetu. Trgovinski i vojni sukobi podstakli su zemlje da preduzmu mere opreza i svoje zlatne rezerve drže bliže sopstvenoj teritoriji, piše BBC.

Francuska je ranije ove godine objavila da je svoje zlatne rezerve iz SAD vratila u zemlju. Nemačka centralna banka Bundesbank je, u međuvremenu, tokom nekoliko godina, zaključno sa 2016, premestila više od 216 tona zlata iz skladišta u inostranstvu – 111 tona iz Njujorka i 105 tona iz Pariza.

„Nemam utisak da nam preti neka nadolazeća propast“

Takva strategija već je viđena u periodima globalne nestabilnosti. „Neke evropske centralne banke premestile su deo svojih zlatnih rezervi u Njujork tokom Hladnog rata“, naveli su analitičari Goldman Sachsa, Lina Tomas i Dan Strajven.

Jozef Kavatoni, viši tržišni strateg Svetskog saveta za zlato, objasnio je za BBC da ratovi i trgovinske tenzije „utiču na neke od tih odluka“, ali da nisu „na vrhu liste“ motivacionih faktora. Ulogu imaju i inflacija, kamatne stope, kao i jednostavna činjenica da se zlato drži na mestu gde se njime može brzo trgovati.

„Nemam utisak da nam preti neka nadolazeća propast, ali mislim da su ljudi sve bolje edukovani o tome kako da upravljaju rezervnom imovinom, kako da povećavaju svoje rezerve i kako efikasnije da razmišljaju o tome kako da iz te imovine izvuku maksimum“, naveo je Kavatoni.

Banka Engleske popularna lokacija za čuvanje zlata

Holandska centralna banka De Nederlandsche Bank saopštila je da se zlato uklonjeno iz SAD i Kanade između marta i avgusta ove godine sada nalazi u trezorima Banke Engleske. „Očekujemo da ih nikada nećemo morati koristiti, ali moramo da ojačamo svoju otpornost i spremnost“, rekao je guverner holandske centralne banke Olaf Slejpen.

London je izabran kao najbolje odredište zato što je jedno od najvećih svetskih trgovačkih centara. Ako u kriznoj situaciji želite brzo da kupite ili prodate zlato, London je mesto gde to možete učiniti, zbog čega je Banka Engleske popularna lokacija za njegovo čuvanje.

Banka Engleske jedan je od najvećih svetskih čuvara zlata. Ispod te 300 godina stare institucije u centru Londona nalazi se oko 400.000 zlatnih poluga vrednih više od 200 milijardi funti.

Prema istraživanjima industrije koje sprovodi Svetski savet za zlato, Banka Engleske i dalje je najpopularnija lokacija za čuvanje zlata, ali centralne banke sve više diverzifikuju mesta na kojima drže taj plemeniti metal. Pitanje gde čuvati zlato svoje zemlje „sve je više u fokusu upravljača rezervama“, navode Tomas i Strajven iz Goldman Sachsa.

Način premeštanja zlatnih rezervi

U savremenom svetu postoji više načina za premeštanje zlatnih rezervi. Holanđani su u Njujorku prodali oko 59 tona zlata, a zatim kupili dodatne količine u Londonu, što znači da tu količinu nije bilo potrebno fizički prevoziti preko Atlantika. Međutim, više od 27 tona zlata „fizički je prebačeno“ iz SAD i Kanade u holandski grad Zeist. Slična količina potom je poslata iz Zeista u London.

Kompanije koje obavljaju takve poslove ne otkrivaju mnogo o načinu na koji se operacije sprovode, ali jasno je da su bezbednosne mere i planiranje opsežni kako bi se izbegao rizik scenarija nalik onome iz filma „Pljačka stoleća“.

Cavatoni iz Svetskog saveta za zlato napomenuo je da je jedan od uobičajenih načina premeštanja zlatnih rezervi prodati zlato na jednom mestu i kupiti ga na drugom.

„Recimo da želim da imam svoje zlato u Njujorku, a ono se nalazi u Londonu. Mogu da ga prodam u Londonu i kupim u Njujorku, istog dana i u isto vreme, i praktično izvršim knjižni prenos, bez potrebe da ga fizički premeštam“, objasnio je.

Čuvanje zlata u sopstvenoj zemlji ima cenu

Samo nekoliko odabranih kompanija bavi se prekograničnim transportom zlata. Jedna od njih je Brink's Global Services, iz koje su za BBC rekli da su poslednjih godina primetili „povećanu potražnju“ klijenata poput centralnih banaka.

„Povećana geopolitička i ekonomska neizvesnost, zajedno sa sve većom ulogom zlata kao strateške rezervne imovine, čini se da doprinose tom trendu“, rekao je Nader Antar, izvršni potpredsednik kompanije Brink's.

Razlog zbog kojeg je pitanje skladištenja zlata sve važnije centralnim bankama jeste činjenica da ga sve više kupuju. Međutim, čuvanje zlata u sopstvenoj zemlji ima svoju cenu, ističu Tomas i Strajven iz Goldman Sachsa. „Skladištenje u zemlji zahteva ulaganja u fizičku bezbednost, infrastrukturu za reviziju i osiguranje, a ti troškovi mogu biti nesrazmerni za manje centralne banke“, naveli su.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su tokom poslednje četiri godine u proseku godišnje akumulirale 1.000 tona zlata, što je znatno više od proseka od 500 tona godišnje tokom prethodne decenije.

Zlato doživelo pravi procvat

Taj trend traje još od globalne finansijske krize, a očekuje se da će se nastaviti i dodatno pojačati tokom naredne godine. Zlato poslednjih godina doživljava pravi procvat. Njegova cena snažno je porasla i dostigla niz rekordnih vrednosti, a u januaru je premašila 5.000 dolara po trojskoj unci.

Postoji nekoliko razloga za rast njegove vrednosti, ali jedan od glavnih jeste percepcija zlata kao takozvane sigurne imovine, odnosno ulaganja kojem investitori pribegavaju u periodima finansijskih i geopolitičkih potresa izazvanih trgovinskim i vojnim sukobima.

Na popularnost zlata utiču i inflacija i kamatne stope. Zbog ograničene količine tog metala i vrednosti koju mu ljudi pridaju već hiljadama godina, zlato je donekle otporno na rast cena, pa se smatra dobrim ulaganjem.

„Tokom proteklih pola veka cena zlata rasla je znatno brže od indeksa potrošačkih cena (CPI), najpraćenije mere inflacije“, navodi investiciona banka Charles Schwab. Iako je cena zlata pala sa rekordnog nivoa dostignutog početkom ove godine, i dalje se istorijski nalazi na veoma visokom nivou.

Prema prognozama istraživača Goldman Sachsa, cena zlata trebalo bi da do kraja 2026. dostigne 4.900 dolara po trojskoj unci, što je 300 dolara više nego u avgustu. Potražnja centralnih banaka za zlatom jedan je od ključnih razloga zbog kojih cene tog plemenitog metala snažno rastu, zaključuju Tomas i Strajven.