Rusija preko male ostrvske države prevozi robu pod sankcijama

Podaci koje je analizirao Wall Street Journal pokazuju da se preko zemlje prevozi velika količina robe koja može da završi na ruskom tržištu, uključujući i proizvode obuhvaćene zapadnim sankcijama.

Stotine miliona dolara vredna roba koja podleže sankcijama ili je namenjena sankcionisanim ruskim kompanijama prolazi kroz aerodrom u glavnom gradu Maleu. Među njom su delovi za avione, elektronske komponente i druga ograničena roba, od kojih deo ima dvostruku namenu, odnosno može se koristiti i u civilne i u vojne svrhe.

Roba u Male svakog jutra stiže komercijalnim letom Aeroflota, najveće ruske avio-kompanije. Lokalni posrednici povezani sa logističkim kompanijama koje posluju sa Rusijom pomažu u carinskoj proceduri, nakon čega se roba ukrcava na letove prema Moskvi. Avioni se u rusku prestonicu vraćaju otprilike dva sata kasnije, prenosi Večernji list.

Po dolasku u Rusiju deo robe završava kod sankcionisanih kompanija, među kojima je i S7 Airlines, jedna od najvećih ruskih domaćih avio-kompanija. Njene kompanije za održavanje poslednjih se godina suočavaju sa problemima u nabavci zamenskih delova za stariju flotu. Među robom koja je prolazila preko Maldiva nalaze se mikročipovi koji se mogu koristiti u civilnoj elektronici, ali i naprednim sistemima za navođenje projektila.

Tu su i optički instrumenti potrebni za satelite koji prate kretanje neprijateljskih trupa, kao i visokootporne avionske zakovice i vijci koji se mogu koristiti u komercijalnim avionima, ali i borbenim avionima i raketama dugog dometa.

Podaci o trgovini dodatno ukazuju na nagli porast prometa između Maldiva i Rusije nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Prema carinskim podacima Maldiva, izvoz u Rusiju između 2022. i 2025. godine bio je gotovo zanemarljiv – iznosio je oko 2.300 dolara za tonu i 25 dolara za letke i brošure.

Istovremeno, ruski podaci koje je prikupila američka istraživačka kompanija Import Genius pokazuju da je ruski uvoz sa Maldiva 2022. godine dostigao više od 630 miliona dolara, u odnosu na manje od sedam miliona dolara godinu ranije. U 2024. godini vrednost je iznosila 160 miliona dolara. Vilijam Džordž, direktor istraživanja u Import Geniusu, upozorio je da ti podaci verovatno potcenjuju stvarni obim trgovine.

Ruske vlasti su, naime, tokom 2024. godine počele da ograničavaju pristup delu podataka, a početkom 2025. potpuno su ga blokirale. Maldivi su za Rusiju zanimljivi i zbog snažnih ekonomskih veza. Rusi čine drugu najveću grupu stranih turista na Maldivima, odmah nakon kineskih turista. Više od dva miliona ljudi godišnje poseti ovaj arhipelag, koji se sastoji od više od hiljadu ostrva.

Maldivski aerodrom pritom ima i direktan finansijski interes od povećanog teretnog prometa. Maldives Airports Company, državna kompanija koja upravlja aerodromom, ostvarila je 2024. godine rekordnu dobit i postala najprofitabilnija državna kompanija u zemlji. Prihod ostvaruje naplatom naknada za rukovanje i komercijalnih taksi za teret, kao i preprodajom goriva.

Sistem funkcioniše tako da roba često uopšte formalno ne ulazi na Maldive. Nakon dolaska na aerodrom prolazi kroz minimalne carinske provere i prebacuje se iz jednog aviona u drugi. Za let iz Malea prema moskovskom aerodromu Šeremetjevo izdaje se nova teretna dokumentacija, u kojoj se više ne navodi kompanija koja je proizvela ili prodala robu.

U tome učestvuju lokalne kompanije koje pomažu u izmeni dokumentacije i premeštanju tereta po aerodromu, pri čemu roba ostaje na aerodromskom prostoru i formalno ne ulazi u maldivski carinski sistem. Jedan od primera je nemačka kompanija Kraemer Mining, koja je u maju 2024. godine prodala pumpe, baterije, pogonske kaiševe i drugu opremu vrednu oko 9.000 evra kompaniji Peretsvo iz Kirgistana. Roba je iz Diseldorfa preko Dubaija stigla u Male, gde je kompanija Freight Care pomogla u organizaciji dokumentacije i tranzitu.

Nekoliko dana kasnije roba je ukrcana na Aeroflotov let za Moskvu. Aeroflot je tada izdao novu teretnicu u kojoj više nije bilo navedeno ime Kraemer Mininga niti poreklo robe. Kao novi primalac navedena je ruska kompanija Gruppa Kompaniy Tehno iz Krasnojarska u Sibiru. Freight Care ima dve različite adrese navedene u dokumentima – jednu na teretnicama, a drugu u zvaničnom poslovnom registru Maldiva.

Obe se nalaze u susednim poslovnim zgradama u Maleu, a između njih je kancelarija Aeroflota. Na tim adresama nije pronađen trag kancelarije Freight Carea. Direktor Freight Carea Husein Vahid potvrdio je da njegova kompanija u Maleu rukuje tranzitnom robom koja ide prema Rusiji, ali je odbacio tvrdnju da je svesno pomagala u transportu robe koja bi mogla da se koristi za proizvodnju oružja.

„Ne podržavamo nikakav rat“, rekao je.

Slične nejasnoće postoje i oko kompanije Go Investment. Adresa navedena u dokumentima vodi do male prodavnice elektronike, a na istoj je adresi u zvaničnom registru Maldiva registrovano više drugih kompanija. Osoba navedena kao direktor ili član uprave tih kompanija nije želela da komentariše poslovanje, navodi WSJ.