"Istorijska katastrofa"; Usevi im presušili, pogođene sve kulture: Neviđena šteta

Ukazao je da su rekordan nedostatak padavina, ekstremni toplotni talasi i nezabeleženo visoke temperature uzrokovali štete kakve u ovoj državi nikada nisu zabeležene, piše list Der Standard.

Za razliku od prethodnih godina, sušom je pogođeno celokupno područje Austrije, a gubici su u svim poljoprivrednim kulturama. Prinosi na travnjacima i pašnjacima su smanjeni za 45 posto, kukuruza, soje i tikve za 25 posto, a žitarica za 15 posto. Ukupno gledajući, izgubljeno je 30 posto prinosa, uobičajene godišnje vrednosti od 3,2 milijarde evra.

Ova računica zasnovana je na pretpostavci da će se teška situacija nastaviti do 18. avgusta. Ako kiša ne padne ni nakon toga, razmere štete biće daleko veće. U Austriji je u proseku osigurano 60 posto poljoprivrednih površina.

Koliko je klimatska kriza ozbiljna najbolje oslikava kada se osvrne na prošlost. Ukupna šteta od suša u celoj protekloj deceniji iznosila je dve milijarde evra, a samo ove godine dostići će čak milijardu evra. Događaji koji su se nekada dešavali jednom u 10 godina, sada se ponavljaju svake jedne do dve godine.

Stručnjak za kompleksne sisteme s Instituta za istraživanje uticaja klime u Potsdamu Anders Leverman istakao je da visoke temperature uzrokuju brže isparavanje, dok topliji vazduh istovremeno može da primi više vodene pare.

"Atmosfera je gladna za vodenom parom i jednostavno 'isisava' vlagu iz tla. To su osnovni zakoni fizike koje ne možemo zaobići", naglasio je Leverman.

Naučnici su upozorili da bi sledeća godina mogla da bude još gora zbog uticaja fenomena El Ninjo u Pacifiku, koji se s vremenskim odmakom odražava i na Evropu.

Vajnberger je ukazao političarima da ekstremno vreme i nekontrolisana gradnja direktno ugrožavaju buduće snabdevanje hranom. Trenutno Austrija sama pokriva 87 posto svojih potreba za žitaricama, ali bi se taj udeo do 2060. godine mogao smanjiti na 50 posto. Slično smanjenje preti proizvodnji kukuruza i krompira.

"Zbog prekomerne gradnje i betoniranja, iz krajnje nepažnje uništavamo sopstvenu zemlju. Oduzimamo površine od poljoprivrede, uništavamo prirodne rezervoare vode i apsorbere ugljendioksida (CO2)", izjavio je Vajnberger.

Svako ko vozi Austrijom vidi šta se događa, to je, kako je zaključio, uništavanje prirode i osnova za život, piše Der Standard.