Sir kao zalog za kredit: Ekstremne vrućine komplikuju neobičan italijanski biznis

Tačnije, to su klimatizovana skladišta u italijanskoj regiji Emilija-Romanja u kojima se čuvaju stotine hiljada kolutova Parmigiano Reggiano, koji služe kao kolateral za kredite poljoprivrednicima.

Ovogodišnji toplotni talasi u severnoj Italiji tako su stigli i do neočekivanog dela poslovanja – skladišta u kojima lokalne banke čuvaju sir dok sazreva i istovremeno ga koriste kao garanciju za novac koji pozajmljuju proizvođačima mleka i sira.

Banka Credito Emiliano (Credem) još od 1953. godine prihvata mladi Parmigiano Reggiano kao kolateral. Njena podružnica Magazzini Generali delle Tagliate, sa skladištima u Ređo Emiliji i Modeni, zadužena je za sazrevanje sira i trenutno čuva više od pola miliona kolutova, čija ukupna vrednost premašuje 300 miliona evra.

Kako sir postaje garancija za kredit?

Proizvođači mogu da dobiju između 60 i 80 odsto vrednosti koluta sira unapred, dok Parmigiano Reggiano sazreva.

To je posebno važno za male mlekare, jer sir mora da odležava najmanje 12 meseci, a često se prodaje tek nakon 24 ili 36 meseci. Tokom tog perioda proizvođačima je potreban novac za tekuće poslovanje, dok je njihov kapital praktično "zarobljen" u siru.

Tehnologija je u međuvremenu dodatno promenila sistem. Zahvaljujući blockchainu, poljoprivrednici sada mogu da koriste kolutove sira kao zalog, čak i kada se oni nalaze u njihovim sopstvenim objektima. Na taj način banka može da poveća kapacitet kreditiranja.

Međutim, ekstremne temperature stvaraju novi problem.

Vrućina povećava troškove čuvanja sira

Skladišta u kojima Parmigiano sazreva moraju da održavaju odgovarajuću temperaturu. Tokom ovogodišnjeg toplotnog talasa, dnevna potrošnja električne energije u skladištima porasla je za oko 30 odsto.

Zbog toga je bilo potrebno unaprediti sisteme za hlađenje i kotlove, poboljšati izolaciju i proširiti proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Problem je što jedan kolut Parmigiana može da sazreva i do tri godine. Svako novo ekstremno toplo leto tako povećava troškove mnogo pre nego što sir uopšte stigne do tržišta.

Leto 2026. prema dosadašnjim podacima ide ka tome da bude jedno od najtoplijih u istoriji merenja u Italiji.

Problem počinje još na farmi

Posledice vrućine ne osećaju se samo u skladištima. One počinju još u štalama.

Kada temperature pređu 40 stepeni Celzijusa, krave više leže i manje jedu, što može da smanji proizvodnju mleka za čak 10 odsto.

"Ekstremne vrućine utiču na kvalitet i količinu mleka", rekao je Nicola Bertinelli, predsednik Konzorcijuma Parmigiano Reggiano.

Proizvodnja ovog sira dodatno je ograničena strogim pravilima. Parmigiano Reggiano može da se proizvodi samo u pet italijanskih provincija, a krave se hrane travom i senom koje potiče iz tog područja. Sušna sezona zato direktno utiče i na dostupnost hrane za stoku.

Razmere ovog biznisa nisu male. U Italiji je tokom 2025. proizvedeno 4,19 miliona kolutova Parmigiano Reggiana, dok je promet na nivou potrošača iznosio oko 4 milijarde evra, prema podacima Konzorcijuma.

Kako klimatske promene stižu do banaka?

Ekonomisti upozoravaju da se efekti ekstremnih temperatura često ne pojavljuju odmah u finansijskim rezultatima, već se kroz lanac poslovanja prenose sa jednog sektora na drugi.

R. Jisung Park, ekonomista sa Wharton School, navodi da visoke temperature mogu da proizvedu "merljive posledice po vrednost kompanija nizvodno" – odnosno da problem koji počinje u štali mesecima kasnije postane trošak za banku.

Radni dokument Evropske centralne banke objavljen u martu pokazao je da je uticaj ekstremnih vrućina na privredni rast manji u Italiji i Španiji nego u Nemačkoj, jer su južnoevropske ekonomije bolje prilagođene visokim temperaturama.

Ipak, relativno mali uticaj na nivou cele ekonomije može da sakrije ozbiljne gubitke u pojedinim delovima poslovnog lanca – od farmera i mlekara, preko skladišta, pa sve do banaka koje finansiraju proizvodnju.