Ekonomisti sa zebnjom gledaju dolar: "Mogli bismo da imamo majku svih kriza"

To je podstaknuto nadom da će se Ormuski moreuz, koji je od ključnog značaja za trgovinu naftom i gasom, uskoro ponovo otvoriti. Cena nafte odmah je pala ispod 80 dolara po barelu.

Rast berzi dodatno su podstakli snažni rezultati američkih tehnoloških kompanija i proizvođača čipova, čije su akcije u julu pretrpele velike gubitke.

Ipak, upozorenja da bi mogao pući novi finansijski balon ne jenjavaju. Procene vrednosti kompanija, naročito u oblasti veštačke inteligencije, ocenjuju se kao preterane. Očekivanja budućih profita su veoma visoka, dok se desetine milijardi dolara ulažu u izgradnju data centara, iako niko ne može sa sigurnošću da kaže da li će se ta ulaganja ikada isplatiti.

Monika Rozen, stručnjakinja za američko finansijsko tržište, primećuje da među investitorima raste skepticizam, iako smatra da još nije nastupila prava kriza. Ona sadašnju situaciju poredi sa pucanjem Dot-com balona početkom 2000-ih godina.

"Tada su ljudi ulagali u sve što je imalo reč 'internet', a danas ulažu u sve što ima oznaku 'AI'", rekla je.

Prema njenim rečima, velika nervoza na tržištu i rast premije rizika na državne i korporativne obveznice ukazuju na potrebu za oprezom. Slična situacija postojala je krajem 1999. godine, neposredno pre pucanja Dot-com balona i velikog pada berzi.

Pored klimatskih promena, drugi veliki razlog za zabrinutost predstavlja dug. Sjedinjene Američke Države približavaju se nacionalnom dugu od oko 40 biliona dolara, što je najveći državni dug na svetu. Samo izdaci za kamate sada iznose oko jedan bilion dolara godišnje, odnosno približno 2,7 milijardi dolara dnevno. To je približno jednako ovogodišnjem američkom budžetu za odbranu.

Osnovni problem je u tome što, zbog rastuće nervoze na finansijskim tržištima, investitori traže sve veću premiju rizika prilikom kupovine američkih državnih obveznica.

Prinos na tridesetogodišnje američke državne obveznice sada premašuje pet odsto, što je nivo koji nije zabeležen još od 2007. godine, neposredno pre izbijanja globalne finansijske krize. Drugim rečima, Sjedinjene Države nisu plaćale tako visoku cenu zaduživanja gotovo dve decenije.

Američka administracija ovaj razvoj događaja zvanično ocenjuje kao privremenu pojavu izazvanu rastom cena energenata usled ratnih sukoba. Taj rast je podstakao inflaciju u SAD, izazvao nezadovoljstvo među biračima Donalda Trampa koji u velikoj meri zavise od automobila i na kraju sprečio Federalne rezerve da smanje kamatne stope.

Monika Rozen smatra da je u ovom trenutku čak verovatnije novo povećanje kamatnih stopa u SAD.

To je dodatni razlog zbog kojeg su premije rizika tako visoke. Zbog toga budžetski problemi administracije Donalda Trampa postaju sve izraženiji.

Ostaje da se vidi da li će rast troškova finansiranja biti samo privremen. Prema rečima direktora austrijskog instituta WIFO, Gabrijela Felbermajera, američki spoljni dug, posmatran u odnosu na svetski bruto domaći proizvod, danas je oko tri puta veći nego 2007. godine.

"Državni dug SAD i ogroman korporativni dug nastao usled ulaganja u veštačku inteligenciju približavaju se jedan drugom. Tako nastaju finansijske krize – problemi se godinama nagomilavaju, a zatim dolazi do naglog sloma", rekao je.

Američki dugovi, uključujući i dugove privatnih kompanija, u velikoj meri finansiraju se iz inostranstva, jer u samim Sjedinjenim Državama nema dovoljno domaćeg kapitala. Takva ravnoteža može biti politički veoma osetljiva.

"Naravno, niko ne može da kaže kada će doći do preokreta. Ali ako poverenje u američki dolar bude ozbiljno narušeno, mogli bismo da se suočimo sa majkom svih finansijskih kriza", zaključio je.