"Švajcarska Bliskog istoka" između dve vatre

Reputacija neutralnosti Omana donela mu je nadimak "Švajcarska Bliskog istoka".

Međutim, ova zemlja, koja se nalazi južno od Ormuskog moreuza, primenjuje namerno nejasnu diplomatsku strategiju u pregovorima o mogućem uvođenju tranzitnih naknada za ovaj ključni pomorski prolaz, dok tržišta imaju "slepu tačku" kada je reč o tome šta bi moglo da usledi, ocenjuju analitičari za CNBC.

Oman je bio ključni posrednik u regionalnim krizama i ostaje jedna od retkih država kojoj veruju i Teheran i Vašington. Sjedinjene Američke Države žele da obezbede nesmetan protok saobraćaja kroz moreuz nakon što je tokom rata bio blokiran, što je izazvalo globalnu energetsku krizu.

Smešten na jugoistočnoj obali Arapskog poluostrva, preko puta Irana, s druge strane moreuza, Oman vodi zajedničke pregovore sa Iranom o novom sistemu pomorske bezbednosti, usred izveštaja da bi dve zemlje mogle da insistiraju na uvođenju tranzitnih naknada.

Oman je saopštio da će svaki sporazum biti u skladu sa međunarodnim pravom, iako je mogućnost uspostavljanja finansijskog sistema na ovom plovnom putu, kojim se inače transportuje oko 20 odsto svetske nafte, izazvala zabrinutost.

Može li Oman da naplaćuje naknade u Ormuskom moreuzu?

Analitičari su za CNBC rekli da je sposobnost Omana da uvede naknade za usluge ograničena strogim međunarodnim propisima, budući da je Ormuski moreuz regulisan principom tranzitnog prolaza, koji državama ne dozvoljava da brodovima naplaćuju prolazak. Ipak, naknade za određene usluge mogle bi predstavljati način da se to pravilo zaobiđe.

Shutterstock/Ivan Marc

Dania Tafer, izvršna direktorka Gulf International Foruma, istraživačkog centra iz Vašingtona, izjavila je da je stav Omana o mogućem uvođenju naknada ili sistema naplate verovatno namerno ostavljen nejasnim.

"S jedne strane imate regionalnu silu poput Irana, a s druge globalnu silu, SAD, koja vrši pritisak na Oman", rekla je Tafer u telefonskom razgovoru za CNBC.

"Zato pokušavaju da iskoriste određeni stepen strateške dvosmislenosti kako bi ostali van sukoba koliko god je to moguće i izbegli da se zamere ovim veoma moćnim akterima", dodala je.

Ako zemlje Persijskog zaliva i ključni međunarodni akteri daju zeleno svetlo Omanu, Tafer smatra da će ta zemlja verovatno krenuti u uvođenje nekog oblika naknada za usluge u Ormuskom moreuzu.

Dodala je da bi, iako bi uvođenje naknada predstavljalo političko razočaranje, tržišta "reagovala u skladu sa tim" ukoliko bi takav sistem omogućio bezbedan prolaz brodova.

"Slepa tačka" tržišta nafte

Nil Kviliam, stručnjak za energetsku politiku, geopolitiku i spoljne poslove sa fokusom na Bliski istok i Severnu Afriku iz instituta Chatham House, rekao je da kombinacija geografskog položaja i diplomatije daje Omanu značajan uticaj na pravila, procedure i buduće aranžmane koji uređuju Ormuski moreuz.

"Tržišta uglavnom procenjuju rizik od prekida isporuka, ali mnogo manje pažnje posvećuju riziku koji proizlazi iz načina upravljanja. To stvara slepu tačku", rekao je Kviliam za CNBC.

"Promene u upravljanju moreuzom, čak i ako budu postepene i dogovorene, mogle bi da promene troškove, zahteve za usklađivanje propisa i dinamiku osiguranja, čak i bez velikog bezbednosnog incidenta", dodao je.

Oman između Irana i SAD

Sjedinjene Američke Države odlučno se protive bilo kakvom uvođenju tranzitnih naknada u Ormuskom moreuzu.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ranije je zapretila "agresivnim" sankcijama protiv Omana ukoliko se utvrdi da pomaže Iranu u uspostavljanju sistema naplate.

"Sve države trebalo bi odmah da odbace svaki pokušaj Irana da ometa slobodan protok međunarodne trgovine", napisao je američki ministar finansija Skot Besent na Tviteru (X) 28. maja.

Prema Memorandumu o razumevanju između SAD i Irana, potpisanom 17. juna, Teheran tokom 60 dana pregovora o trajnom rešenju ne može da naplaćuje tranzitne takse brodovima.

Međutim, Iran je usredsređen na mogućnost da međunarodna zajednica prizna njegovu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, objavio je Rojters u sredu, pozivajući se na dva visoka iranska izvora. To bi uključivalo i mogućnost naplate brodovima koji ulaze u Persijski zaliv ili iz njega izlaze.

Shutterstock/QQMinh88

Endru Leber, nerezidentni saradnik Karnegijevog programa za Bliski istok, rekao je da je Omanova reputacija posrednika "sve više zarobljena" između iranskih zahteva za uvođenjem neke vrste naknade u moreuzu i američkog insistiranja da do toga ne dođe.

"Zbog toga smo videli kako omanske diplomate čas tvrde da neće biti naplate, a čas nagoveštavaju da bi brodovi mogli da plaćaju određenu naknadu koja se jednostavno neće zvati putarina", rekao je Leber za CNBC.

Prema njegovim rečima, izazov za Oman leži u tome što zbog svog geografskog položaja ima direktan interes za ono što se dešava u Ormuskom moreuzu. Zemlja ima i bezbednosne razloge i finansijski interes da podrži iranski plan ili uvede neku vrstu naknada, pod uslovom da i sama ima koristi od toga.

"Vrlo je verovatno da će Oman nastaviti da podržava neku verziju iranskog plana o naknadama za usluge ili će ga ublažavati sve dok ga to ne dovede u direktan sukob sa arapskim susedima ili Sjedinjenim Američkim Državama", zaključio je Leber.