Putinu ne ponestaje samo goriva: Nova kriza pogađa milione

Taj period je sada završen, izveštava Politiko. Poslednjih nedelja, ukrajinski raketni i dronski napadi na ključnu energetsku infrastrukturu transformisali su rat – ranije manju neprijatnost koju je većina Rusa mogla jednostavno da ignoriše – u neposrednu i sve ozbiljniju krizu sa gorivom.

Kriza sa gorivom delom zemlje

Dve trećine od 83 ruska regiona sada prijavljuju probleme u snabdevanju gorivom, što predstavlja direktnu neprijatnost za milione ljudi i neposrednu pretnju po održivost poslovanja mnogih preduzeća.

Situacija je posebno teška na Krimu, gde su vlasti proglasile vanredno stanje i zabranile svaku prodaju goriva. Turizam, koji je u uobičajenim okolnostima ključan za privredu ovog poluostrva, potpuno je kolabirao.

Prošle nedelje, Putin je bio primoran da prizna postojanje problema i pozvao je svoje najviše zvaničnike u Moskvu kako bi pronašli rešenje. Javno, on pokušava da krizu predstavi u optimističnom svetlu.

Rekao je državnim medijima da "naravno, ovi napadi na našu infrastrukturu stvaraju probleme, to je očigledno", ali je insistirao na tome da "određena nestašica" goriva nije "kritična". Zatim je brzo prešao na tvrdnju da ruski napadi nanose mnogo veću štetu Ukrajini.

• Rusija: Prizemljena petina flote
• Rusija planira da uveze gorivo
• Putin: Rusija uvodi mere

Prikrivanje stvarnog stanja

Pravi obim štete se prikriva, a Rusija je dodala domaće cene goriva na spisak ekonomskih podataka koje više ne objavljuje.

Međutim, mnogi Rusi sami otkrivaju koliko je situacija loša. Društvene mreže su preplavljene snimcima vozača koji se svađaju oko goriva na benzinskim pumpama ili čak divljaju kamionima kroz redove automobila koji čekaju da se napune.

Situacija je došla do tačke u kojoj država koju je pokojni senator Džon Mekejn s prezirom nazivao "benzinskom pumpom koja se pretvara da je država" više nije čak ni benzinska pumpa: Rojters je u sredu izvestio da će Indija, najveći strani kupac ruske sirove nafte, sada deo prerađenih proizvoda izvoziti nazad u Rusiju.

Trka između dronova i servisera

Ovaj uvoz je neophodan jer - prema nekim ruskim objavama na društvenim mrežama - Ukrajina namerno cilja rafinerijske objekte, kao što su jedinice za katalitičko krekovanje, koje Rusija ne može sama da popravi ili zameni. To znači da brz kraj nestašice goriva nije na vidiku. Jedinice za katalitičko krekovanje koriste se za maksimiziranje prinosa komercijalno upotrebljivih destilata iz sirove nafte.

"Količina benzina koja je trenutno dostupna u Rusiji zavisi od trke između ukrajinskih dronova i ruskih ekipa za popravku", napisao je u svojoj analizi Sergej Vakulenko, analitičar Karnegi zadužbine za međunarodni mir.

"Ako se održi učestalost ukrajinskih napada, a šteta od svakog napada bude sve veća, onda prednost prelazi na stranu Kijeva. Upravo to sada i vidimo", dodao je.

Jedina dobra vest za Kremlj jeste to što zemlja i dalje raspolaže dovoljnim zalihama dizela, koji je ključan za kamione i poljoprivrednu mehanizaciju. Ipak, nakon sastanka održanog tokom vikenda, zvaničnici su naveli da bi vlada kasnije ovog leta mogla da uvede zabranu izvoza kako bi se obezbedile zalihe za vreme žetve. Izvoz avionskog goriva i benzina već je zabranjen.

Rast cena i inflacija

Čak i kada je gorivo dostupno, rast cena predstavlja problem. Cene goriva generalno snažno utiču na ukupnu inflaciju, a u zapisniku sa najnovije sednice o monetarnoj politici održane u sredu, Centralna banka Rusije upozorila je da će skorašnji nagli rast cena verovatno imati dugotrajniji uticaj nego u prošlosti.

Postojeći vladin sporazum sa velikim naftnim kompanijama o ograničenju cena mogao bi pomoći u održavanju niskih zvaničnih cena, ali nezvanični podaci ukazuju na porast prodaje goriva na crnom tržištu po znatno višim cenama, što preduzeća moraju da prenesu na svoje kupce. Ovaj trend "stvara dodatne inflatorne rizike", navela je banka.

Takva razmatranja bila su ključni faktor u odluci banke da u junu spusti svoju referentnu kamatnu stopu za samo četvrtinu procentnog poena, na 14,25 odsto – u trenutku kada su poslovni lideri i mnogi u vladi zahtevali veće smanjenje.

Sukob na vrhu

Oprezan pristup guvernerke Centralne banke Elvire Nabiuline stvorio joj je mnoge neprijatelje tokom protekle četiri godine, u kojima je morala da podigne kamatne stope na 23 odsto kako bi sprečila pregrevanje privrede. Sada, kada je opšta stopa inflacije usporila na oko 5 odsto, mnogi je optužuju da nepotrebno okleva.

German Gref, izvršni direktor Sberbanke, najveće ruske banke za poslovanje sa stanovništvom, izjavio je u utorak na sastanku akcionara da se privreda previše ohladila i da centralna banka treba brže da snizi kamatne stope. Njih dvojica su se sukobili tokom panel-diskusije na konferenciji u Moskvi u sredu.

Nabiulina je izjavila da se "kategorično protivi" bržem smanjenju kamatnih stopa, tvrdeći da bi takav "eksperiment nad sopstvenom zemljom" doveo do naglog rasta inflacije, pa čak i do stagflacije.

"Pa, videćemo", odgovorio je očigledno neubeđeni Gref, izazvavši smeh prisutnih.

Rat kao uzrok problema

Ova razmena mišljenja je značajna jer je Gref godinama bio Nabiulininin nadređeni u Ministarstvu privrede, a oboje su delovali kao protivteža smelijim članovima vlade kojom je i dalje u velikoj meri upravljala filozofija špijuna iz sovjetskog doba.

Ipak, u jednom ključnom pogledu, Gref i Nabiulina ostaju na istoj strani. Oboje su imali dovoljno hrabrosti da direktno povežu rat sa sve većim ekonomskim problemima sa kojima se Rusi sada suočavaju.

"Verujem da sve nas brine ista stvar. Mislim da u zemlji ne postoji nijedna osoba koja ima druge brige osim želje za brzim okončanjem neprijateljstava. To je očigledno", rekao je Gref u utorak.

S druge strane, Nabiulina je navodno ponudila ostavku nekoliko nedelja nakon početka invazije zbog dubokih sumnji u vezi sa ratom, ali ju je Putin odbio.

Od tada se, uz oprez svojstven centralnom bankaru, ograničavala na upozorenja da budžet — kao i sve veći jaz između rashoda i poreskih prihoda — nosi rizik od dodatnog podsticanja inflacije. Ipak, tokom protekle godine ona je sve odlučnije zastupala taj stav, s obzirom na to da je Rusija iscrpela svoje rezerve i da se radi finansiranja rata sve više oslanja na zaduživanje.

Nakon ogromnog rasta u prvoj polovini 2026. godine, vojni i poverljivi rashodi sada čine gotovo polovinu ukupne državne potrošnje, navodi Janis Kluge, analitičar Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

Likvidni deo Fonda nacionalnog bogatstva – prvobitno osnovanog kako bi se privreda zaštitila od posledica fluktuacija cena nafte – u međuvremenu je opao sa oko 7 odsto BDP-a početkom 2022. godine na svega 1,7 odsto BDP-a u aprilu. Drugim rečima, Putinu ne ponestaje samo goriva.