Proizvedeno u Evropi: Brisel otkriva plan za zaštitu od Kine

Takozvani zakon o "industrijskom ubrzanju", koji predvodi potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne, ima za cilj očuvanje i dekarbonizaciju ključnih industrijskih sektora koji, poput automobilske industrije, strahuju da bi kineska konkurencija mogla da ih potisne, dok se već suočavaju sa izazovima zelene tranzicije i veoma visokim cenama energenata u Evropi, prenosi "Figaro".

Ključna odredba teksta predviđa uvođenje "evropske preferencije", mere koja je dugo bila tabu u Evropi zbog svog protekcionističkog karaktera, navodi list.

Cilj je da se kompanije u strateškim sektorima obavežu da deo proizvodnje obavljaju u Evropi ili da se snabdevaju lokalnim komponentama, ukoliko koriste javna sredstva.

Reč je o mehanizmu inspirisanom sličnim zakonima u Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, kako je istakao Sežurne u autorskom tekstu koji je potpisalo hiljadu evropskih poslovnih lidera.

Ipak, predstavljanje zakona, prvobitno planirano za kraj 2025. godine, više puta je odlagano zbog neslaganja među državama članicama, ali i unutar same Komisije, oko njegove svrhe, obima i ograničenja. Ova pitanja su poslednjih meseci bila predmet intenzivnih rasprava među državama članicama, iako je osećaj hitnosti na kraju naveo i najrezervisanije - Nemačku i nordijske zemlje, da podrže inicijativu "Proizvedeno u Evropi", uz uslov da mera bude strogo ciljana.

Evropska komisija je zato ublažila prvobitne ambicije u vezi sa listom obuhvaćenih sektora, pa tako predlog predviđa obavezu korišćenja čelika sa niskim emisijama ugljenika u građevinskim i infrastrukturnim projektima finansiranim javnim sredstvima, ali bez zahteva da taj čelik bude proizveden u Evropi. Takvo rešenje oštro je kritikovala organizacija evropskih proizvođača čelika Eurofer.

U tekstu se ne pominje ni obaveza lokalnog sadržaja za hemijsku i plastičnu industriju.

S druge strane, automobilski sektor trebalo bi da bude obuhvaćen merama, kao i tehnologije za proizvodnju energije sa niskim emisijama ugljen-dioksida, poput solarnih panela i baterija.

Najspornije pitanje jeste koje bi zemlje bile obuhvaćene oznakom "Proizvedeno u Evropi". Berlin i druge prestonice insistirale su da kompanije koje proizvode u pojedinim partnerskim zemljama ne budu isključene iz mehanizma, kako bi se izbegle trgovinske odmazde i poremećaji u lancima snabdevanja. Zemlje koje održavaju bliske odnose sa EU, poput Britanije, Turske, Japana i Švajcarske, nadaju se takvom povlašćenom tretmanu.