Raste jaz između bogatih i siromašnih: Švedska najnepravednija, evo ko je najbolji

Dok je u nekim državama jaz između bogatih i siromašnih značajno porastao, u drugima je zabeležen blagi pad.

Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), najbogatijih 10% stanovništva u Evrozoni posedovalo je 57,3% ukupnog neto bogatstva domaćinstava u poslednjem kvartalu 2024. godine – što je za 2,8 procentnih poena više nego 2009, kada su držali 54,5%.

UBS ističe da je u većini istočnoevropskih zemalja nejednakost porasla, dok su podaci za zapadnu Evropu “izuzetno mešoviti”, prenosi Investitor.

Koje zemlje prednjače po rastu, a koje po padu nejednakosti?

Izveštaj pokriva 12 evropskih zemalja, koristeći Gini indeks kao osnovni pokazatelj. Što je veća vrednost Gini indeksa, to je izraženija nejednakost u raspodeli bogatstva (vrednost 0 označava potpunu jednakost).

U 2023. godini, Gini indeks bogatstva kretao se od 46 u Belgiji do čak 75 u Švedskoj.

Švedska je zabeležila najvišu nejednakost bogatstva, iza koje slede Nemačka (68), Švajcarska (67) i Austrija (65).

Belgija je bila ekstremni izuzetak s najnižim indeksom (46), što ukazuje na najravnomerniju raspodelu bogatstva. Sledeće su Italija i Španija, obe sa indeksom od 57.

Velike ekonomije poput Francuske (59) i Ujedinjenog Kraljevstva (61) bile su ispod prosjeka od 62,1 za 12 posmatranih zemalja. Danska (62), Finska (64) i Holandija (64) bile su oko proseka.

Najveći rast nejednakosti: Finska i Španija

Posmatrajući promene Gini indeksa od 2008. do 2023 dolazi se do sledećih zaključaka:

• Finska je zabeležila najveći porast – 21% (sa 53 na 64)
• Španija odmah iza – 20% (sa 47 na 57)
• Italija je porasla za 15% (sa 50 na 57)
• Danska za 11% (sa 56 na 62)
• Velika Britanija za 8%
• Francuska za 5%
• Švedska, iako i dalje najnepravednija, beleži blagi porast od samo 1%.

 

Belgija najviše smanjila nejednakost

Od 12 analiziranih zemalja, u pet je zabeležen pad nejednakosti:

• Belgija najviše – 11% smanjenje (sa 51 na 46)
• Nemačka, Austrija i Švajcarska – pad od oko 5%
• Holandija – pad od 4%

Ipak, istraživač sa Univerziteta u Gentu, Artur Apostel, ističe da podaci ECB-a pokazuju tek blago smanjenje u Belgiji (sa 0,71 na 0,69 Gini indeksa), dok UBS koristi širi spektar podataka, pa poređenja treba tumačiti oprezno.

Šta pogoršava nejednakost u Finskoj?

Veli-Mati Tormalehto iz finske statistike kaže da su promene u strukturi imovine glavni uzrok. Sve više domaćinstava prelazi sa nekretnina na finansijske aktive, koje su koncentrisane u rukama bogatih. Pored toga, cene nekretnina stagniraju ili padaju, dok je stopa vlasništva nad nekretninama u padu.

Prema njihovim podacima, najbogatijih 10% finskih domaćinstava povećalo je svoj udeo u ukupnom bogatstvu sa 43,9% (2009) na 51,8% (2023).

Gini indeks vs. udeo bogatstva top 10%

Iako Gini indeks daje opšti prikaz, on ne oslikava ekstremne razlike – zato udeo bogatstva koji drži najbogatijih 10% nudi jasniju sliku.

Prema UBS izveštaju iz 2023. godine (za podatke iz 2022):

• U Švedskoj, top 10% drži 74,4% ukupnog bogatstva
• U Belgiji, samo 43,5%
• U Nemačkoj – 63%
• U Švajcarskoj – 62,5%

Trendovi su konzistentni čak i kada se gledaju top 5% ili 1%.

Samo nejednakost nije dovoljna slika

Izvještaj UBS-a naglašava da same promene u nejednakosti nisu dovoljne da objasne koliko su građani stvarno “bogati ili siromašni”. Apsolutni nivo bogatstva je jednako važan – dakle, nije samo pitanje koliko je bogatstvo neravnomerno raspoređeno, već i koliko ga uopšte ima.