Program "EXPO Plejmejkeri" poziva 20.000 ljudi da postanu deo EXPO i predstave Srbiju

Kako je istaknuto, to nije samo prilika da se pomogne u organizaciji jednog od najvećih međunarodnih događaja, već i prilika da se postane deo svetskog nasleđa.

Kako je navedeno, kada se jednog dana budu zatvorili paviljoni Ekspo 2027 Beograd, ono što će Plejmejkeri poneti sa sobom neće biti samo uspomene, biće to znanje, prijateljstva, samopouzdanje i osećaj da su bili deo generacije koja je svet dočekala u Srbiji.

Volonterska platforma dostupna je na adresi https://join.volunteer.expobelgrade2027.org/, kao i preko zvaničnog sajta i društvenih mreža Ekspo 2027.

Prijave su otvorene za sve zainteresovane punoletne građane iz Srbije i inostranstva, kao i za one koji će do 15. aprila 2027. godine imati navršenih 18 godina.

Za dodatne informacije dostupan je kontakt centar Ekspa 2027 Beograd na broj 011 2027 555.

Sve informacije o programu Ekspo Plejmejkeri dostupne su i putem Instagram i TikTok naloga Expo Playmakers, kao i putem imejl adrese playmakers@expobelgrade2027.org.

Postoje zgrade pored kojih ljudi prolaze svakog dana, a da i ne slute kakvu priču kriju.

Takva je i zgrada koledža "Sent Paulus" u belgijskom gradu Vevelgemu.

Danas je ispunjena studentima, predavanjima i ispitima. Malo ko, međutim, zna da je pre skoro sedam decenija bila jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi Ekspo u Briselu.

Po završetku izložbe paviljon nije nestao. Pažljivo je demontiran, prenet pedesetak kilometara dalje i dobio novi život.

Od mesta koje je predstavljalo jednu zemlju svetu, postao je mesto na kome generacije mladih stiču znanje.

To je jedno od najlepših nasleđa koje Ekspo ostavlja iza sebe. Ali nije jedino.

Postoji još jedno nasleđe koje se ne može fotografisati, sačuvati u muzeju ili preneti na drugu lokaciju.

Ono živi u ljudima. To su volonteri.

Danas ih znamo kao neizostavni deo svake Ekspo izložbe, ali njihova priča počela je upravo u Briselu 1958. godine.

Suočena sa ogromnim brojem posetilaca iz celog sveta, Belgija je pozvala svoje građane koji govore strane jezike da pomognu u komunikaciji sa gostima i delegacijama.

"Odgovor je bio izuzetan. Ti ljudi nisu bili deo izložbe samo zato što je neko od njih to tražio. Želeli su da budu deo nečega većeg od sebe. Da predstave svoju zemlju, pomognu gostima i iz prvih redova posmatraju svet koji se posle Drugog svetskog rata ponovo okretao budućnosti. Tako je nastala tradicija koja traje skoro sedam decenija", dodaje se u saopštenju.

Svako naredno izdanje Ekspa donelo je novu generaciju ljudi spremnih da svoje vreme, znanje i energiju stave u službu jednog globalnog događaja.

Devet godina kasnije, u Montrealu, volontiranje je dobilo novo lice.

Dok su u Briselu volonteri uglavnom bili iskusni profesionalci, EKSPO 67 postao je simbol mladosti.

Stotine srednjoškolaca i studenata želele su da budu deo izložbe koja je okupila čitav svet.

Nisu dolazili samo iz Kanade.

Mladi iz Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i drugih zemalja želeli su da upoznaju nove ljude, otkriju različite kulture i steknu iskustvo koje se ne može naučiti iz knjiga.

Za mnoge je to bilo prvo putovanje u svet bez napuštanja sopstvenog grada.

U paviljonima su se tih dana stvarala prijateljstva, razmenjivale ideje i rađale ljubavi.

Za jednu generaciju mladih EKSPO nije bio samo svetska izložba.

Postao je uspomena koju su nosili čitavog života. Decenijama kasnije svet je dobio još jednu potvrdu koliko su volonteri važni.

Na Ekspu 2010 u Šangaju više od 250.000 ljudi bilo je deo najvećeg volonterskog programa u istoriji Svetskih izložbi.

U zelenim uniformama, zbog kojih su dobili simpatičan nadimak "Zeleni krastavčići", predstavljali su lice nove Kine pred milionima posetilaca.

Oni nisu bili samo domaćini, bili su prvi osmeh koji je dočekivao goste, prva informacija, prva pomoć, prvi utisak.

Kako je istaknuto, upravo zato bili su jedan od najvažnijih razloga zbog kojih je ta izložba ostala upamćena kao jedna od najuspešnijih u istoriji.

Danas, skoro sedam decenija posle Brisela, tradicija se nastavlja u Beogradu.