Gde idu srpski slatkiši i po kojoj ceni?

Zbog toga kompanije rade na modernizaciji proizvodnje po svetskim i evropskim standardima, na širenju asortimana, brendiranju i uvođenju međunarodnih sertifikata.

Srbija ima nešto manje od 300 proizvođača, koji se bave preradom kakaoa i izradom slatkiša. Zbog masovnog uvoza slatkiša, keksa i srodnih proizvoda iz inostranstva, oni sve više ulažu u proizvodne pogone, brendove, širenje palete proizvoda, kao i u međunarodne sertifikate.

Naše bombone prvo u eks-Ju

"Mi smo automatizovali veći broj naših linija, povećali njihov kapacitet, time podigli bezbednost zaposlenih i kvalitet proizvoda. Proizvodi su orijentisani na inostrano tržište. Prepoznajući potrebe tih tržišta, mi smo ulagali u sertifikaciju, tako da smo na nekim od naših tržišnih robnih marki obezbedili sertifikate poput vegan i halal sertifikata“, kaže Marko Abramović, generalni direktor u Atlantik grupi, piše RTS.

Proizvodnja konditora je zavisna od uvoza sirovina. Imamo domaće brašno i šećer, ali kakao masa, kakao maslac, mleko u prahu kao i proizvode sa kakaom i kakao maslacem uvozimo.

Najveći deo proizvodnje čini keks, a zatim kremovi, čokolade i vafli.

Srpski slatkiši najviše se izvoze u zemlje regiona: Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Hrvatsku. Cena po toni je oko 4.000 evra, dok inostrana konkurencija, sa jačim brendovima, postiže cenu od hiljadu evra više po toni. 

Handmade praline

"Kada pogledamo broj privrednih društava koja se bave tom proizvodnjom u poređenju sa zemljama regiona mi tu prednjačimo. Tako da tu sigurno postoji jedan obuhvat koji bi mogao da se napravi, da se ta proizvodnja i taj izvoz podignu dodatno“, navodi Veljko Jovasnović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Proizvodnja bombona kreće se između četiri i pet hiljada tona godišnje, a zanimljivo je da beležimo i rast malih radionica za ručnu izradu pralina i čokolade.

One nemaju veliki obim proizvodnje, ali to nadoknađuju vrhunskim kvalitetom, specifičnom izradom i sastojcima i atraktivnom ambalažom.