Kolike su sada kazne za neprijavljene radnike u Hrvatskoj?

Pored novih obaveza za poslodavce, uvode i novi sistem za uklanjanje radnika sa takozvane "crne liste". Cilj izmena nije samo kažnjavanje poslodavaca koji ne prijavljuju radnike, već i bolja zaštita zaposlenih koji ne plaćaju doprinose zbog rada na crno, čime smanjuju svoju buduću penziju.

Novi propisi predviđaju visoke finansijske iznose za poslodavce koji žele ranije da budu uklonjeni sa liste prekršilaca, a kazne u nekim slučajevima dostižu i 8.000 evra po radniku na crno. Jedna od najvažnijih izmena odnosi se na obavezu prijavljivanja radnika na obavezno penzijsko osiguranje od dana koji se utvrđuje kao početak rada.

Ovo je namenjeno sprečavanju situacije u kojoj radnici ostaju bez evidentiranog radnog staža i plaćenih doprinosa zbog rada na crno, što u krajnjoj liniji utiče na visinu njihove buduće penzije, piše Mirovina.hr.

Istovremeno, menjaju se i pravila u vezi sa javnim objavljivanjem poslodavaca koji su prekršili zakon. Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike će po službenoj dužnosti brisati poslodavce sa takozvane crne liste nakon što prođe godinu dana od utvrđivanja rada na crno. Isto važi i za poslodavce kojima Državni inspektorat nije naložio plaćanje kazne.

Kazna od 8.000 evra

Prethodno rešenje je bilo znatno strože jer je period javnog objavljivanja na crnoj listi trajao šest godina. Nove zakonske odredbe takođe omogućavaju ranije brisanje sa crne liste, ali uz plaćanje propisane kazne. Poslodavac koji je prvi put uhvaćen u radu na crno može zahtevati brisanje sa liste pre kraja godine ako plati 2.650 evra za svakog radnika na crno.

Ako inspekcija drugi put u roku od tri godine utvrdi rad na crno kod istog poslodavca, iznos se povećava na 6.630 evra po radniku. Za treći i svaki naredni slučaj rada na crno u istom trogodišnjem periodu, kazna iznosi 8.000 evra po neprijavljenom radniku.

Istovremeno, poslodavci koji budu uhvaćeni u vršenju takvog prekršaja više od dva puta neće moći da zahtevaju brisanje sa crne liste pre isteka jedne godine. Poslodavci koji žele da budu uklonjeni sa crne liste mogu podneti zahtev Ministarstvu rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike putem e-pošte.

Nije propisan poseban obrazac, već se zahtev podnosi u slobodnoj formi, ali ga mora potpisati ovlašćeno lice. Uz zahtev mora biti priložen dokaz o uplati kazne ili dokaz o prinudnoj naplati preko FINA-e, ako je kazna plaćena na ovaj način.

Takođe je obavezno dostaviti rešenje Državnog inspektorata kojim se utvrđuje postojanje rada na crno, budući da je upravo to rešenje određuje visinu kazne, na osnovu kojeg Ministarstvo proverava da li je obaveza u potpunosti plaćena.