Najskuplji stan u Beogradu prodat za sumu od koje se vrti u glavi

RGZ je naveo i da je broj kupoprodaja nepokretnosti porastao za 0,6 odsto i iznosio 30.837.

Najviše cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 9.125 evra na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan, ukupne površine 145 kvadratnih metara, 955.000 evra na istoj lokaciji.

Od 1,8 milijardi evra, 446,4 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova, 979,5 miliona evra, sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za kuće je izdvojeno 150,2 miliona evra, 9,0 odsto od ukupne vrednosti, za građevinsko zemljište 147,2 miliona evra, 8,0 odsto od ukupne vrednosti, za poslovne prostore 77 miliona evra, 4,0 odsto a za poljoprivredno zemljište 52,5 miliona evra ili 3,0 odsto od ukupne vrednosti.

Kada je reč o načinu plaćanja, 10,0 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od 3 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu. Kreditna sredstva su najviše korišćena za kupovinu stanova, pri čemu je 23,0 odsto svih kupovina realizovano na ovaj način, što je primetan rast u odnosu na isti perio prošle godine kada je taj procenat iznosio 16,5.

U drugom kvartalu broj kupoprodajnih ugovora značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine u Novom Sadu, 22,5 odsto, u Kragujevcu, 22,9 odsto i Nišu 15,6 odsto, dok je u Beogradu zabeležen blagi pad od 1,1 odsto. Za stanove je u Beogradu u ovom periodu je izdvojeno 555,6 miliona evra. Najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Savski venac u Beogradu za 1,5 miliona evra, dok je najskuplje parking mesto plaćeno je 60.000 evra.