Đoković u epizodi "sad ili nikad"

Novi sudar generacija, ovoga puta na pariskoj šljaci, jasno je za koga je značajniji.

Rekordna 24 Grend slema, 40 masters titula, 428 nedelja na vrhu ATP liste – Đoković je jednostavno postavio standarde.

Tokom svih ovih godina, ostaje to jedno "ali" i odnosi se upravo na ovo za šta se bori u nedelju – olimpijsko zlato.

Jedna bronza iz Pekinga 2008, dva četvrta mesta iz Londona 2012. i Tokija 2021, te onaj šok u prvom kolu turnira u Riju 2016 – to su rezultati srpskog asa na najvećoj sportskoj smotri.

Iako je oborio praktično sve rekorde, one najvažnije očigledno, Đokoviću je u podsvesti definitivno ovo što mu jedino nedostaje – najsjajnije odličje za Srbiju.

"Veliko olakšanje i rasterećenje, nabijam sebi pritisak ulaska u finale i donošenje medalje veće od bronze. Prolazila su mi kroz glavu polufinala, tenzija je ogromna i puno naših ljudi, bili su fenomenalni", rekao je Đoković.

Taj četvorogodišnji period između Olimpijskih igara je dug, toliko da je jako teško očekivati da će Đoković imati novu šansu u Los Anđelesu 2028. godine.

Stoga i ova epizoda u njegovoj karijeri definitivno može da se opiše kao "Sad ili nikad". Veća prilika, koliko god nas Đoković puta iznenadio i oduševio, ne verujemo da će doći.

Sve to stavlja ogroman pritisak na Novakova leđa. Pokušao je da se od svega skloni, tako što je odlučio da ovoga puta bude van olimpijskog sela.

Preveliki je to stres, naboj, ali i umor koji zasigurno može da se pojavi zbog činjenice da praktično svi u selu žele da proćaskaju ili fotografišu se sa vama.

Novak zna za jadac, tako da je u taj kompleks namenjen svim olimpijcima otišao samo jednom ove godine i to u danu koji je bio slobodan tokom turnira.

EPA-EFE/CAROLINE BLUMBERG

Njega je odradio šampionski, ne izgubivši niti jedan set na putu ka velikom finalu. Isto je učinio i Karlitos.

Đoković je u prvom kolu imao zagrevanje protiv penzionisanog singl igrača Metjua Ebdena, kome je dopustio jedan jedini gem (6:0, 6:1).

To nije bio reper za ono što kasnije sledi, a usledilo je ono što je godinama izazivalo najveću pažnju u belom sportu – "Rafole".

Naravno da Rafael Nadal nije onaj stari, ali kada imate nerealan skor (112-4) na ovom terenu, u kakvom god stanju se pojavili, izazvaćete oprez i poštovanje sa druge strane mreže.

Đoković je protutnjao kroz prvi set, da bi drugi, uz malo komplikacija i dopuštanja četiri gema u nizu "Biku sa Majorke", ipak priveo kraju – za 31. trijumf u međusobnim duelima (6:1, 6:4).

Dominik Kepfer je u trećem kolu bio praktično opasan samo u prvom setu (7:5, 6:3). Stefanos Cicipas u četvrtfinalu, pak, samo u drugom periodu (6:3, 7:6).

Dubreuil Corinne/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Novi izazov svakako je predstavljao Lorenco Muzeti, koji je u Parizu u dva navrata protiv Đokovića bio na set od velike pobede, ali ga je Novak po pravilu "okretao".

Činjenica da su nedavno igrali i polufinale Vimbldona dovoljno govori o formi Italijana, koji je na putu do ovog susreta izbacio respektabilna imena u vidu Tejlora Frica i Saše Zvereva.

Ipak, nije mogao ništa u polufinalnom duelu sa Novakom, koji je maltene od početka do kraja polufinala, uprkos pritisku i flešbekovima sa prethodnih Igara, igrao na visokom nivou, za konačan trijumf (6:4, 6:2).

Padanje na šljaku, radovanje karakteristično za velike titule, usledilo je već nakon polufinalnog okršaja i to dovoljno govori koliko mu sve ovo znači.

"Nadam se da najboljem mom izdanju do sada. Nisam izgubio ni set do sada, nije ni on. Znam šta predstavlja izazov, ali ljudi, u finalu sam Olimpijade. Dozvolite mi da slavim", rekao je Đoković.

Pravo je pitanje šta očekivati od sedmog međusobnog duela Đokovića i Alkarasa, koji će tri nedelje nakon vimbldonskog finala ponovo odmeriti snage.

Taj susret je u svakom smislu pripao Alkarasu, koji je igrao nestvarno na momente, na maksimumu. Đokovićevo "razbio me je" najbolje opisuje taj meč.

Tanjug/AP Photo/Andy Wong

Ovoga puta će biti drugačije. Igra se na dva seta, na šljaci, a ne na travi, s tim da je i Đoković u boljoj igračkoj, ali i fizičkoj situaciji.

Mada, ovo poslednje je relativno. Na Vimbldonu je igrao samo nekoliko nedelja nakon operacije kolena, koje ga je mučilo prilično i u duelu sa Cicipasom u Parizu.

Praktično meč karijere, iako je to nakon svega urađenog i osvojenog verovatno preterano reći, iz Đokovića će izvući maksimum.

Što bi se reklo na ovakav meč bi izašao i na jednoj nozi – samo da uspe u onome što je naumio. To je svakako osvajanje zlata.

Forma i zdravstveno stanje možda nisu na njegovoj strani u duelu sa Alkarasom, ali iskustvo svakako jeste. Možda je baš zato prepustio ulogu favorita momku iz Mursije.

"Alkaras se dokazao kao trenutno najbolji na svetu, osvojio je Rolan Garos, pobedio me u finalu Vimbldona. On je definitivno favorit. Nismo se dugo sreli na šljaci, mislim da sam drugačiji igrač u odnosu na onog na Vimbldonu. Verujem u sebe", rekao je Đoković.

Daniela Porcelli / imago sportfotodienst / Profimedia

Alkaras je uoči ovog duela bio u svom stilu, otvoren i optimističan kao i uvek. Nekada mu se to obije o glavu, nekada ne.

Na Rolan Garosu prošle godine je "utrnuo" od pritiska i Novakove veličine na drugoj strani. Na Vimbldonu ove godine je ispunio obećanje i odbranio titulu fenomenalnom partijom.

"Hvala svima koji su došli da me podrže, a hvala i svim Špancima koji me gledaju na TV-u i podržavaju od kuće. Daću im ono što žele, a to je zlato", rekao je Alkaras.

Karlos je pored spomenuta dva finala Vimbldona, Đokovića savladao i u prvom meču u Madridu pre više od dve godine.

Novak mu se revanširao u spomenutom meču u Parizu prošle sezone, da bi te 2023. slavio i u finalu Sinsinatija, te polufinalu Završnog mastersa u Torinu.

Uprkos Grend slem okršajima, čini se da će ovaj na Olimpijskim igrama biti najznačajniji do sada. Za Đokovića sigurno.