Alkaras je prejak – 365 dana kasnije

Možda je naslov "Alkaras je prejak" bio prejak, pretenciozan, ali je u tom trenutku oslikavao igru mladog Španca.

Novinari se često nađu u problemu, da, pošto su recimo nečiju partiju opisali preteranim rečima, ne znaju koje da koriste kad taj isti igrač odigra još bolje i pomeri granice.

Ta problematika je sačekala i mene 365 dana kasnije – jer, ako je Karlos tada bio prejak, kada je volšebno, uz dozu sreće, "okrenuo" Novaka na Ol-Ingland klubu, koji epitet da iskoristimo sada?

• Alkaras ima šampionski DNK

Sada, kada je u meču za trofej na londonskom Grend slemu praktično deklasirao najboljeg tenisera svih vremena, što je sedmostruki šampion kasnije i priznao.

"Ne želim da tražim izgovore za meč danas. Potpuna dominacija, to je sportski rečeno. Razbio me", jasan je bio Novak.

Tanjug/John Walton/PA via AP

Ako uporedimo prošlogodišnje i ovo finale, razlika kada je u pitanju Novak je očigledna i svodi se na – koleno.

Iako nije tražio izgovore ni u jednom trenutku tokom trajanja Vimbldona, jasno je bilo da Đoković vodi računa pri rizičnim pokretima i radije pušta lopticu, nego što ide do krajnjih granica.

Činjenica kaže i da je Đoković bio blizu trenutnog maksimuma, teško da bi imao neke šanse protiv onakvog Karlitosa, koji je igrao u skladu sa svojim "nadimkom" – bum, tras, Alkaras.

Ta dominacija naročito je bila vidljiva u prvom, pa i u drugom setu, dok je Đoković sredinom trećeg perioda zaličio na sebe.

Čak ne toliko ni u onom gemu, u kojem je spasao tri vezane meč lopte, već u nekim ranijim, kada je odigrao u svom stilu, muški zapretio rivalu.

Uprkos tome što su se mnogi ponadali nekim čudesnim scenarijima kada se Đoković vratio iz ponora, mora se priznati da je realnost čak i tada izgledala drugačije.

Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Alkarasu je ruka očigledno zadrhtala u tom 10. gemu, u kojem je servirao za meč, pa poklekao, ali je uspeo brzo da se konsoliduje i vrati na pređašnji nivo, takav da pobeda u taj-brejku nije bila dovedena u pitanje.

"Titane, čestitam, zaslužio si", poručio mu je Novak na mreži i to najbolje zapravo oslikava stanje stvari na terenu, ali i odnos dvojice velikih rivala, pripadnika različitih generacija belog sporta.

Uzajamno poštovanje je zaista vidljivo, nije izveštačeno, već je nekako prirodno i spontano, baš kao što je i Karlos.

Često mu ljudi, naročito ovde u Srbiji, zameraju zbog pompeznih izjava, koje često umeju da budu pogrešno interpretirane.

Alkaras praktično pred svaki turnir najavljuje najviše ciljeve, trofeje, nema problem sa tim da kaže da mu je želja i prvo mesto na ATP listi, da Đokovića stavi u "neprilike"...

EPA-EFE/NEIL HALL EDITORIAL USE ONLY

Realno kada se pogleda, ko bi trebalo da to govori, ako ne momak koji sa samo 21 godinom u džepu ima već četiri Grend slem trofeja.

Ako nastavi ovim tempom, dvocifren broj najvećih trofeja na Turu svakako ne bi smeo da se dovodi u pitanje, ali budućnost je teško predvideti.

Hvalospevi su se nizali i nakon prošlosezonskog Vimbldona. Delovao je da će biti nepobediv čak i za Đokovića, koji je u tom trenutku imao osvojen Australijan open i Rolan Garos, te finale spomenutog Vimbldona.

Vremenom se ipak Alkaras našao u krizi. Ko bi rekao da će na naredni trofej čekati do marta ove godine i Mastersa u Indijan Velsu.

Teško je reći šta je tačno bio problem. Kao i uvek, više faktora je bilo uključeno u spuštanje "hajpa" oko momka iz Mursije.

Poneka povreda, ništa ozbiljno, ali dovoljno da mu razbije ritam. Potom i pritisak, zbog svih tih velikih reči i najava šta će se dogoditi ako nastavi ovako.

Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Zatim, vanserijska sezona Đokovića, koji ga je pobedio u spektakularnom finalu Sinsinatija, dramatičnijem meču možda čak i od onog vimbldonskog.

Pre toga, eliminisan je u Kanadi, na US openu i Pekingu stao je u polufinalu, baš kao i na Završnom turniru, a nije se proslavio ni u Šangaju, kao ni u Bersiju.

Ako ih je Novak "preslišao" i u finišu sezone, Alkaras je u zapećak pao i početkom ove, kada je prvo ime svetskog tenisa bio Janik Siner.

Upravo je Karlos naneo Italijanu prvi poraz u godini, u Kaliforniji, gde je i podigao trofej. Nakon toga, četvrtfinale mu je bilo maksimum u Majamiju i Madridu.

Ako se osvrnemo malo, tek nekoliko meseci unazad, Alkaras svakako nije ulivao poverenje svojim navijačima i teško da bi iko mogao da se kladi da će vezati titule na Rolan Garosu i Vimbldonu.

Ovi turniri jesu bili nikad otvoreniji, u smislu da je bilo teško prognozirati pobednika, koji se tražio u krugu od nekolicine igrača, ali Karlosovo ime se nije mnogo spominjalo.

Tanjug/AP Photo/Alberto Pezzali

Alkaras je pokazao određenu dozu zrelosti, naučio je da igra kao nekad članovi "velike trojke" – da pobeđuje čak i kada nije na svom najboljem nivou.

Uvideo je da strpljenje i snaga duha često umeju da budu važniji od puke sirove fizičke snage, koju Karlos, takođe, nesumnjivo poseduje.

Ta dobitna kombinacija psihe i fizike najbolje se ogleda u dobijenim petim setovima na Grend slem turnirima. Trenutni skor mu je impresivan, 12-1.

"Trudim se da se o isti kamen ne spotaknem dva puta. Prošle godine, počevši od Vimbldona, malo me je opterećivalo. Ne na američkoj turneji, već posle. Sada znamo šta treba da činimo, kuda da idemo. Probaćemo da se ne dogodi ista stvar. Fizički sam isti kao i tada, ali sam psihički jači", rekao je Alkaras.

Eto, da ne bismo mnogo razbijali glavu u čemu je štos, Alkaras kaže – psiha. Dodali bismo još i – motivacija.

Ako ona bude na zavidnom nivou, Alkaras bi mogao da bude upravo taj koji će se još dugo pitati u tenisu.