Na današnji dan: Mađioničar je stigao u Rigu VIDEO

Mađioničar iz Rige, legendarni šahista Mihal Talj, sada već daleke 1959. godine, u Beogradu je osvojio turnir Kandidata i izazvao Mihaila Botvinika.

U Moskvi je 1960. godine savladao Botvinika i postao 8. svetski šampion u istoriji šaha.

Jedan od najspektakularnijih i najboljih šahista svih vremena se na današnji dan, 23. maja 1960. godine vratio u rodnu Rigu kao prvak sveta.

Video snimak svečanog dočeka objavljen je na društvenim mrežama:

Mihal Talj je rođen 9. novembra 1936. godine u Rigi, Letoniji – tadašnjoj državi Sovjetskog saveza.

Njegov otac bio je veoma cenjen lekar u Rigi koji je studirao medicinu u Berlinu pre Prvog svetskog rata. Pošto njegova diploma nije bila priznata u Letoniji, morao je da prođe ubrzani program u Lenjingradu.

Njegova majka je dolazila iz ugledne letonske (jevrejske) porodice i maternji jezik bio joj je nemački.

Talj je rođen sa velikim zdravstvenim problemima koji su se gomilali tokom života. Rođen je sa teškom urođenom deformacijom desne ruke – imao je samo tri prsta na desnoj šaci (najčešće se navodi ektrodaktilija ili slična urođena anomalija).

Uprkos tome, postao je vrhunski pijanista i jedan od najboljih šahista svih vremena. Naučio je da se prilagodi i nije dozvolio da ga to ograniči.

Kao dete bio je poznat po izuzetnoj inteligenciji i pamćenju, ali fizički nije bio naročito snažan. Govorio je čak sedam jezika, među kojima i srpski.

Znao je još ruski, letonski, jidiš, engleski, nemački i francuski.

Bio je ljubitelj alkohonih pića i strastveni pušač, što nikako nije pomoglo kod hroničnih bubrežnih oboljenja i zbog toga je mnogo puta završavao u bolnici.

Više puta je imao operacije, čak i uklanjanje bubrega i često je koristio lekove protiv bolova. Imao je probleme sa jetrom i visokim krvnim pritiskom.

Često je bio iscrpljen i poslednje dane života proveo je u bolnici. Možda i najčešći posetilac bio je legendarni američki šahista Bobi Fišer sa kojim je u bolničkom krevetu igrao šah i ubijao vreme.

Aleksander Koblenc, Taljev trener, tražio mu je da menja životne navike i jedini uspevao da ga natera da ga u nečemu posluša.

Talj je umro 1992. godine i u Rigi, na zgradi u kojoj je stanovao postavljena je plaketa u njegovu čast.

B92.net/Stefan Nikolić

Iako više nije živ, njegove partije se i dan danas proučavaju i privlače veliku pažnju.

Stil igre mu je bio nesvakidašnji. Bio je u stanju da žrtvuje svaku raspoloživu figuru kako bi došao do mata, otud i dolazi njegov čuveni citat:

"Postoje dve vrste žrtvovanja figura – ispravne i ove moje", rekao je Talj svojevremeno.

Bio je poznat i kao jedan od najboljih psihologa. Talj je uvek shvatao da igra protiv "partnera". Svaki partner imao je svoju psihologiju; zato Talj često nije povlačio objektivno najbolji potez, već potez matematičara sa velikim psihološkim sposobnostima.

Zbog toga se govorilo da je za pobijanje njegovih žrtava bilo potrebno oko tri meseca analize – što je ipak malo predugo za turnirsku partiju.

Obratite pažnju na komičnu scenu sa turnira protiv Bobija Fišera kada u šali povlači potez za otvaranje koje Amerikanac mrzi, pa uz osmeh pokazuje da će igrati nešto drugo.

Ljudi zamišljaju Taljevu dnevnu rutinu otprilike ovako:

Budio se u šest sati ujutru, uključivao televizor, postavljao figure na tablu i analizirao turnirske partije do doručka. Posle kafe i peciva nastavljao bi analizu do ručka. Zatim bi igrao do početka partije.

Verovao je da čovek mora da odigra najmanje 100 partija godišnje da bi ostao u formi. Posle beskrajnih analiza, konačno bi odlazio na spavanje oko tri sata ujutru.