Tri minuta koja mogu da odluče pobednika SP

Međutim, u utakmici u kojoj će presudni biti poslednji minuti, a možda i produžeci, na rezultat može da utiče i nešto mnogo jednostavnije, a to je voda.

Sportisti u toplim i vlažnim uslovima mogu da izgube od jednog do tri litra znoja na sat. 

Takav gubitak ne znači samo da je telo "žedno". On direktno utiče na telesnu temperaturu, rad srca, mišićnu izdržljivost, brzinu reakcije i sposobnost donošenja odluka.

"Hidratacija je osnov i performansa i bezbednosti igrača. U toplim i vlažnim uslovima sportista može da izgubi od jednog do tri litra znoja na sat, što značajno podiže telesnu temperaturu i opterećuje organizam. Već gubitak od oko dva odsto telesne mase kroz dehidrataciju može da smanji izdržljivost, ubrza zamor i poveća rizik od problema povezanih sa toplotom", objašnjava Aleksander Sava, direktora fitnesa u hotelu SIRO Boka Place i čovek koji performans poznaje iz višegodišnjeg rada sa  profesionalnim sportistima u LA Galaksi i Totenham Hotspuru.

Dovoljno je da telo izgubi mali procenat tečnosti, pa da se promeni način na koji se kreće, razmišlja i reaguje.

Ne usporavaju samo noge, već i odluke

Moritz Müller / Alamy / Profimedia

Najveća zabluda je da dehidratacija utiče samo na fizički deo igre. U fudbalu, problem počinje mnogo ranije i mnogo suptilnije.

Prvo pada intenzitet. Zatim reakcija postaje sporija. Pažnja se sužava. Odluke se donose teže. Tehnička preciznost opada.

Pogrešno procenjen pas, sporija reakcija u duelu, slabije čitanje prostora ili kasniji ulazak u sprint često ne dolaze samo od umora.

Telo koje ne uspeva da se hladi dovoljno brzo počinje da štedi energiju, a mozak radi pod dodatnim opterećenjem.

"Toplota i dehidratacija utiču i na telo i na mozak. Čak i blaga dehidratacija može da oslabi pažnju, reakciju i donošenje odluka, a istovremeno povećava subjektivni osećaj napora. U fudbalu, gde se odluke donose iz sekunde u sekundu, održavanje hidratacije je ključno za tehničko izvođenje i taktičku svest. Nekada je upravo ta marginalna razlika ono što odlučuje da li će igrač u završnici postići gol ili napraviti grešku", kaže Sava.

Pauze za hidrataciju ne mogu se posmatrati samo kao trenutak u kojem igrači uzimaju vodu. One zaustavljaju pad performansa.

Srce radi teže, sprint traje kraće

IMAGO / imago sportfotodienst / Profimedia

Kada hidratacija nije dobro vođena, telo ulazi u režim većeg napora.

Smanjuje se volumen plazme, zbog čega srce mora da radi jače kako bi dopremilo kiseonik do mišića.

Posledica je raniji zamor, slabiji sprint, niži intenzitet trčanja i sporiji oporavak između ponovljenih eksplozivnih akcija.

U fudbalu se to vidi u detaljima. Igrač manje puta ponovi sprint. Kasni u presingu.

Teže se vraća u odbranu. Gubi preciznost u završnici. I ono što je posebno važno na velikim turnirima: sporije se oporavlja za sledeću utakmicu.

Prema rečima Aleksandera Save, kada dehidratacija pređe dva do tri odsto telesne mase, izdržljivost može da opadne i za 10-20 odsto.

Na nivou rekreativca, to se oseća kao težak trening. Na nivou profesionalnog fudbala, to može da znači izgubljen duel, propuštenu šansu ili grešku koja odlučuje utakmicu.

Tri minuta nisu prekid, već reset

Stanley Gontha, Pro Shots / Alamy / Profimedia

Zato su tri minuta pauze mnogo više od predaha.

"Ta tri minuta mogu da naprave značajnu razliku. Igrači imaju priliku da nadoknade tečnost i elektrolite, smanje telesnu temperaturu i rasterete kardiovaskularni sistem pre povratka u igru. To pomaže da se održe fizički intenzitet i mentalna oštrina u kasnijim fazama meča", ističe Aleksander Sava.

SIRO arhiva