Plavšić u Železničaru: "Rekli su da nisam za seniorski fudbal, a onda..." VIDEO

Srđan Plavšić novo je pojačanje Železničara iz Pančeva, čime se posle osam godina provedenih u inostranstvu vratio u srpski fudbal. Iskusni krilni fudbaler tokom karijere nosio je dresove Crvene zvezde, Sparte i Slavije iz Praga, kao i Rakova i Banika, a sada je pred novim izazovom u Superligi Srbije.

Popularni "Atomski mrav" u razgovoru za klupski sajt govorio je o odluci da se vrati u Srbiju, prvim utiscima iz Pančeva, karijeri u inostranstvu, ali i teškim trenucima koje je prošao na početku profesionalnog puta.

Plavšić nije planirao da se ovog leta vrati u domaći fudbal, ali se situacija promenila tokom prelaznog roka.

"Nisam imao u planu da se još uvek vraćam u srpski fudbal, ali eto, kako se nisu poklopile neke stvari koje smo moja porodica i ja čekali tokom pauze, počeli su mnogi klubovi iz Srbije da se javljaju i da me zovu da dođem. Železničar je od prvog kontakta bio korektan i pružio mi šansu da treniram sa njima i uđem u ritam bez ikakve obaveze, i kasnije, kada sam prelomio da ostanem u Srbiji, Železničar je bio nekako najprirodnija opcija, i zbog fudbalske strane i zbog nekih drugih stvari koje su meni bile bitne."

Posebno mu je prijalo što je u novoj sredini zatekao poznata lica. Zorana Popovića poznaje još iz perioda dok je bio u Crvenoj zvezdi, dok je sa Lukom Adžićem svojevremeno delio svlačionicu na Marakani.

"Pa, dosta je značilo. Popa (prim. aut. Zoran Popović) znam još iz perioda kada sam bio u Crvenoj zvezdi, a on branio u Voždovcu. Pamtiću dok sam živ onu utakmicu na krovu, kada je branio jako dobro i kada smo ostali bez titule te godine… Luku Adžića znam još bolje, igrali smo zajedno u Zvezdi, posle i bili na odmoru zajedno sa porodicama."

Plavšić je kroz karijeru nosio nadimak "Atomski mrav", koji je dobio još u periodu kada je nastupao za Crvenu zvezdu.

"Taj nadimak sam dobio u Crvenoj zvezdi od jednog novinara. Posle neke od mojih prvih utakmica prozvao me je tako, meni je bilo simpatično, i posle su me navijači tako zvali, i eto, ostao mi je kroz čitavu karijeru taj nadimak…"

Put do seniorskog fudbala, međutim, nije bio jednostavan. Plavšić je kao mlad prošao školu fudbala RMR Vojvodina, potom igrao za OFK Futog i ČSK, gde je već sa 16 godina debitovao za prvi tim. Upravo je u tom periodu doživeo i razočaranje u Vojvodini.

"Što se tiče toga da nisam zaigrao za Vojvodinu tada kada se pravio onaj korak i prelazak u seniorski fudbal, nisu me videli, jer tada „stručni“ ljudi iz uprave Vojvodine te godine su mogli da me dovedu za džabe i samo sam trebalo da dobijem šansu, kao neko ko je rođen u Novom Sadu i za koga nisu trebali ništa da plate, da pokažem svoj talenat, ali opet napominjem, tada su rekli da ja nisam za seniorski fudbal i da nikada neću biti samo zbog toga što sam bio niži i slabiji od drugih tada…"

FK Železničar Pančevo

Umesto da ga takva procena zaustavi, dodatno ga je motivisala.

"Iskreno, to mi je tada samo dalo još više snage da nastavim svojim putem, malo težim, ali ispravnim, i dokažem da su pogrešili, što se, naravno, vrlo brzo i pokazalo."

Preko Spartaka iz Subotice stigao je do Crvene zvezde, gde je od 2015. do 2017. godine osvojio šampionsku titulu. Taj period posebno pamti, jer je, kako kaže, klub tada prolazio kroz veoma težak period.

"Ponosan sam na tu osvojenu titulu jer je to bio težak period kluba i nisu cvetale ruže kao danas. Imali smo dosta problema, ali smo imali jako dobar tim, zdravu svlačionicu i karakter da želimo da pobedimo svaku utakmicu bez obzira na stanje u klubu u tom trenutku."

Plavšić je iz Zvezde otišao u Spartu iz Praga, gde je proveo četiri godine. Kasnije je nastupao i za najvećeg rivala Slaviju, a period u Češkoj ostao mu je u posebnom sećanju i zbog problema koje je imao prilikom odlaska iz Sparte.

"Želeo sam da produžim ugovor i ostanem u Sparti, ali tada su krenuli problemi, jer nisu hteli da mi ponude novi ugovor iako sam u tom trenutku bio jedan od nosilaca ekipe i igrao jako dobro, i u tom periodu od dva meseca se mnogo toga desilo lošeg tamo meni i mojoj porodici i samo sam želeo da odem što pre."

Prelazak u Slaviju doneo mu je i posebnu vrstu pritiska, pošto je svaki duel dva praška kluba nosio dodatnu težinu.

"Pa, specifično je, jer sam uvek bio vruće dočekan kada smo igrali derbije. Neki navijači su znali šta sam prošao na kraju i ostali uz mene, neki nikada nisu hteli ni da čuju celu priču i okrenuli su se protiv mene… Svakako da sam uvek bio jak psihički i nisam dozvolio da me te neke stvari poremete."

Iskustvo je potom gradio i u Poljskoj, gde je nastupao za Rakov. Upravo tamo je, prema sopstvenom priznanju, upoznao izuzetno organizovan sistem rada, uključujući individualne analize i rad sa mentalnim trenerom.

"Kada sam stigao, odmah sam video da sam došao u jako organizovan klub. Stručni štab je bio veliki, dosta trenera, imali su svoj sistem i trudili se uvek da svakom novom igraču kroz individualne video-klipove i snimke sa treninga što pre objasne i pojasne šta se od njih traži, kako žele da igramo, i ponavljali to svakodnevno dok igraču to ne postane rutina i automatski u glavi."

Za razliku od Poljske, češki fudbal opisuje kao sistem u kojem se mnogo više insistira na fizičkoj pripremi i trčanju.

Posle godina provedenih u inostranstvu, Plavšić je sada stigao u Železničar sa željom da mlađim saigračima prenese iskustvo koje je stekao.

"Jeste, možda i najmlađa ekipa u ligi, ako se ne varam? To dovoljno govori i o treneru, ne boji se da stavi mladog igrača ako on usvaja sve što se od njega traži i zna u svakom trenutku šta treba da radi. Ja sam uvek za mlade uz po kojeg iskusnijeg igrača i to uvek može da bude jedna lepa priča."

Posebno mu je drago što može da pomogne fudbalerima koji se nalaze na početku karijere.

"Mislim da moje iskustvo može dosta doneti njima, jer sam sve to i ja prošao, tačno znam kako sada razmišljaju i šta im je bitno, drago mi je da mogu biti tu i pomoći i dati savet svakom od njih…"

Iako je već napravio bogatu karijeru, Plavšić ne krije da postoji jedna stvar za kojom žali – nije dobio više prilika u reprezentaciji Srbije.

"Iskreno, da, zato što stvarno mislim, bez lažne skromnosti, da imam kvalitet za reprezentaciju i ne znam zašto posle toga, kada sam najbolje igrao u Slaviji i u Evropi imao zapažene partije, nisam dobijao poziv. Smatram da bih mogao da pomognem i to je nešto što je za mene najveće priznanje i čast, kada igraš i predstavljaš svoju zemlju."

Danas sebe vidi kao kompletnijeg i iskusnijeg fudbalera nego ranije, dok od Železničara očekuje da nastavi da napreduje tokom sezone. Prve utiske o radu stručnog štaba ocenio je veoma pozitivno.

"Odmah sam video da se radi jako i naporno. Video sam da trener ima svoj sistem igre i želi da svi na terenu znaju šta se igra, stručni štab je ozbiljan i jako dobro se dopunjuju, svaka vežba ima smisla i zna se zašto se radi."

Na kraju je imao jasnu poruku za navijače pančevačkog kluba.

"Pa, poručio bih im da nas podržavaju koliko mogu, da veruju u ovaj tim i stručni štab i da se nadam da ćemo se na kraju sezone svi zajedno radovati uspehu… Od mene mogu da očekuju uvek maksimalnu posvećenost, rad na maksimum i borbu na svakom treningu i utakmici za svaku loptu."