Dok je zimska sezona u punom jeku, a cene ski-pasova širom Evrope nastavljaju da rastu, jedno malo skijalište u francuskim Alpima donelo je odluku koja je iznenadila mnoge.
Kod njih je skijanje ove zime potpuno besplatno. Ne kao promotivan potez, već kao nužna mera za opstanak
Saint-Colomban-des-Villards je planinsko selo u oblasti Savoja, na nadmorskoj visini od 1.100 metara, koje se već decenijama bori sa finansijskim gubicima. Sve manje snega već godinama utiče na stabilnost skijaške sezone, smanjujući broj dana sa pouzdanim uslovima za skijanje i direktno ugrožavajući finansijsku održivost lokalnog skijališta.
Skijanje bez ski-pasa: Neobična odluka iz finansijske nužde
Britanska Pošta je u saradnji sa Crystal Ski Holidays sprovela istraživanje o najpovoljnijim evropskim skijalištima, u koje je uključila 32 popularne destinacije u devet evropskih država, a koje Britanci najčešće posećuju tokom zime.
Digitalizacija skijališta postaje nova norma i potreba. "Smart Skipass" sistemi — pametne karte koje u realnom vremenu prate kretanje skijaša — predstavljaju sledeći veliki korak u modernizaciji zimskog turizma.
Za razliku od luksuznih alpskih centara, Saint-Colomban-des-Villards se suočava s ozbiljnim problemima. Prema rečima gradonačelnika, ovo skijalište posluje s gubitkom više od 20 godina, a poslednje dve sezone situacija se drastično pogoršala.
Zbog sve neizvesnijih snežnih uslova i rasta troškova, operativni minus je 2025. godine dostigao čak milion evra. Za opštinu čiji je godišnji budžet 2,7 miliona evra, to je postalo neodrživo.
Shutterstock/Deborde
Zašto je besplatno skijanje jeftinije rešenje?
Paradoksalno, analiza je pokazala da bi naplata ski-pasova više koštala nego što bi donela prihoda. Samo organizacija prodaje karata, rad blagajni i tehnički sistem iziskivali bi između 36.000 i 41.000 evra po sezoni, dok bi prihod od karata za početnike iznosio oko 18.000 evra. Iako zvuči kao ekonomski apsurd, skijalištu je jednostavno jeftinije da ne naplaćuje karte. Ukupan trošak besplatnog skijanja ove zime procenjuje se na 150.000 do 200.000 evra, što je čak pet puta manje nego prethodne sezone.
Mini-skijalište za porodice i početnike
Umesto velikog ski-centra, ove zime radi smanjena ski-zona: dve žičare i dečja traka, prvenstveno namenjene porodicama i onima koji tek uče da skijaju. Iako je interesovanje turista još uvek neizvesno, lokalne vlasti veruju da je ovo bolje rešenje nego potpuno zatvaranje.
Poseban udarac za mesto bilo je i zatvaranje veze sa skijaškom oblašću Les Sybelles, jednom od najvećih u Francuskoj, čiji je Saint-Colomban-des-Villards bio deo od 2003. godine.
Klimatske promene menjaju budućnost skijanja
Gradonačelnik otvoreno priznaje da je alpsko skijanje na ovoj nadmorskoj visini dugoročno neodrživo. Klimatske promene, posebno u Alpima, napreduju brže nego što se očekivalo, a pouzdan sneg postaje sve ređa pojava. Izazov je osmisliti novu budućnost za planinska sela srednje nadmorske visine, koja su decenijama zavisila isključivo od skijanja.
Turizam van skijaških staza: nova strategija razvoja
Pored besplatnog skijanja za početnike, opština intenzivno radi na diverzifikaciji turističke ponude. Zimske šetnje, pešačke staze i boravak u prirodi već su dostupni, naročito na sunčanim padinama, gde se sneg najbrže topi. Letnji turizam je već stabilan, a plan je da se Saint-Colomban-des-Villards pozicionira kao autentična, netaknuta destinacija idealna za boravak tokom cele godine.
U Evropi se nalaze neka od najlepših skijališta na svetu, koja pored snega i izvanrednih staza nude priliku da otkrijete skrivene lepote i čari planinskih predela.
Besplatno skijanje ove zime predstavlja test i prelaznu fazu. Krajem sezone, u aprilu, biće urađena detaljna analiza troškova, poseta i efekata na lokalnu zajednicu, nakon čega će se odlučiti da li je ovaj model održiv i u budućnosti.
Za porodice, početnike i one koji žele da prvi put stanu na skije bez velikog finansijskog pritiska, Saint-Colomban-des-Villards nudi retku priliku. Za ovo mesto to bi mogao biti prvi korak ka održivijem turizmu posle skijanja.
Budvanska policija uhapsila je 25-godišnjeg državljanina Srbije S. K. zbog sumnje da je počinio više krađa na plažama u Budvi. Turistima i meštanima navodno je krao torbe sa mobilnim telefonima, novcem i ličnim dokumentima.
Kefalonija iz godine u godinu privlači turiste iz različitih krajeva sveta, a posetioci posebno hvale njene predivne plaže, kristalno čisto more, gastronomiju i raznovrsnu ponudu za odmor.
Veliki požar izbio je kod Sivirija na Halkidikiju, a zbog širenja vatre izdato je hitno 112 upozorenje i naređena evakuacija prema Mola Kalivi. Na terenu je 110 vatrogasaca, uz 6 aviona i 2 helikoptera.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Glavata kornjača ponovo je napala kupača u Kaštel Lukšiću. Mladić je zadobio povredu nakon ujeda za donji deo leđa, a ovo je već peti zabeleženi incident od 22. jula.
Na severu Crne Gore po podne je jaka kiša prešla u sneg, na Bjelasici kod Kolašina formiran je novi snežni pokrivač. Skijaši mogu duže da uživaju u zimskim sportovima.
Planina Zlatar postaje sve popularnija turistička destinacija na zapadu Srbije, a to dodatno potrvđuje i velika zainterosovanost posetilaca na objedinjenom štandu turističke regije Zapadne Srbije.
Na Kopaoniku sprovedena je akcija spasavanja skijaša u kojoj je učestvovala Gorska služba spasavanja, Gorska služba Skijališta Srbije, Trauma centar KC Srbije i helikopterska jedinica MUP-a.
Skijanje u italijanskim Alpima tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini sve više postaje luksuz koji je namenjen manjem broju ljudi, prenosi Tagesšau.
Budvanska policija uhapsila je 25-godišnjeg državljanina Srbije S. K. zbog sumnje da je počinio više krađa na plažama u Budvi. Turistima i meštanima navodno je krao torbe sa mobilnim telefonima, novcem i ličnim dokumentima.
Kefalonija iz godine u godinu privlači turiste iz različitih krajeva sveta, a posetioci posebno hvale njene predivne plaže, kristalno čisto more, gastronomiju i raznovrsnu ponudu za odmor.
Veliki požar izbio je kod Sivirija na Halkidikiju, a zbog širenja vatre izdato je hitno 112 upozorenje i naređena evakuacija prema Mola Kalivi. Na terenu je 110 vatrogasaca, uz 6 aviona i 2 helikoptera.
Poslednjih meseci domaća dens muzika devedesetih ponovo doživljava veliku popularnost posebno pred novom publikom koja tek otkriva neke od popularnih numera.
Pit je objasnio da mu loša gluma toliko odvlači pažnju da zbog nje ne može da uživa čak ni u filmovima za odrasle. Uporedio ju je sa prenaglašenim stilom glume koji se mogao videti u starijim filmovima.
Uoči lokalne proslave Velike Gospojine, u parohijskoj crkvi u Spoljnoj Idriji pronađena su dva rukopisa iz sredine 19. veka, skrivena unutar oltara iz 1857. godine.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Hrvatska je među državama članicama Evropske unije koje se protive ili imaju ozbiljne rezerve prema priznavanju katalonskog, baskijskog i galicijskog kao službenih jezika EU.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
Laboratorija Sektora za ekologiju i unapređenja životne sredine JKP "Gradska čistoća" tokom analize izlovljenih komaraca sa teritorije grada Beograda detektovala je ukupno jedan uzorak pozitivan na prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila, u komaracu roda Culex.
