Nekada su zime na planinama u Srbiji trajale od Mitrovdana pa čak negde i do Đurđevdana, a snežni pokrivač u skoro svakom selu bio je preko metar.
Danas, usled sve vidljivijih i sve osetnijih klimatskih promena snega je sve manje, a oštre duge zime polako kao da odlaze u zaborav. Takve promene imaju uticaj na skijališta u Srbiji i pre svega na broj skijaških dana.
"Klimatske promene su veoma primetne. Više nemamo kontinuitet niskih temperatura kakav je nekada postojao. Poslednjih godina radimo na graničnim temperaturama, čak i na minus tri stepena ako je vlažnost niska. Broj dana skijanja se skraćuje, a dešava se da u februaru temperature dostižu i 15 ili 16 stepeni.
Prošla sezona trajala je 74 dana, ali skijalište nije radilo u punom kapacitetu. Uglavnom je bila u funkciji plava staza, dok je crvena radila svega desetak dana. Crna staza nije mogla da se osneži zbog nedostatka dovoljno hladnih dana. Ranijih godina sezona je trajala i do 90 ili 100 dana, ali poslednje tri godine su na granici isplativosti pravljenja snega", kaže za RINU Branko Blagojević, rukovodilac ski centra Tornik.
RINA
Skijalište Tornik trenutno je bez snega, a prvi skijaši se mogu očekivati tek onda kada vremenski uslovi to dozvole. Minimalna debljina snega za skijanje je 15 centimetara, a pravljenje staze zahteva najmanje oko 40 centimetara snega, kako bi mogla da izdrži do kraja februara ili polovine marta, jer nikada ne znamo kakve će temperature uslediti.
Sa pripremama na Torniku, prema rečima Blagojevića, krenuće se oko 20. decembra, kada se po dugoročnim najavama očekuju temperature od minus tri do minus četiri stepena.
"Za rad sistema za veštačko osnežavanje potrebna nam je temperatura niža od minus tri stepena. Sistem je u potpunosti spreman, svi uređaji su funkcionalni, ali bez minusa ne možemo da krenemo sa pripremom snega.
Pripreme podrazumevaju postavljanje uređaja za veštačko osnežavanje na staze, a to su topovi i stacionarni lanseri, takozvane žirafe, koji koriste vodu i kroz prirodno zamrzavanje stvaraju sneg u obliku sitnih pahulja na stazi. Nakon toga, kada se napravi dovoljna količina snega, na teren izlaze mašine koje tabaju i pripremaju staze za skijanje", kaže Blagojević.
RINA
Dodaje da za pripremu jedne staze dužine oko tri kilometra, poput plave staze Stankova ravan, potrebno je oko deset dana na temperaturama minus četiri do minus pet.
"Što je temperatura niža, vreme se značajno skraćuje – na minus deset staza bi mogla da se pripremi za četiri dana. Nažalost, takve temperature na Zlatiboru odavno nismo imali. Na Torniku trenutno imamo oko 30 topova i 32 žirafe. Žirafe su stacionarni sistemi za osnežavanje, visoki stubovi koji se, za razliku od topova, ne mogu pomerati", kazao je Blagojević.
Osnovu skijališta Tornik čini šestosedna žičara koja povezuje vrh i dno Tornika. Pored nje, u funkciji su dva ski lifta – Bandera i Skriveno plandište, tri pokretne trake i jedan vučak koji služi za izvlačenje skijaša na ravnijim delovima staza.
"Tornik raspolaže sa oko devet kilometara staza. U pitanju su četiri crvene staze koje se nadovezuju jedna na drugu, jedna plava staza – Stankova ravan, i jedna crna staza – Zmajevac. Trenutno ne postoji plan za izgradnju nove plave staze. Plava staza je izgrađena pre četiri do pet godina i za sada nema planova za proširenje u tom pravcu", zaključuje Blagojević.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Od sutra do nedelje Pranjani postaju prestonica srpske violine. Na 8. Saboru violinista Srbije nastupiće najbolji violinisti i muzičke legende, a organizatori očekuju više od 50.000 posetilaca.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Putovanje u Evropsku uniju postalo je izazovno posebno u jeku letnje sezone, dokazuju gužve na graničnim prelazima i aerodromima, a mnogi putnici zabirnuti su zbog onoga što tek sledi.
Najpopularnija srpska planina Zlatibor opravdava i ove zimske sezone taj epitet jer su desetine hiljada turista već došle na planinu uoči praznika, a za doček Nove godine biće i do 100.000 ljudi.
Nacionalna avio-kompanija Er Srbija objavila je da će u petak 14. avgusta, letove između Beograda i Katanije preusmeriti na aerodrom Lamezija Terme u Kalabriji, zbog zatvaranja aerodroma Katanija usled pojačane aktivnosti vulkana Etna na Siciliji.
Od sutra do nedelje Pranjani postaju prestonica srpske violine. Na 8. Saboru violinista Srbije nastupiće najbolji violinisti i muzičke legende, a organizatori očekuju više od 50.000 posetilaca.
Poslednjih meseci domaća dens muzika devedesetih ponovo doživljava veliku popularnost posebno pred novom publikom koja tek otkriva neke od popularnih numera.
Pit je objasnio da mu loša gluma toliko odvlači pažnju da zbog nje ne može da uživa čak ni u filmovima za odrasle. Uporedio ju je sa prenaglašenim stilom glume koji se mogao videti u starijim filmovima.
Uoči lokalne proslave Velike Gospojine, u parohijskoj crkvi u Spoljnoj Idriji pronađena su dva rukopisa iz sredine 19. veka, skrivena unutar oltara iz 1857. godine.
"Udruženje Milutin Milanković" i Polar Srbija potpisali su Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji, uz ambiciju da se srpska nauka snažnije uključi u međunarodna polarna istraživanja.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
Od virusa Zapadnog Nila u Grčkoj je do 12. avgusta obolelo 110, a preminulo devet osoba, saopštila je danas grčka Nacionalna organizacija za javno zdravlje (EODY). Prvi smrtni slučaj zbog groznice Zapadnog Nila zabeležen je i u Severnoj Makedoniji
