Nekada su zime na planinama u Srbiji trajale od Mitrovdana pa čak negde i do Đurđevdana, a snežni pokrivač u skoro svakom selu bio je preko metar.
Danas, usled sve vidljivijih i sve osetnijih klimatskih promena snega je sve manje, a oštre duge zime polako kao da odlaze u zaborav. Takve promene imaju uticaj na skijališta u Srbiji i pre svega na broj skijaških dana.
"Klimatske promene su veoma primetne. Više nemamo kontinuitet niskih temperatura kakav je nekada postojao. Poslednjih godina radimo na graničnim temperaturama, čak i na minus tri stepena ako je vlažnost niska. Broj dana skijanja se skraćuje, a dešava se da u februaru temperature dostižu i 15 ili 16 stepeni.
Prošla sezona trajala je 74 dana, ali skijalište nije radilo u punom kapacitetu. Uglavnom je bila u funkciji plava staza, dok je crvena radila svega desetak dana. Crna staza nije mogla da se osneži zbog nedostatka dovoljno hladnih dana. Ranijih godina sezona je trajala i do 90 ili 100 dana, ali poslednje tri godine su na granici isplativosti pravljenja snega", kaže za RINU Branko Blagojević, rukovodilac ski centra Tornik.
RINA
Skijalište Tornik trenutno je bez snega, a prvi skijaši se mogu očekivati tek onda kada vremenski uslovi to dozvole. Minimalna debljina snega za skijanje je 15 centimetara, a pravljenje staze zahteva najmanje oko 40 centimetara snega, kako bi mogla da izdrži do kraja februara ili polovine marta, jer nikada ne znamo kakve će temperature uslediti.
Sa pripremama na Torniku, prema rečima Blagojevića, krenuće se oko 20. decembra, kada se po dugoročnim najavama očekuju temperature od minus tri do minus četiri stepena.
"Za rad sistema za veštačko osnežavanje potrebna nam je temperatura niža od minus tri stepena. Sistem je u potpunosti spreman, svi uređaji su funkcionalni, ali bez minusa ne možemo da krenemo sa pripremom snega.
Pripreme podrazumevaju postavljanje uređaja za veštačko osnežavanje na staze, a to su topovi i stacionarni lanseri, takozvane žirafe, koji koriste vodu i kroz prirodno zamrzavanje stvaraju sneg u obliku sitnih pahulja na stazi. Nakon toga, kada se napravi dovoljna količina snega, na teren izlaze mašine koje tabaju i pripremaju staze za skijanje", kaže Blagojević.
RINA
Dodaje da za pripremu jedne staze dužine oko tri kilometra, poput plave staze Stankova ravan, potrebno je oko deset dana na temperaturama minus četiri do minus pet.
"Što je temperatura niža, vreme se značajno skraćuje – na minus deset staza bi mogla da se pripremi za četiri dana. Nažalost, takve temperature na Zlatiboru odavno nismo imali. Na Torniku trenutno imamo oko 30 topova i 32 žirafe. Žirafe su stacionarni sistemi za osnežavanje, visoki stubovi koji se, za razliku od topova, ne mogu pomerati", kazao je Blagojević.
Osnovu skijališta Tornik čini šestosedna žičara koja povezuje vrh i dno Tornika. Pored nje, u funkciji su dva ski lifta – Bandera i Skriveno plandište, tri pokretne trake i jedan vučak koji služi za izvlačenje skijaša na ravnijim delovima staza.
"Tornik raspolaže sa oko devet kilometara staza. U pitanju su četiri crvene staze koje se nadovezuju jedna na drugu, jedna plava staza – Stankova ravan, i jedna crna staza – Zmajevac. Trenutno ne postoji plan za izgradnju nove plave staze. Plava staza je izgrađena pre četiri do pet godina i za sada nema planova za proširenje u tom pravcu", zaključuje Blagojević.
Ova ruta vodi posetioce kroz jedinstvenu kombinaciju prirodnih fenomena i kulturnog nasleđa, spajajući podzemni svet pećine, autentično zlatiborsko selo, priču o tradicionalnom zanatstvu i snagu netaknute prirode.
Direktni letovi između dva grada biće dostupni sve do 23. avgusta, pružajući putnicima sa juga Srbije još jednu sezonu jednostavnijeg i bržeg povezivanja sa Švajcarskom. Letovi će se obavljati dva puta sedmično.
Rangiranje se zasnivalo na kvalitetu, pristupačnosti i raznovrsnosti gastronomske ponude, a u samom vrhu našli su se gradovi koji uspešno spajaju lokalnu tradiciju, uličnu hranu i restorane vrhunske kuhinje.
Srpski putnici na graničnom prelazu Evzoni doživeli su neočekivano ubrzanje prelaska nakon što je zbog velikih gužvi privremeno obustavljen EES sistem EU, koji inače izaziva višesatna čekanja na granicama.
Snimak iz Pefkohorija ponovo je pokrenuo raspravu na društvenim mrežama nakon što su turisti ostavili peškire i prostirke na plaži preko noći kako bi rezervisali mesto.
Najpopularnija srpska planina Zlatibor opravdava i ove zimske sezone taj epitet jer su desetine hiljada turista već došle na planinu uoči praznika, a za doček Nove godine biće i do 100.000 ljudi.
Ova ruta vodi posetioce kroz jedinstvenu kombinaciju prirodnih fenomena i kulturnog nasleđa, spajajući podzemni svet pećine, autentično zlatiborsko selo, priču o tradicionalnom zanatstvu i snagu netaknute prirode.
Direktni letovi između dva grada biće dostupni sve do 23. avgusta, pružajući putnicima sa juga Srbije još jednu sezonu jednostavnijeg i bržeg povezivanja sa Švajcarskom. Letovi će se obavljati dva puta sedmično.
Rangiranje se zasnivalo na kvalitetu, pristupačnosti i raznovrsnosti gastronomske ponude, a u samom vrhu našli su se gradovi koji uspešno spajaju lokalnu tradiciju, uličnu hranu i restorane vrhunske kuhinje.
Stručnjaci za partnerske odnose ističu da dugotrajna privlačnost mnogo više zavisi od načina na koji žena doživljava sebe nego od onoga što vidi u ogledalu.
Lepo vreme i visoke letnje temperature donose i omiljene haljine, suknje i šortseve, te je ovo i vreme kada volimo da nam noge izgledaju najlepše do sada.
Kao i kocka, kratki videi su neprirodni stimulans mozga koji biva preplavljen dopaminom, neurotransmiterom koji se oslobađa kad doživimo nešto prijatno te nas "poziva" da to uradimo opet.
Visoke temperature zahtevaju pažljiviji izbor hrane. Nutricionistkinja upozorava da tokom toplotnog talasa treba izbegavati sladoled, čips, beli hleb i još neke namirnice koje mogu pojačati žeđ i otežati varenje.
Direktor SZO upozorio je da je Evropa najbrže zagrevajući kontinent i da su zdravstveni sistemi, kao i infrastruktura, sve više izloženi pritisku usled ekstremnih vremenskih uslova.
