Smešten duboko ispod planine Zlatar, u blizini Konjica u Bosni i Hercegovini, Titov bunker, poznat kao "Atomska ratna komanda" ili ARK, danas je ne samo spomenik istorije nego i atraktivna turistička destinacija.
Tokom Hladnog rata, ovaj podzemni kompleks bio je tajno vojno sklonište, zamišljeno kao sigurno utvrđenje za tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i njegov najbliži političko-vojni krug u slučaju nuklearne pretnje.
Danas, ovaj monumentalni podzemni prostor nudi uvid u jedno od najneobičnijih razdoblja evropske istorije.
Titov bunker sada je otvoren za javnost i funkcioniše kao muzej i prostor za razne umetničke izložbe, privlačeći posetioce iz svih krajeva sveta.
Shutterstock/Fotokon
Osim što je vojno sklonište, ovaj bunker svedoči o ogromnim ulaganjima i merama preduzetim tokom Hladnog rata kako bi se zaštitili ključni državni zvaničici od mogućih nuklearnih napada.
Samo jedna žena je smela da uđe
Influenserka Nina nedavno je posetila ovaj kompleks, a ostala je iznenađena koliko je bunker očuvan i funkcionalan. Tokom svog obilaska, videla je sobe namenjene najvišim državnim zvaničnicima, ali i one za vojnike, koje su bile skromno opremljene.
Zanimljivo je da je jedina žena za koju je bilo predviđeno mesto u bunkeru bila Titova supruga, Jovanka Broz, koja je, prema Titu, opravdano bila deo vojne elite. Oni su jedini imali bračni krevet, dok su ostali članovi vrha morali da spavajz u individualnim ležajevima.
Izgradnja ovog impresivnog skloništa započela je davne 1953. godine, a trajala je gotovo 26 godina, završivši tek 1979. godine.
Shutterstock/Fotokon
Sam projekat bio je strogo poverljiv, a troškovi njegove izgradnje u današnjim uslovima bi iznosili oko 4,6 milijardi američkih dolara.
Ninu je posebno fascinirala tehnologija kojom je bunker opremljen, što je omogućavalo besprekornu komunikaciju sa spoljašnjim svetom, čak i u uslovima potpune izolacije.
Titova velika tajna
Bunker, koji se nalazi na dubini od 280 metara ispod površine, prostire se na neverovatnih 6.500 kvadratnih metara.
Sastoji se od preko stotinu soba, uključujući radne osbe, komunikacijske centre i privatne odaje namenjene Titu. Ovaj kompleks mogao je da smesti oko 350 ljudi, s dovoljno zaliha hrane, vode i goriva za šest meseci preživljavanja u slučaju nuklearne katastrofe.
Shutterstock/Fotokon
Iako je impresivan u svojoj veličini i opremi, bunker nikada nije bio iskorišćen u svrhu za koju je izgrađen. S raspadom Jugoslavije i završetkom Hladnog rata, bunker je postao relikt prošlosti, a njegovo postojanje dugo je ostalo skriveno od javnosti.
Više nema jedinstvenog aktivnog požarnog fronta, ali vatrogasci i dalje gase brojna žarišta unutar već izgorelog područja, uglavnom na nepristupačnim terenima i u jarugama.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Ukoliko planirate put u Grčku tokom predstojećeg vikenda, računajte na povećane gužve u saobraćaju, ali i na dešavanja u letovalištima koja nisu svakodnevna.
Zamislite da se probudite usred okeana. Na sve strane oko vas nalazi se samo beskrajna duboka voda, najbliže kopno udaljeno je desetinama kilometara, a društvo vam prave jedino morske ptice – i možda ajkule.
Sve se dogodilo 29. jula, dok je turistkinja večerala u restoranu uz more, uživajući u zalasku sunca i čaši vina. Međutim, mirnu atmosferu iznenada je prekinula tradicionalna procesija koja je prošla uskom ulicom pored.
Više nema jedinstvenog aktivnog požarnog fronta, ali vatrogasci i dalje gase brojna žarišta unutar već izgorelog područja, uglavnom na nepristupačnim terenima i u jarugama.
Na samom ulazu u Bokokotorski zaliv, sa pogledom na Mamulu i Herceg Novi, krije se Mirište - jedna od najlepših, ali i manje poznatih plaža u Crnoj Gori.
Poslednjih meseci domaća dens muzika devedesetih ponovo doživljava veliku popularnost posebno pred novom publikom koja tek otkriva neke od popularnih numera.
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo mogla bi, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da nadmaši najsmrtonosniju epidemiju te bolesti iz 2014-2016. godine.
Sladoled, slane grickalice i beli hleb možda nisu najbolji izbor tokom velikih vrućina. Dijetetičarka Lola Bigs otkriva koje namirnice mogu pojačati osećaj toplote i žeđ.
Esktremne vrućine mogu dovesti do opasnih posledica po zdravlje, a najveći problem često je dehidratacija jer ljudi ne vode računa i ne unose dovoljno tečnosti, upozorio je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić.
